Tokom ove nedelje navršilo se sto dana od uklanjanja čuvenog Žutog stuba. Iako ih je u gradu bilo više, ovaj jedan – u centru, bio je kultno mesto za sastanke, oglasna gradska tabla – naše obeležje grada. Nije postojala mogućnost da provedete duže od dva dana u Mitrovici, a da, hteli to ili ne, ne saznate za Žuti stub. Uklonjen je 25. jula.
Odlučili smo da popričamo sa našim sugrađanima o Žutom stubu. Šta je njima predstavljao? Šta misle o uklanjanju? Naše putovanje pretvorilo se u svojevrsni vremeplov. O njegovoj prošlosti govorio je njegov tvorac i naš sugrađan, Dragiša Miljković.
Ne znam šta je Žuti stub u arhitektonskom smislu, ali za mene je uvek bio mesto okupljanja’
Bio je ujedno i info centar i mesto sastanka mladih
Kristina, Mitrovica: „Žuti stub je bio simbol ovog grada. Na žalost, više ga nema. Prvi put sam saznala šta je ’99, kad sam se doselila ovde i to je bilo prvo mesto za koje sam saznala u Mitrovici jer je bilo mesto sastajanja svih mladih. Iako se vremenom žuta boja nije više ni videla, pošto je bio prekriven svim mogućim oglasima, saopštenjima… Bio je ujedno i info centar i mesto sastanka mladih. Mislim da je svima nekako krivo što je taj stub uklonjen, jednostavno, odrasli smo tu, uz njega, postao je deo našeg grada, naše tradicije, apsolutno nešto karakteristično za Mitrovicu.““
Šokirala sam se kad sam videla da ga više nema, i dalje imam osećaj kao da je tu
Anastasija, Zvečan: „Pa za Žuti stub sam saznala tako što sam stalno čekala taksi tamo, i to je bilo poznato mesto nalaženja sa simpatijama, sa drugaricama… Kad sam se vratila sa mora, trebalo je sa nekim da se nađem kod Žutog stuba i šokirala sam se kad sam videla da ga više nema.“
Alem, Mitrovica: “Mesto gde se moje društvo uvek okupljalo, a pored toga korišćen je i za lepljenje plakata. Uklonili su ga, ali ja i dalje imam osećaj kao da je tu, i dalje se nalazimo na istom mestu, i dalje govorimo nađemo se kod Žutog.“
Informacija mora biti na Žutom stubu
Žuti stub je kultno mesto u centru, niko ne kaže – nađemo se kod kružnog toka, već kod Žutog stuba. Šteta je što je uklonjen, dobre i kultne stvari u jednom gradu ne treba menjati
Miljana, Mitrovica: ’’Žuti stub za mene predstavlja mnogo, zato što je moj prvi susret sa Mitrovicom bio Žuti stub. Pre 18 godina, kada sam došla ovde, kada su fakultet vratili u Kosovsku Mitrovicu, ja sam upravo prošla centralnom ulicom Mitrovice i pitala sam ljude usput gde mogu da nađem informacije o iznajmljivanju stana i svega ostalog. Grupa od nas petoro studenata, inače smo bili prijatelji, došli smo do Žutog stuba i ne samo da smo našli informaciju o iznajmljivanju stana, nego i sve informacije koje su nam bile potrebne u tom momentu. Pre svega, Žuti stub za mene je to, a kasnije kroz život jako bitan, zato što sam imala blisku komunikaciju sa njim – jer prva galerija, od koje je krenuo moj život kasnije i moje opredeljenje da budem slikar, upravo se nalazila na dva metra od Žutog stuba. To je bilo jedno neverovatno iskustvo, pošto je prozor galerije gledao na Žuti stub, koliko ljudi dnevno tu prolazi, susreće se, razgovara, razmenjuje neke informacije, mogu da kažem da su često bile i tuče kod Žutog stuba, tako da je bilo veoma popularno i aktuelno mesto, a ako neko želi da ceo grad sazna neku informaciju, onda ta informacija mora biti na Žutom stubu.“
Ali i to je informacija, ko je od tvojih sugrađana otišao na onaj svet
Žuti stub je mesto gde se nalaze svi živi a i mrtvi
Dejan, Mitrovica: „Imam i neki emotivan momenat kad je reč o sećanju na Žuti stub, zato što su se tu desile neke romansice, tu sam se uvek nalazio sa svojom najboljom drugaricom pre nego što odemo dalje negde, voleo sam ga i vizuelno. Imao je taj momenat da tu možeš da nađeš umrlice, što nije baš najprijatnije, ali i to je informacija, ko je od tvojih sugrađana otišao na onaj svet, tako da je i zbog toga bio bitan.“
Naš orijentir
Evo, sad sam se dogovorila sa drugaricom da se nađemo kod žutog stuba
Jovana iz Subotica kaže da je za Žuti stub saznala pre četiri godine kada je kao student došla u Mitrovicu. Kako kaže, imala je drugaricu koja je ovde živela, te joj je ona objasnila gde se nalazi Žuti stub, koji je postao orijentacija za njihovo nalaženje. Uglavnom je služio kao orijentir ali tu su se mogli pronaći razni oglasi, njima u tom periodu najbitniji, oglasi za izdavanje stanova, tako da su tada, baš tu i pronašle oglas za stan. Ne zna za razlog njegovog uklanjanja, ali se i dalje nalaze „tamo gde je bio Žuti stub“.
Istorija Žutog stuba – Nešto, da to bude jeftino i da bude čvrsto
S obzirom na to da je Žuti stub fizički postojao duže od dvadeset godina, želeli smo da saznamo više o tome kako je izgrađen, kako se došlo na tu ideju, koja mu je bila primarna namena. Njegov idejni tvorac je projektant Dragiša Miljković.
Kako Miljković kaže, tih devedesetih u Mitrovici je bilo malo oglasnog prostora. Ništa što je dotad bilo napravljeno u te svrhe nije moglo da se dugo održi. Tako se rodila ideja o izgradnji nečeg što bi bilo ’’čvrsto, trajno a da privuče pažnju’’. Tom građevinom je trebalo da se spreči praksa lepljenja obaveštenja po banderama, izlozima, ulazima i slično.
Zamisao je bila da se napravi neki čvršći objekat koji će, između ostalog, da bude otporan i na udare i na razne vandalizme koji su se dešavali po gradu. U to vreme je preduzeće „Betonjerka“ počelo da se oporavlja iz prethodno lošeg stanja. Došlo se na ideju da bi Betonjerka to mogla da uradi, a da bude i što jeftinije. Miljkoviću je dodeljen zadatak da osmisli „nešto, da to bude jeftino i da bude čvrsto“.
’’Naravno, kao i svaki projektant, razmišljao sam danima, napravio nekoliko skica, crteža, i došao na ideju gledajući reklamu za tada popularno piće koje se služilo u čaši sa postoljem gde je na vrhu bio neki šeširić sa slamčicom. Radeći na skicama, sinula mi je ideja da iskoristim materijale koje je Betonjerka imala. Betonjerka je radila cevi fi 1000 armirano betonski i radila je završne glave za poklopce za šahte,’’ objašnjava Miljković šta mu je bila inspiracija.
Da li se sećate da je naš Žuti stub na početku imao zimzeleno rastinje na šeširiću?
“ U to vreme, u gradu se dosta radilo. Asfaltirale su se ulice, imalo je kocki koliko si hteo, i tada mi je palo na pamet da uzmem tu završnu glavu od betonskog šahta, da je okrenem suprotno, nastavim na nju cev fi 1000, donji deo, oblik stopače, obložim kockom u krug i stavim šeširić. Tada nisu mogli da realizuju zamisao o ‘šeširiću’ na vrhu, ali je napravljen širi kalup, stub je bio ispunjen zemljom do vrha gde je posađeno zimzeleno bilje koje je padalo kako to ne bi bila čisto betonska građevina, i to je bilo nešto neobično za to vreme’. To zimzeleno rastinje koje se održalo neke tri-četiri godine, samo se održavalo, zalivalo se kada je padala kiša i trajalo je tako do bombardovanja, kada se verovatno zbog prašine izazvane bombardovanjem osušilo,“ kaže Miljković.
Izabrano je više mesta u gradu, ’’čvorišta’’, gde su se obično skupljali ljudi, kako bi na tim mestima mogli da pronađu informacije o dešavanjima u gradu.
I počelo je izlivanje stubova.
Pošto ovaj grad ne može da živi bez politike…
…Došlo je na red i farbanje…
„E tog momenta, pošto ovaj grad ne može da živi bez politike i sve je skopčano sa politikom,“ nastavlja Miljković, nastalo je razmimoilaženje baš o tome kakvih će boja stubovi biti.
„U to vreme je SPS bio na vlasti. Ja sam predložio da stub ofarbamo žutom bojom, a da ’kapu i postolje’ ofarbamo nebesko plavom bojom, međutim, tada je to asociralo na DS, pa to nije smelo da se uradi ni pod razno. Stub je ofarban u žuto da bi privlačio pažnju, ali su kapu i postolje ofarbali u braon. Međutim, nakon nekog vremena, promenila se vlast, SPS je izgubio na izborima i ovog puta je DS došao na vlast. Prva stvar koju su uradili, požurili su da kapu i postolje ofarbaju u drečavo plavu boju,“ navodi Miljković.
Iako je danas termin Žuti stub isključivo povezan sa stubom koji se do pre 100 dana nalazio u centru grada, u prvim danima po izgradnji oglasnih stubova po gradu, dolazilo je do zabune kod mladih, jer se „Nađimo se kod Žutog stuba“ uglavnom vezivalo za stub u centru, ali i za stub u neposrednoj blizini mosta.
Prva stvar koja se našla na njima bile su umrlice
Prvi dani za ove stubove nisu baš bili laki. Kada su stubovi postavljeni, pojavio se čak i izvestan otpor građanstva, seća se Miljković.
’’Bilo koji objekat kada se napravi, potrebno je neko vreme da se narod privikne na njega i da počne da ga koristi. Malo po malo, počeli su da se koriste i ti žuti stubovi. Prva stvar koja se našla na njima bile su umrlice, nakon toga usledili su razni pamfleti, obaveštenja o kulturnim dešavanjima u gradu, oglasi, reklame… tako da je na kraju tu bilo svačega.“
U Mitrovici – sve što ima neku priču obično se uništi
“U Mitrovici sve što ima neku priču obično se uništi, zbog čega veoma žalim. Sve u gradu što je pokušano da se odradi (a da nisu bile zgrade), urbani mobilijar (klupe, oglasne table, javna rasveta, kante za otpatke, žardinjere…), moralo je mnogo truda da bude uloženo da bi se to sačuvalo,“ kazao je naš sagovornik.
Od urbanog mobilijara Kosovske Mitrovice, Žuti stub je jedna od najstarijih građevina.
Danas je u Severnoj Mitrovici ostao još samo jedan, ali je i njegova sudbina neizvesna.
„Ne bi bilo loše da se on izmesti, ukoliko dođe do radova, kako bi se sačuvalo jedno vreme, jedna priča o tom objektu i dešavanjima, objektu koji je izazivao pažnju, koji je postao kultno mesto sastanka,’’ za kraj razgovora kaže njegov projektant.
U našoj priči o Žutom stubu, u razgovoru sa desetinama sugrađana, tokom proteklih dana, pa i nedelja, saznali smo da je on ostao gradski orijentir, a odavno postao i legenda, kao i da bi mnogi tu legendu želeli da vrate u život.
Pravda za Žuti stub
“Treba vratiti taj Žuti stub jer: Kuda ćeš? Kod Žutog, u 10 kod Žutog, čekam te kod Žutog, sve se vrti oko Žutog. Iako njega više nema, mi se i dalje nalazimo kod Žutog,“ kaže Anastasija iz Zvečana.
Mi i dalje govorimo nađemo se kod Žutog stuba iako ga nema, doživljavamo ga kao hologram
Kristina, Mitrovica: “Iako je sada ostao samo krug na mestu gde je nekada bio, još uvek se nalazimo kod Žutog stuba. Mislim da bi trebalo vratiti Žuti stub, baš na to mesto gde je nekada bio, nikome nije smetao, a i više ne mogu da pronađem sve one informacije koje sam nekada bez problema tamo uvek nalazila.“
Alem iz Mitrovice smatra da, ukoliko bi jednog dana odlučili da ga vrate, trebalo bi da ga vrate na isto mesto gde je do skoro i bio jer: „Žuti stub je tu gde je i bio i nema smisla da se prebacuje na neko drugo mesto“.
Samo jedna naša sagovornica opominje da život ide dalje – Isidora iz Mitrovice.
„Pa ljudi već znaju gde se nalazi to mesto, život nastavlja da funkcioniše kao i dok je on bio tu, tako da ne vidim smisla vraćati ga, a ljudi će već naći neko drugo mesto okupljanja.“
Miljana, Mitrovica: “Nakon uklanjanja, ja sam smanjila broj štampanja plakata, jer sada kad nema Žutog stuba, ja nemam gde svoje postere da postavim. Smatram da nema boljeg mesta od onog na kojem je bio, i kada bi ga vratili na neko drugo mesto, to bi bilo jako čudno.“
„Nekako, i sad’ kad ga nema, on je i dalje tu. Pa ne znam, čak i da ga ne vrate, to mesto će uvek ostati poznato kao Žuti stub. A i ako ga vrate, vratiće ga u nekom lepšem obliku i to neće biti onaj Žuti stub, ali ipak mislim da bi trebalo da ga vrate,“ smatra Milica iz Mitrovice.
„Iako Žuti stub nema istorijski značaj poput stare vodenice koja je dosta ranije uklonjena, niti može da priđe toj vodenici po estetici, ali volim bilo šta što traje malo duže, jer Mitrovica nije grad koji ima neke viševekovne građevine, on jeste novijeg datuma ali smo se navikli na njega. Šta sad’ da kažem, nađemo se kod trafike, na Poletu ili kod taksi stanice…glupo je,“ na kraju razgovora rekao nam je Dejan.
„Verujem da postoji neki urbanistički plan na osnovu kojeg neko smatra da je on višak, ali on je nesavršeno parče neke savremene skulpture na mestu gde se nikako ne bi mogao zamisliti, ali, prosto nesavršeno lep,“ ostale su ove reči da odzvanjaju u našem vremeplovu. Pravda za Žuti stub.
video: Milan Dobrić
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
