Ne daju da umetnost napusti Kosovsku Mitrovicu 

Miljana Aleksandar
Miljana i Aleksandar, Foto: Fejsbuk, Miljana Bulatović

Aleksandar Dunđerin i Miljana Bulatović-Dunđerin dve su umetničke duše čiji su se putevi ukrstili na Kosovu i Metohiji. Aleksandar je rođen u Novom Sadu, a tamo je i diplomirao srpsku književnost i jezik na Filozofskom fakultetu. Nakon razvoja karijere u sferi književnosti i novinarstva, sa severa Srbije odlučio je da dođe u Kosovsku Mitrovicu. Miljana, sa druge strane, iz Lipljana u ovaj grad dolazi kao student Fakulteta umetnosti. Tu upoznaje porodicu Vukomanović koja je osnovala jednu od prvih privatnih umetničkih galerija „Akvarijus“. Danas je ova galerija pretvorena u Privatni kulturni centar, omiljeno mesto zaljubljenika različitih vidova umetničkog stvaralaštva. Njom danas upravlja Miljana, dok je urednik umetničkog programa centra njen suprug Aleksandar. Njih dvoje čine da umetnost ne napusti Kosovsku Mitrovicu.

„Moja ljubav prema Kosovu traje jako dugo, tako da je normalno da sam ovde stvorio sve“

Aleksandar se tokom godina provedenih u Beogradu i Novom Sadu oprobao u mnogim sferama. Književnik, novinar, predstavnik države. Međutim, kako kaže, odluku da dođe i živi u Kosovsku Mitrovicu smatra jednom od najboljih odluka u svom životu, a to je shvatio u trenutku kada je upoznao Miljanu.

‘‘Mnoge divne stvari dogodile su mi se upravo napuštajući Novi Sad i Beograd, napuštajući dobru poziciju, dobru platu, ostajući bez ičega i dolazeći ovde. Kao prvo, Miljana, koju sam upoznao 2012. godine u manastiru Gračanica i ujedno – ljubav, što je najvažnije da se čoveku desi. I od tada mi se na neki način spajamo potpuno, kako u ljubavi, tako i poslovno. A drugo, uspeli smo da napravimo u Mitrovici privatni kulturni centar. Pokazali smo da Mitrovica može da ima privatni kulturni centar i da on može da funkcioniše na samoodrživ način.“

Aleksandar Dunđerin je bio član produkcijskog tima izdavačkog sektora kompanije „Color press group“, urednik nedeljnika „Pečat“, osnivač i urednik časopisa „Stanje stvari“ i „Stilos“.
Mediji su bili oblast u kojoj je delovao sve do 2012. godine, kada se, kako otkriva, „strašno razočarao u novinarstvo“. Misli da mediji „teško da uvek mogu da budu objektivni, a i sa druge strane i nezavisni“.

Bio je i šef sektora za kulturu pri Kancelariji za KiM, kada se susreo sa Kosovom.

Međutim, na toj poziciji ostao je svega dve godine: „Nisam mogao da uradim onoliko koliko sam želeo, mada su mnoge stvarno divne stvari i urađene. Shvatio sam da to nije za mene jer ja nisam političar.“

Esejima do demoliranja književne scene na početku 21. veka

Aleksandar se bavi književnom kritikom, a sebe je ostvario i u ulozi pisca. Njegova zbirka priča „U napukloj ljusci“ je, kako sam kaže, odredila njegov put i uticala da ostane u oblasti književnosti.

„Generalno, književnost i mediji su discipline kojima sam ostao veran još od studentskih dana, tako da je bilo i prirodno da kao mlađi čovek u vreme studentskog razdoblja započnem sa zbirkom priča, a dok sam kasnije počeo da pišem eseje ‘Demoni odlaze 1’ i ‘Demoni odlaze 2’.“

Cilj mu je bio da se napravi presek srpske proze na početku 21. veka. Upravo zbog sukoba srpske književnosti i podele na takozvanu nacionalnu struju i proevropsku struju.

„U tom sukobu bilo je mnogo ideoloških nanosa i sa jedne i sa druge strane, bilo da je u pitanju kritika i mediji koji su o tome pisali, bilo da je u pitanju sama književnost.“

Dunđerin kaže da je svojim delima pokušao da „demolira“ književnu scenu jer je, kako kaže, želeo da pokaže kroz određene književne obrasce koji su se javljali u razdoblju posle petog oktobra da je, bez obzira na koju stranu bili, i te kako politika vršila svoj uticaj, a ne književna umetnost.

Bez bunta narod prestaje da postoji

Umetnik mora da ima kritički odnos prema stvarnosti u kojoj živi, naglašava Aleksandar.

„Ako je umetnik zadovoljan u društveno-političkim odnosima u kojima živi, onda on ne treba da se bavi svojom umetnošću. Ukoliko narod nema bunt i nezadovoljstvo u sebi, taj narod će i prestati da postoji. Posmatrajući srpsku kulturu i umetnost plašim se da nam se to zapravo dešava.“

Motivisati ljude da ostanu

Kosovska Mitrovica sa univerzitetskim centrom nudi izuzetan potencijal za razvoj kulture i umetnosti. Potrebno je takođe motivisati ljude da ostanu.

„Pored Beograda i ostalih većih gradova u Srbiji, Mitrovica predstavlja urbano središte srpske kulture, jer ne bi mi kao galerija mogli da opstanemo da to nije tako. Vi ovde imate preko 10.000 studenata, nemoguće je da niko ne ostane tu, već im se treba dati prilika da nešto rade,“ kaže Aleksandar.

Ljudi koji rade u srpskim institucijama da žive na Kosovu

„Ljudi koji rade u institucijama kulture i obrazovnim institucijama i primaju ogromne plate iz Beograda moraju da počnu da žive ovde, a ne samo da dolaze par puta mesečno. Živeći ovde podižu nivo kulture. Mitrovica ima sve uslove, ali je problem u tome što ljudi žele da primaju veliku platu, ali ne žele da ovde i žive.“

Ljubav prema slikarstvu od malih nogu

Miljana Dunđerin, sa druge strane, je još od malih nogu bila zaljubljena u slikarstvo. Ona je svoje detinjstvo provela u Lipljanu – multietničkom mestu u kojem je danas ostao veoma mali broj Srba.

‘‘U suštini, moja ljubav prema slikarstvu je definitivno zasluga mog nastavnika u osnovnoj školi, koji je generacijama starijim i mlađim od mene ugradio ljubav prema umetnosti.“

Rat – traume koje bude umetnika u nama

Biti umetnik ne znači samo nositi umetnost u sebi, već u tome ogromnu ulogu igra sredina koja „isprovocira umetnika u vama“.

„Sredina u kojoj sam tada živela kao dete, kada sam zapravo možda i imala najveći potencijal da svoju kreativnost razvijem, nije mi davala tu provokaciju. Međutim, rat, koliko god bio loš sa jedne strane, uticao je na mene da napravim jedan presek životni. Te traume su dovele mene u neka nova životna iskustva i neke nove izazove koji su doveli do toga da umetnik u meni izađe na površinu,“ dodaje Miljana.

Ona kaže da umetnici imaju izraženiju intuiciju koja im pomaže da osećaju i vide drugačije od drugih ljudi. Pa su zato „vibracije jake energije i emocija, koje su prisutne u Mitrovici, pogotovo u zadnjih 18 godina, savršene za inspiraciju jednog umetnika“.

Stvaraoci ne žive ovde

Mitrovica ima sluh i potencijal za umetnost, pa čak i za visoku umetnost, međutim, kao i Aleksandar, i Miljana problem vidi u tome što stvaraoci umetnosti ne žive ovde.

„Sve dok ne budemo imali veći broj umetnika koji će stvarati i živeti ovde, imaćemo problem da umetnost i svest ljudi o umetnosti podignemo na još veći nivo.“

U Mitrovici se javlja bahatost prema kulturi

Ona kaže da je umetnost koja je „prihvatljiva za masu“ sveprisutna, pa čak je i u povoljnijoj situaciji u odnosu na veće gradove. Međutim, problem je kod programa visoke umetnosti.

„Slobodno mogu reći da je pomak u tom pravcu izuzetno slab. Zato što državne institucije, nemaju razumevanja i vremena da sprovode visoku umetnost. Država bez temeljnosti i bez zalaganja odbacuje umetničke programe koji u sebi sadrže određeni kvalitet. Prosto, odradi projekat u kome ne postoji stvaralačka energija,“ kaže Miljana.

Štaviše, vidljiv je bahat odnos prema kulturi. Kosovska Mitrovica, takođe, nema gradsku galeriju koja je neophodna za urbanu sredinu.

Uprkos svim problemima, podseća da ima svetlih primera u srpskim sredinama na KiM-u:

„Dom kulture Gračanica je izvanredan primer kako u jednoj maloj sredini može da se napravi publika. Oni su jedini ljudi koji prave lanac kulturnih centara. Otvorili su kulturni centar u Prištini, Prizrenu. Pored toga, postoje i alternativni kulturni centri.“

Možda i najzanimljiviji deo životne priče dve umetničke duše koje su se pronašle na svetoj zemlji, kako to Aleksandar Dunđerin kaže, jeste upravo njihovo venčanje. Okupljena porodica i prijatelji učestvovali su u trodnevnoj ekskurziji s ciljem upoznavanja kulturnog nasleđa Kosova i Metohije. Ovim činom, Miljana i Aleksandar razbili su utvrđeni svadbeni scenario koji odlikuje kliše i razmetanje. Skupa odeća i dekoracija sale zamenjena je edukativnom ekskurzijom u obilasku srpskih svetinja. Iguman Mihajlo ih je venčao u manastiru Svetih Arhangela, za koji je Aleksandar izuzetno vezan.

Umetnik je vizionar. Ne može i ne sme da ga interesuje sadašnjost. Svako ko je pokušao da se prilagodi duhu vremena, on nije stvarao, bračni i umetnički par Dunđerin podsećaju. 

O Galeriji Akvarijus

Galerija je doživela je ekspanziju u stvaralaštvu i programima u poslednje tri godine time što postaje centar za različite vidove umetničkog izražavanja.

Diče se bogatom ponudom programa koji obuhvata Mali atelje i Mali teatar koji okupljaju mališane umetničkog duha, kao i umetničke okšaje za one malo starije zaljubljenike takmičarsko-umetničkih manifestacija. Nedavno je u Akvarijusu održana i trodnevna manifestacija pod nazivom „Kulturni rijaliti“ u kojoj su takmičari zarobljeni u kavezu stvarali umetnička dela. Ova galerija domaćin je mnogobrojnim glumcima, pevačima, plesačima iz celoga sveta koji su za ove tri godine nastupali pred mitrovičkom publikom. Galerija „Akvarijus“ svoje učešće dala je i u organizaciji tradicionalnog mitrovičkom „Jazz and Blues“ festivalu. U saradnji sa Književnim društvom Kosova i Metohije nedavno su izdata i na beogradskom sajmu knjiga promovisana dva dela mladih autora ih Kosovske Mitrovice.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.