Žestoke kritike opozicije na sednici kosovske skupštine, a koju su poslanici zatražili sa zahtevom da se upoznaju sa trenutnim stanjem u dijalogu Beograda i Prištine, ali i sa novim evropskim predlogom, pomogle su u ponedeljak kosovskom premijeru da se, po prvi put, „otvori“ i javnosti predstavi delić sadržaja predloga koji podržavaju Francuska i Nemačka. On je „uzmi ili ostavi“ i o njemu ne može da se „razgovara i pregovara“, a Kosovo ne može da kaže „ne“ jer je upozoreno na kontrakaznene korake kao posledicu. A kako je onda kao takav „dobar kao osnova“? – upitala ga je opozicija i Gde je tu uzajamno priznanje sa Srbijom?, a Kurti kaže da je „de fakto pravno i političko priznanje neosporno u tekstu predloga“, a da je u pitanju, do sada, prvi dokument koji se fokusirao na spoljne, međunarodne odnose između Kosova i Srbije.
Tako je počela nedelja za nama, a nastavila se ponovo temom o eksproprijaciji, ali i obeležavanjima Dana državnosti – u Beogradu. Dva dana kasnije slavila je i Priština, a istog dana stigla je i potvrda o još jednom susretu Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija.
Nizom aktivnosti, srpski zvaničnici obeležili su u sredu, 15. februara dan državnosti Republike Srbije i praznik Sretenje. Premijerka i ministri polagali su vence na spomenicima, a predsednik odlikovao „zaslužne pojedince i institucije“.
Jednu od njih, i to zlatnu za hrabrost, namenio je i Dejanu Pantiću – bivšem pripadniku Kosovske policije, a čije je hapšenje prethodno u decembru, bio povod za podizanje barikada na Severu.
Sada je u kućnom pritvoru, pa je medalju u Predsedništvu, negde oko podneva, primio njegov sin.
A za to vreme u Leposaviću se vodila diskusija – javna rasprava o eksproprijaciji upravo zemljišta u selima ove opštine. U pitanju je prva rasprava na Severu, na koju je kosovska vlada, tek pošto je već eksproprisala zemlju, poslala troje predstavnika iz Odeljenja za eksproprijaciju. Pariralo im je više advokata, meštana i čelnici lokalne samouprave.
Na sve njihove, konačno, direktne kritike „činjenice da se radi o nezakonitom oduzimanju imovine“, jer u ovoj eksproprijaciji kosovska vlada nije ispoštovala procedure, kao ni prava vlasnika parcela, predstavnici iz Prištine nisu odgovarali.
Više puta su konkretno upitani i Šta se tačno gradi na brdu od 83 hektara koje spaja selo Dren i Lešak?, jer upravo svrha za koju se ekspropriše zemlja ne znaju ni vlasnici parcela, do samo kraja držali su se samo toga da je u pitanju „izgradnja, asfaltiranje puta, proširenje i to za građane i ekonomski razvoj“.
Ovi drugi im nisu poverovali, jer su prethodno na terenu, početkom ovog meseca, saznali da je u pitanju još jedna policijska baza – pa su jednoglasno poručili da žele da se čitava situacija vrati u pređašnje stanje, da se ukinu obavljene radnje, da se policija, građevinske mašine i svi drugi sklone sa lica mesta i da se seljanima omogući da svoju zemlju koriste kao i uvek.
Šta je za KoSSev kazao pravni ekspesrt i jedan od učesnika rasprave u Leposaviću, Dragutin Nenezić – čitajte u vestima:
Nenezić: Eksproprisana zemlja više od dva puta veća od Bondstila
Ista rasprava najavljena je i za sutra, 21. februar, ali u opštini Zubin Potok.
Nastavak tog istog dana potom su zabeležili protesti – u Prištini protiv Zajednice srpskih opština, a u Beogradu za ostavku ili promenu politike predsednika Aleksandra Vučića – „Stop Vučićevoj izdaji Kosmeta“.
U Prištini se završio mirno, a organizovali su ga studenti sa jednom ključnom porukom – „da nisu za nikakav vid jednonacionalnog udruženja“, ali da bi bili za uzajamno priznavanje diploma.
Sa druge strane, u Beogradu je bilo na ivici incidenta. Okupljeni građani su u jednom momentu pristigli ispred Predsedništva gde su uzvikivali „Gde je Vučić“ i „Izdaja“, „Kosovo je srce Srbije“, a srušili su i ogradu ispred ove zgrade. Od čitavog događaja ostale su slike karabina na zadnjem sedištu auta i troje uhapšenih.
Ubrzo potom, Vučić je najavio vanredno obećanje, koje je iz Kosovske Mitrovice podržala Srpska lista.
Iz Predsedništva je potom poručio da je država spremna da reaguje veoma brzo, efikasno i odgovorno, za one koje misle da mogu da uruše Srbiju „neistinama, pretnjama, vezama u stranoj zemlji, podrškom koju imaju u novcu“ – „Ti da pobede Srbiju ne mogu nikada“, naglasio je.
U istom obraćanju najavio je put u Minhen koji je usledio za dva dana – 17. februara, odakle je potom najavio „dobre vesti za građane koje se tiču KiM“, a to je još jedno, kako je kazao potom, 28. povlačenje priznanja.
Sa druge strane, Aljbin Kurti i Vjosa Osmani su na 59. Minhensku konferenciju otišli dan kasnije, jer su u Prištini obeležili 15. godišnjicu od jednostrano proglašene kosovske nezavisnosti.
Počeli su od ranih jutarnjih sati, zasedali u skupštini i vladi, odavali počast kod spomenika, a policija i KBS defilovali su gradskim trgovima.
U svoj euforiji među albanskom zajednicom na Kosovu, tako su se jedna albanska a jedna kosovska zastava našle tik uz kapiju manastira U Zočištu. O tome se policija koja ga čuva, do danas nije oglasila.
Istog dana, iz Brisela je stigla potvrda da će se Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić sastati 27. februara, da će sastanak trajati celog dana, te da je na stolu evropski predlog – za koji se šef evropske diplomatije, Žozep Borelj, nada da će dvojica lidera prihvatiti.
Na tom sastanku mora da se govori o Zajednici srpskih opština, ali je Srbija spremna i da radi na implementaciji francusko-nemačkog sporazuma ali po „redosledu poteza“, kazao je potom srpski predsednik.
Pročitajte još:
Nedelja za nama: Od zahteva i uslova za ZSO, do novih odluka o eksproprijaciji
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
