Nemački mediji pred dolazak Vjose Osmani u Berlin: „Misija nezavisnost“

FOTO: Vjosa Osmani-Sadriu, Tviter nalog

Izvor: Südwestdeutsche zeitung (Tekst je izvoro preveden sa nemačkog)

Nova predsednica Kosova dolazi u posetu Nemačkoj kako bi zatražila podršku. Zato što Srbija drži šapu na mladoj državi. U pozadini, Rusija i EU se bore za uticaj na Zapadnom Balkanu.

Za Valjdete Osmani iz Đakovice, put do novog pasoša vodio je kroz Beograd. Četrdeset četvorogodišnja učiteljica u osnovnoj školi uspela je da dobije kopiju izvoda iz matične knjige rođenih samo u glavnom gradu Srbije, umesto u svojoj zemlji. Srbi su nakon rata na Kosovu, u julu 1999, tamo odneli zemljišne knjige, matične knjige rođenih i druga dokumenta. Beograd je pre mnogo godina obećao da će vratiti dokumenta ili bar overene kopije.

„Ali moj rodni grad do danas nije dobio nikakva dokumenta“, kaže Valjdete Osmani iz Đakovice.

Takva saradnja radi političkog i ekonomskog napretka udaljenija je nego ikad u mnogim zemljama zapadnog Balkana: Bugarska blokira pregovore o prijemu u EU za Severnu Makedoniju zbog spora oko jezika i manjina. Bosna i Hercegovina se vuče kao jedva funkcionalna država. Srbija i Albanija su zaostale u mnogim demokratskim standardima ili u borbi protiv korupcije, umesto da napreduju. A sukob između Srbije i Kosova je nerešen: kandidat za prijem u EU – Srbija pod autokratskim predsednikom Aleksandrom Vučićem, nastavlja da na svoju bivšu pokrajinu gleda kao na deo Srbije; Kosovo, koje se 2008. proglasilo nezavisnim, a sada ga priznaje dobrih 110 zemalja, i dalje je izolovano u mnogim oblastima.

Na oproštajnoj evropskoj turneji, kancelarka Angela Merkel posetiće Balkan takođe: u ponedeljak će doći u Beograd na razgovor sa Vučićem, u utorak će se u Tirani sastati sa šefovima vlada Albanije, Bosne i Hercegovine, Srbije, Severne Makedonije, Crne Gore i Kosova. Šestog oktobra sledi evropski samit o Zapadnom Balkanu.

Bolje je skinuti kosovske registarske tablice

Kosovo vidi Srbiju kao glavnu prepreku svom napretku. Premijer Aljbin Kurti dva puta se u Briselu sastao sa predsednikom Srbije Vučićem, ali iz toga nije izašlo ništa opipljivo. Od 2013. godine Srbija i Kosovo potpisali su dobrih 30 sporazuma uz posredovanje EU, ali „Srbija nije primenila dobre dve trećine njih“, kaže mlada kosovska predsednica Vjosa Osmani-Sadriu.

Početkom jula, na primer, na konferenciji „Berlinskog procesa“ – koju je 2014. pokrenula Angela Merkel – trebalo je potpisati sporazume o priznavanju univerzitetskih i profesionalnih kvalifikacija ili ličnih karata. Ali nekoliko sati pre glasanja, Srbija je „predstavila nove predloge u kojima se Kosovo ne smatra zemljom i dovela do neuspeha sporazuma“, rekla je Osmani-Sadriu za SZ. „Nadamo se da će kancelarka i čelnici institucija EU izvršiti neophodan pritisak na Srbiju kako bismo konačno krenuli napred“.

Granični prelaz Merdare, 35 kilometara od Prištine, pokazuje koliko su odnosi između Kosova i Srbije u stagnaciji. Pre svega, vozači sa Kosova skidaju tablice i kupuju srpsku registraciju na 30 dana. Zato što sa kosovskim tablicama Srbi ne dozvoljavaju da automobili nastave dalje. Posebno su vozačima kamiona potrebni vreme i živci, srpski zvaničnici često podjednako teško priznaju kosovske sanitarne potvrde, kao i carinske potvrde i druga dokumenta koja se tamo izdaju.

Preti li beda Kosovu kao u Bosni i Hercegovini?

Naravno, Kosovo takođe ne sprovodi sporazum postignut 2013. i 2015. godine o osnivanju de fakto u velikoj meri autonomne asocijacije gradova i opština za 150,000 Srba na Kosovu, a koje ima 1,9 miliona stanovnika. Krajem 2015. godine, Ustavni sud Kosova je utvrdio da su detalji planirane federacije (zajednice prim.red.) gradova i opština u suprotnosti sa ustavom, te da zajednica ipak mora biti „uspostavljena“.

Osim EU, državni sekretar Sjedinjenih Država Metju Palmer takođe je početkom jula naglasio da Kosovo mora da uspostavi zajednicu gradova i opština: „Pacta sunt servanda, ugovori moraju biti ispunjeni“, rekao je američki diplomata. Da bi to učinilo, Kosovo će možda morati da promeni svoj ustav. Ali predsednica Osmani-Sadriu kategorički isključuje ovo, kao i autonomnu asocijaciju gradova i opština za kosovske Srbe uopšte. „Nećemo menjati ustav niti dozvoliti bilo kakvo ujedinjenje gradova i zajednicu koji bi stvorili monoetničku strukturu moći u našoj zemlji. To nije ni u našim interesima, ni u interesu regiona ili naših saveznika.“

Kao opravdanje, Osmani-Sadriu se poziva na Republiku Srpsku, srpski podregion u Bosni i Hercegovini blizu Beograda. Njen predsednik Milorad Dodik stalno je razmišljao o otcepljenju od Bosne i Hercegovine, nakon čega bi verovatno usledilo pripajanje Srbiji. „Ako dozvolimo srpsku asocijaciju gradova i opština na Kosovu, ovo bi bila samo preliminarna faza za Srbiju do druge Republike Srpske“, kaže predsednica Osmani-Sadriu. „Ne želimo drugu nefunkcionalnu državu poput Bosne i Hercegovine“.

Predsednik Srbije Vučić „hvali Rusiju i Kinu“ i još uvek dobija sredstva EU

Svoj skepticizam o Kosovu potvrđuje srpski ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, koji je sredinom jula u prisustvu predsednika Vučića vodio kampanju za „srpski svet“ i za vojnu zaštitu Srba „gde god da žive“. Predsednica Osmani vidi neprekinutu liniju režima srpskog diktatora Slobodana Miloševića. „Vulin i Vučić su obojica bili članovi njegovog režima i još uvek imaju isti cilj: veliki srpski svet“.

Istovremeno, kandidat za EU – ​​Srbija, održava blisko partnerstvo sa Rusijom. Dok su kandidat za članstvo u EU Albanija i pridruženo Kosovo učestvovali proletos u manevru američke vojske Defender Europe 21, srpski vojnici odleteli su u Rusiju na manevar sa ruskim i beloruskim trupama. Moskva je takođe glavni oslonac Beograda u njegovom stalnom odbijanju da prizna Kosovo. „Srbija i Rusija vešto eksploatišu politički vakuum na Balkanu, a nažalost Zapad na to teško reaguje“, kaže Ljuljzim Peci iz istraživačkog centra Kipred u Prištini. „Vučić neguje i hvali Rusiju i Kinu – i ne mora za to da plaća političku cenu, ali istovremeno prima novac od EU. Sve dok se to ne promeni, nastaviće svoju politiku.“

U međuvremenu, predsednica Osmani veruje da bi Nemačka, koja je već bila glavni partner Kosovu, trebalo da se tamo još više uključi, na primer u oblasti obrazovanja mladih Kosovara. „Borimo se protiv kriminala i korupcije sa novim institucijama, promovišemo strana ulaganja novim zakonima i imamo mlade radnike, od kojih mnogi govore nemački – mi smo idealno mesto za nemačke kompanije.“ Osmani u utorak boravi u poseti Berlinu. Ona želi da ubedi svoje nemačke sagovornike da učine više za Kosovo. Jedan od njihovih domaćina je savezni predsednik Frank-Valter Štajnmajer.

Osmani za nemački list „kategorički isključila“ mogućnost formiranja ZSO

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.