Euromoney: „Nepriznavanje zadaje Kosovu glavobolju“

A Kosovo Albanian takes a picture of a monument to former U.S. President Bill Clinton on Bill Clinton Boulevard in Pristina
FOTO: Euromoney

Izvor: Euromoney (Tekst je izvorno preveden sa engleskog)

Prošlo je 11 godina od kako je Kosovo proglasilo nezavisnost od Srbije, a čak i sada samo oko polovina članica UN-a priznaje Kosovo kao slobodnu suverenu državu. Taj nedostatak međunarodne potvrde – kao što je nepostojanje kreditnog rejtinga – sprečava razvoj ekonomije.

Posetite Prištinu leti i teško ćete moći da poverujete da Kosovo ima ozbiljne ekonomske probleme. Moderni kafići i restorani prepuni su lepo obučenih mušterija. Skupi džipovi prave zastoje na autoputevima. Tinejdžeri u supermarketima plaćaju čokolade i cigarete sa novčanicom od 100 evra.

Na prvi pogled, ekonomsko stanje ove balkanske države takođe izgleda prilično dobro. Kosovo se nalazi na 44. mestu u izveštaju Svetske banke o poslovanju. Njegova ekonomija od 2015. godine raste više od četiri odsto godišnje. Zemlja ima odnos javnog duga prema BDP-u od 17 odsto – najniži u regionu. Skoro trećina stanovništva, od ukupno 1,8 miliona stanovnika, mlađe je od 30 godina.

Ali nije sve baš onako kako izgleda. Pažljivije pogledajte saobraćaj u Prištini i primetićete da veći automobili imaju strane tablice. Mnoge mušterije po restoranima i kafićima ćaskaju na engleskom ili nemačkom jeziku. Ovaj letnji luksuz, kao i veliki deo kosovske ekonomije, finansira kosovska dijaspora. Rat i ekonomski problemi su ih proterali iz zemlje, te skoro 800.000 građana Kosova živi i radi van svoje matične zemlje, uglavnom u Nemačkoj i Švajcarskoj.

Pored toga što na Kosovo preko službenih kanala šalju 750 miliona do 800 miliona evra godišnje – što je otprilike 13 odsto kosovskog BDP-a, oni i donose veću količinu gotovine koju daju rođacima tokom prazničnih poseta.

Kada se bliže pogleda ekonomsko stanje, ni ono ne izgleda toliko dobro. Nezaposlenost je blizu 30 odsto. Strane direktne investicije prosečno iznose samo 3 odsto BDP-a godišnje. Čak je i jedan toliko hvaljen podatak o rastu BDP-a pogrešan, kaže jedan bankar iz Prištine.

„Svi vole da kažu da se Kosovo dobro razvija – ali zaboravljaju da smo ovde daleko ispod proseka u poređenju sa drugim zemljama u regionu“, rekao je on.

Šta sputava ekonomiju zemlje dvadeset godina nakon završetka rata na Kosovu i 11 godina nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti od Srbije? Da li to ima ikakve veze sa činjenicom da skoro polovina država članica Ujedinjenih nacija, uključujući članove Saveta bezbednosti – Rusiju i Kinu, još uvek ne priznaje Kosovo?

U zavisnosti od toga s kim u Prištini razgovarate, na to pitanje dobićete vrlo različite odgovore. Neki viši vladini službenici, možda oklevajući da kažu bilo šta što bi moglo da poveća negativnu percepciju o Kosovu, insistiraju na tome da nedostatak priznanja ima mali ili nikakav uticaj na ekonomiju.

„Za Kosovo to nije problem na globalnom nivou“, ističe savetnik ministra finansija, Ljuljzim Rafuna. „Dosta uvozimo iz Kine. Idealno bi bilo dobiti priznanje, ali nedostatak priznanja nije prepreka slobodnoj trgovini“.

Optimisti ukazuju na to da je Kosovo član MMF-a i Evropske banke za obnovu i razvoj, na izdašno finansiranje od strane institucija sa Zapada nakon rata i na to da su kosovske banke povezane sa Swift, Visa i Mastercard mrežama.

„U pogledu ekonomskog razvoja i direktnih stranih investicija, Kosovo nije imalo neke veće probleme“, navodi jedan državni službenik. „Postoji lista manjih problema sa kojima se ljudi suočavaju, ali tako je već 20 godina, tako da smo na to prilično navikli“.

Drugi službenik se šali povodom toga.

„Sve dok smo u FIFA-i i UEFA-i i dok možemo da igramo fudbal na međunarodnom nivou, to ne znači ništa!“ kaže on.

Izgubljene prilike

Drugi pričaju sasvim drugu priču, priču o izgubljenim prilikama, izolovanosti i svakodnevnim neprijatnostima.

Činjenica da Kosovo nije uvršteno na spisak zemalja mnogih međunarodnih kompanija predstavlja stalni i svakodnevni izvor malih neprijatnosti.

Pošiljke iz inostranstva često moraju biti adresirane na Albaniju, gde ih meštani rado prosleđuju. Ako je pošiljka adresirana na Kosovo, verovatno će biti isporučena Srbiji i više je nikada nećete videti.

Novoimenovani zvaničnik jedne ambasade na Kosovu navodno je morao da preuzme svoj nameštaj iz nasumične zemlje koja počinje na A. Dobavljač nije priznao Kosovo, pa je automatski isporučio pošiljku u zemlju koja je prva po abecednom redu.

Građani Kosova mogu da koriste PayPal, ali ne i lokalna preduzeća. Ardian Arifaj, savetnik predsednika Hašima Tačija, pitao je lokalnu firmu koja prodaje venčanice putem interneta, uglavnom u arapske zemlje i Afriku, kako im vlada može pomoći da prošire svoje poslovanje.

Ardian-Arifaj
FOTO: Aridan Arifaj, Tačijev savetnik, Euromoney

„Rekli su da je njihov najveći problem da primaju uplate iz inostranstva, jer banke u Africi ne priznaju Kosovo, a oni ne mogu da primaju novac putem PayPal-a“, navodi on.

Šef lokalne nevladine organizacije nedavno je otkrio da, iako Airbnb dozvoljava korisnicima registrovanim na Kosovu da prelistavaju prenoćišta, oni ne mogu da navode „iskustva“ prema lokaciji.

Bile su potrebne nedelje pregovaranja i papirologije pre nego što je platforma za prikupljanje sredstava globalgiving.com pristala da uvrsti Kosovo u spisak zemalja.

Apple je takođe jedna od kompanija koja ne priznaje Kosovo. Na iPhone uređajima ne možete da proverite vreme za Prištinu. Još važnije, kada je kosovska kompanija za distribuciju električne energije razvila aplikaciju koja omogućava članovima dijaspore da plaćaju račune za struju iz inostranstva, bilo je potrebno osam meseci pregovora da bi se ona uključila u App Store.

Postoji i problem u vezi sa brojevima telefona. Osam godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovu nije bilo dozvoljeno da ima svoj pozivni broj. Korisnici mobilnih telefona sa nacionalnim operatorom Vala dobili su Monako broj, nakon što je kneževina dobila tender da dozvoli upotrebu svog koda za godišnju naknadu. Korisnici slovenačkog IPKO-a, s druge strane, imali su slovenački broj, dok je kosovski fiksni pozivni broj i dalje bio+381 koji je Srbija imala još iz doba Jugoslavije.

Međunarodna unija za telekomunikacije je konačno u decembru 2016, Kosovu dala pozivni broj ali njega još uvek mnogi međunarodni mobilni operateri ne priznaju. U dobu dvofaktorne autentifikacije ovo često dovodi do dodatnih zakašnjenja.

„Ovo uzrokuje svakodnevne probleme poput nemogućnosti primanja koda za prijavljivanje na onlajn naloge“, kaže jedan meštanin.

Ovo je takođe očigledno razlog zašto mnogi stranci koji posete Prištinu nemaju mobilnu mrežu. Euromoney može da potvrdi da bar jedan veliki mobilni operater u Velikoj Britaniji nema sa Kosovom zaključen sporazum o romingu.

Građani Kosova pronalaze rešenja za većinu ovih problema ali, Arifaj ističe, to dodaje još jedan nivo komplikacija. „Moramo da radimo sa svakom kompanijom pojedinačno kako bismo promenili stvari“, kaže on.

Jedan viši prištinski bankar o ovome priča bez okolišanja.

„Dvadeset godina nakon rata, navikli smo se na probleme vezane za nepriznavanje“ kaže on. „Ljudi se ne bune, kažu da je to u redu. To nije u redu i glupo je poricati to“.

pristzina
FOTO: Euromoney

Zaobilazna rešenja

Kosovo takođe mora da pronalazi zaobilazna rešenja u međunarodnim odnosima. Zbog toga što nije članica UN-a otežani su mu pregovori s drugim međunarodnim organizacijama.

„Prvo šta pitaju jeste da li ste član UN“, kaže Arifaj. „Ako jeste, automatski vas prihvataju. Ako niste, morate duže da ih ubeđujete da vas prihvate“.

To znači da Kosovo mora da sa svakom organizacijom pregovara pojedinačno, a vrlo često konačna odluka ima više veze sa geopolitikom nego sa lokalnom stvarnošću.

„Ako je Zapad ima uticaja u toj organizaciji, bićemo primljeni“, kaže Arifaj. „Ako Rusija tu ima više saveznika, nećemo“.

Srbija i oni koji je podržavaju– zemlje sa sopstvenim separatističkim regionima i tradicionalni protivnici Zapada – uspeli su da Kosovo isključe iz svega, od UNESCO-a i INTERPOL-a, do Evropske mreže operatora prenosnih sistema za električnu energiju (ENTSO-E).

Prošle godine se spor oko članstva Kosova u ENTSO-E našao u glavnim vestima međunarodnih medija nakon što je odbijanje Srbije da nadoknadi manjak struje u svojoj bivšoj pokrajini – za koju je i dalje zvanično odgovorna – u 26 evropskih zemalja dovelo do kašnjenja digitalnih satova na mikrotalasnim pećnicama i radio aparatima.

Veći deo kontinenta je na ovo gledao samo kao na zanimljivu vest, ali je to za Kosovo bio ozbiljan problem, zato što se ono oduvek borilo da obezbedi stabilno snabdevanje električnom energijom. Odsečena od ENTSO-E, ova zemlja zavisi od domaćeg snabdevanja iz veoma starih elektrana na ugalj.

Strujni dalekovod od 400 kilovata u Albaniji, koji je finansirala nemačka razvojna banka KfW, a koji je završen 2016. godine, trebalo je da pomogne da se popuni ovaj jaz. Nažalost, prijem Albanije u ENTSO-E sledeće godine značio je da dalekovod ne može da se koristi.

To znači da jedini način na koji kosovske institucije mogu da nadoknade manjak električne energije jeste da je od malobrojnih kupaca koji u zemlji posluju kupe po preterano visokoj ceni. Struja nestaje ređe nego ranije, ali u trenutku kada je Euromoney posetio jedno preduzeće na Kosovu ono nije imalo struju.

Odbijanje Kine da prizna Kosovo znači da je ono takođe isključeno iz inicijative „Jedan pojas, jedan put“. To je jedina država na Balkanu koja nije uključena u format 16 + 1, pekinški tzv. „talking shop“ za centralnu i istočnu Evropu i jedina zemlja u regionu u čiju infrastrukturu Kina nije uložila.

Ovde su hitno potrebna ulaganja u infrastrukturu. U Kosovo se oduvek malo ulagalo, čak i za vreme Jugoslavije – Nil Tejlor iz EBRD

Uzimajući u obzir kontroverze koje okružuju neke pekinške projekte na Balkanu, poput autoputa Bar-Boljare u Crnoj Gori, neki bi ovo mogli da vide kao blagoslov. Sami kosovski zvaničnici misle da je ovo prilično beznačajno.

„Sve dok je SAD na našoj strani, ne treba nam Kina“, kaže jedan zvaničnik.

Drugi su manje optimistični.

„Stavljajući na stranu širu diskusiju oko inicijative ’Jedan pojas, jedan put’, šteta je što se vrše ulaganja u infrastrukturu a Kosovo od toga nema nikakve koristi“, rekao je Nil Tejlor (Neil Tailor), šef kancelarije EBRD na Kosovu. „Ovde su hitno potrebna ulaganja u infrastrukturu. U Kosovo se oduvek malo ulagalo, čak i za vreme Jugoslavije“.

Neil-Taylor-EBRD
FOTO: Nil Tejlor-EBRD, Euromoney

Sa druge strane, u drumskom sektoru je postignut određeni napredak. Kosovo ima dobre drumske veze sa Albanijom, uključujući luku Drač, a jula meseca otvorena je nova magistrala do granice sa Severnom Makedonijom. Ove godine je konačno započeta rekonstrukcija zapuštene kosovske železničke mreže, četiri godine nakon što su EBRD i Evropska investiciona banka uložile 80 miliona evra u ovaj projekat. U prvoj fazi izgradnje biće modernizovana linija koja vodi ka Severnoj Makedoniji.

Takve veze su ključne za kosovske izvoznike, koji su sprečeni da koriste glavne kopnene rute ka severu koje prolaze kroz Srbiju. Kao što jedan bankar ističe, to zahteva komplikovanija zaobilazna rešenja.

„Kompanije pronalaze načine kako da se nose sa problemom transporta“, navodi on. „Ali sve to nam oduzima vreme i novac“.

Barijere za investiranje

Nemogućnost pristupa srpskom tržištu takođe koči strane direktne investicije.

„Preduzeća koja ulažu u Kosovo ne dolaze samo zbog lokalnog tržišta, već žele da posluju sa celim zapadnim Balkanom“, kaže Rafuna.

Srbija je povremeno preduzimala aktivniju ulogu u odvraćanju investicija na Kosovu. Francuski konzorcijum je aprila 2015. potpisao ugovor sa kosovskom vladom o preuređenju Brezovice, popularnog skijališta iz socijalističkog doba, koje je posle raspada Jugoslavije palo u zaborav.

Plan je bio da se tokom 17 godina uloži ukupno 350 miliona evra, sa početnom investicijom u vrednosti od 35 miliona evra. Nažalost za Kosovo, ovaj plan je propao nakon što je Vlada Srbije upozorila članove konzorcijuma na to da i dalje smatra da Brezovica njoj pripada.

Još jedna negativna posledica pat pozicije između Kosova i Srbije je ograničeno putovanje u inostranstvo. Mnoge zemlje koje još uvek nisu priznale Kosovo, uključujući Indiju i grupu afričkih zemalja, odbijaju da prihvate kosovske pasoše.

Neki meštani Prištine ovo odbacuju kao nevažno.

„Ko uopšte želi da ide u Indiju?“ navodi jedan radnik u IT sektoru.

Građanima Kosova je jako stalo do restrikcija na putovanja u Evropsku uniju. Kosovo je jedina zemlja na zapadnom Balkanu kojoj EU nije odobrila viznu liberalizaciju, uprkos tome što je Kosovo ispunilo sve kriterijume koje je postavio Brisel. Ovo je za meštane jako bolna tačka.

„Vizna liberalizacija bila je prvi test za obe strane, Kosovo i EU“, kaže Ljuljzim. „Odlaganje sputava veru mlađe generacije u proces EU integracija“.

Arifaj se slaže.

„To šalje veoma loš signal svima na Kosovu, pogotovo zato što smo ovde još uvek u fazi izgradnje identiteta“, rekao je on. „Jedno od pitanja sa kojim se suočavamo je – gde Kosovo pripada. Želimo da budemo deo NATO-a i EU, ali poruka EU glasi: ’Ne pripadate ovde, niste dovoljno dobri da biste bili u našem klubu’“.

Nažalost po Kosovo, ono i dalje ima odlučne protivnike unutar EU. Pet EU članica odbilo je da prizna državu, iako su četiri – Grčka, Kipar, Rumunija i Slovačka – ublažile svoj prvobitni stav i građanima Kosova dozvolile ulazak u zemlju.

Španija, imajući u vidu njene katalonske i baskijske separatiste, i dalje se neumoljivo protivi bilo kakvom priznanju Kosova. Građani Kosova koji imaju dovoljno sreće da dobiju šengen vizu, mogu da primete, odštampano malim slovima, da im je zabranjen ulazak u Španiju.

Čak i sa prijateljski nastrojenim zemljama EU, proces podnošenja zahteva za vizu je dugotrajan i težak. Dobijanje trodnevne vize radi odlaska na konferenciju u Nemačku može da traje nedeljama. Građani Kosova ističu da se osećaju kao da su u zamci.

„Priština je veoma klaustrofobično mesto“, navodi mladić sa Kosova koji studira u Velikoj Britaniji.

Nedostatak priznanja država članica EU takođe postavlja još jednu prepreku pred budućim kosovskim izvoznicima. Proizvođači hrane ne mogu dobiti dozvolu za prodaju u EU, dok čak i proizvođači nameštaja – druga specijalnost na Kosovu – moraju da se nose sa podužom procedurom i obimnom dokumentacijom.

Ono što sada moramo da uradimo jeste da stvorimo veliku masu ljudi koji su digitalno pismeni i mogu da reše svetske probleme koristeći alate na Kosovu – Uranik Begu, Inovacioni centar Kosova

Kao rezultat, odnos uvoza i izvoza na Kosovo je devet prema jedan.

„Sve uvozimo“, ističe lokalni bankar. „Kada bismo dobili priznanje naš izvoz bi mogao da se udvostručiu roku od jedne godine. U normalnim okolnostima naše kompanije bi trebalo da budu izuzetno konkurentne tržištima u Austriji, Poljskoj, Bugarskoj i Rumuniji“.

U međuvremenu, neki vide nedavno začet IT sektor na Kosovu kao odgovor na probleme ekonomske i socijalne izolacije. Industrija se već brzo razvija zahvaljujući kosovskoj kombinaciji – jedinstvenoj na Balkanu – odličnoj upotrebi interneta i mladog, višejezičnog stanovništva.

U Inovacionom centru Kosova (ICK), neprofitnom centru u Prištini koji nudi obuku i podršku IT radnicima i startap kompanijama, Euromoney se sastao sa mladom grupom žena koje razvijaju mobilne aplikacije za kanadsku kompaniju koja se bavi e-trgovinom. Ostalih 200 zaposlenih u Centru radi za tehnološke firme u zemljama kao što su SAD i Nemačka.

Međunarodna Rajfajzen banka takođe se zainteresovala za lokalne IT talente. Austrijska grupa – koja poseduje najveću banku na Kosovu –je pre dve godine u Prištini otvorila centar koji pruža IT podršku njenoj mreži koja se nalazi u 14 država.

Direktor ICK-a, Uranik Begu, smatra da je ovo budućnost Kosova.

„Naš sektor pruža mogućnost rada sa bilo kojeg mesta na svetu, 24 časa sedam dana u nedelji“, kaže on. „Ono što sada moramo da uradimo jeste da stvorimo veliku masu ljudi koji su digitalno pismeni i mogu da reše svetske probleme koristeći alate na Kosovu“.

Međutim, kako ističe Tejlor iz EBRD-a, čak i tehnološki preduzetnici moraju da putuju.

„Na Kosovu postoje uspešne kompanije koje izvoze svoje usluge, ali one ne mogu lako da putuju kako bi se sastajale sa klijentima i obavljale više posla“, kaže on. „Nedostatak vizne liberalizacije blokira budući razvoj“.

Masovna iseljavanja

Jedan lokalni rukovodilac takođe je skeptičan da bi IT sektor mogao da bude odgovor na sve kosovske probleme.

„Nisu svi mladi ljudi u ovoj zemlji IT štreberi“, kaže on. „Činjenica da posedujete pametni telefon ne znači da umete da programirate i kreirate aplikacije. I ne možemo da jedemo aplikacije i da spavamo na aplikacijama“.

Drugo veliko pitanje je da li bi odobrenje vizne liberalizacije od strane EU Kosovu dovelo do masovnih iseljavanja. Naravno, mnogi koji mogu da dobiju radne dozvole u Evropi – bilo da su IT radnici, vodoinstalateri ili građevinski radnici – već su otišli.

Lokalne firme i kreatori politike polažu nadu u činjenicu da život u EU ne može da ispuni očekivanja. Veći deo novca koji radnici mogu da zarade u zemljama poput Nemačke odlazi na veće poreze i troškove života, dok kultura severne Evrope može da bude iznenađujuća za porodično orijentisanei društvene stanovnike Kosova.

Mladić sa Kosova koji radi u Skandinaviji s užasavanjem kaže: „Oni samo sede sami u svojim kućama i zure u jezero“.

Ipak, uprkos opasnostima u vidu masovne emigracije i ogorčenosti izazvanoj odbijanjem EU da odobri viznu liberalizaciju, građani Kosova se slažu u tome da njihova budućnost leži u EU.

„Mi smo geografski deo Evrope i trebalo bi da se politički integrišemo“, kaže Rafuna. „Kosovo nema plan B. Postoji samo plan A, a to je integracija u EU“.

Nažalost, EU je jasno stavila do znanja da će dalji napredak povodom ovog pitanja zavisiti od normalizacije odnosa sa Srbijom – što se od ovog leta čini daljim nego ikad. Krajem prošle godine, kao odgovor za ono što građani Kosova vide kao organizovanu kampanju Srbije za odbacivanje trećeg pokušaja Kosova da se pridruži INTERPOL-u, kreatori politike u Prištini uveli su porez od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije.

Nametnuti porez je u suprotnosti s regionalnim trgovinskim sporazumima, a i izazvao je snažne osude Evrope i SAD. Ipak, kosovska vlada nije popustila. Do ove godine, Kosovo je iz Srbije uvozilo robu u vrednosti od oko 500 miliona evra godišnje. Neki stanovnici Prištine podržavaju nametnuti porez.

„Srbija nikada nije morala da plati štetu koju je nama nanela“, kaže jedan stanovnik. „Krajnje je vreme da to urade“.

Drugi to vide kao još jedan udarac na već poljuljani međunarodni ugled Kosova.

„Ovaj porez na uvoz ponovo je stvorio sumnju u naše sposobnosti da pravimo kompromise i budemo zrela, odrasla vlada“, kaže viši izvršni direktor iz Prištine.

Rafuna se slaže da je nastavak dijaloga sa Srbijom od suštinskog značaja ako Kosovo ne želi da zaostane u pogledu regionalne integracije i razvoja. Nažalost, haotična politika Kosova ometa napredak povodom ovog i drugih pitanja. Nijedna vlada u skorije vreme nije završila četvorogodišnji mandat.

Sadašnja vlada bila je na funkciji manje od dve godine kada je u julu premijer Ramuš Haradinaj podneo ostavku, nakon što je dobio poziv Specijalnog suda u Hagu povodom navodnih ratnih zločina koje su počinili separatistički borci Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) tokom i posle rata 1998/99. – optužbi kojih je bio oslobođen u dva prethodna slučaja.

Izbori su zakazani za 6. oktobar.

Ovaj nedostatak političke stabilnosti ne pomaže Kosovu da pronađe potencijalne investitore -tvrde zvaničnici. To takođe može da objasni još jedan neuspeli pokušaj Kosova da dobije suvereni kreditni rejting, za čime lokalni bankari godinama intenzivno lobiraju.

„Neposedovanje suverenog kreditnog rejtinga utiče na naš rejting povodom drugih stvari, kao i na našu sposobnost da prikupljamo sredstva ako nam budu potrebna za ulaganje u industriju“, kaže Robert Vrajt (Robert Wright), izvršni direktor Rajfajzen banke na Kosovu. „To povećava negativnu sliku o Kosovu i potvrđuje širu percepciju da nismo normalni, da još uvek nismo prava država“.

Kruže glasine da je Kosovo pre nekoliko godina dobilo kreditni rejting, ali nije ispunilo očekivanja kreatora politike i bilo je potisnuto.

„Problem leži u tome što nijedan političar ne želi da objavi nizak rejting“, kaže jedan lokalni bankar. „Ali od nečega morate da počnete. Bolje je da imate srednju ocenu nego ništa“.

U ovogodišnjem budžetu izdvojen je novac za dobijanje rejtinga, ali postavlja se pitanje da li će planovi preživeti politička previranja tokom ovog leta. Promene vlasti na Kosovu tradicionalno su praćene smenom višeg rukovodstva iz oba ministarstva i centralne banke.

U isto vreme, ključne ličnosti u kosovskoj politici ostale su iste u poslednje dve decenije. Bivše vođe OVK – kao što su Tači i Haradinaj – i dalje dominiraju u glavnim političkim strankama.

„Ljudi na vlasti moraju da nastave dalje, ali mnogi od njih još uvek žive u prošlosti“, kaže jedan meštanin. „Bilo bi dobro videti nova lica“.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.