Većina institucija se ophodi prema novinarima kao da su građani drugog reda, kao da je novinar tu da bi nekom naudio. Vraća se retorika političara devedesetih. Sve su ređe generacije među Srbima i Albancima koje govore jezike jedni drugih, ali novinari uspevaju, makar i na pojedinačnom nivou da pronađu profesionalni kanal komunikacije da se razumeju. Juče je u Severnoj Mitrovici po drugi put predstavljena zajednička deklaracija novinarki sa Kosova, a ovo su neke od ocena sa ove debate.
Grupa od 17 novinarki nedavno je u Budvi sastavila deklaraciju o položaju žena u medijima na Kosovu i predložila mere kako da se novinarska profesija unapredi.
Prošle nedelje su ovu deklaraciju u Prištini predstavile novinarka KoSSeva, Milica Andrić Rakić, novinarka Una Hajdari, i urednica portala Gračanica online, Anđelka Ćup. U Severnoj Mitrovici juče su deklaraciju predstavile glavna i odgovorna urednica RTK za programe zajednica, Rabiša Muhadžiri (Rabisha Muhaxhiri), novinarka Radio Mitrovica Sever, Ivana Vanovac i dopisnica nemačkog WDR radija, Violeta Oroši.
Muhadžiri: Najveći izazov u novinarskoj profesiji nepoznavanje jezika
Glavna i odgovorna urednica RTK za programe zajednica, Rabiša Muhadžiri, koja je posle više godina posetila Sever Kosova poručuje da je jedan od najvećih izazova sa kojima se susreće profesija (novinarstvo) na Kosovu jezik.
„Neke generacije i pričaju srpsko-hrvatski ali mlađe generacije ne poznaju jezik jedni drugih. Ali jedino što je dobro u svemu tome je što novinari – bilo Albanci, Bošnjaci ili Srbi, uvek nađu zajednički jezik – kako da dobiju informacije jedni od drugih ili savete“, poručuje.
Sa druge strane, navodi da je albanskim novinarima, kada izveštavaju sa Severa Kosova, vrlo teško, a kao razlog za to navodi „strah koji osećaju i pre nego što pođu na teren“. Navodi da je ovo problem i za druge zajednice, takođe.
Muhadžiri: Deklaracijom razbijamo stereotipe
Muhadžiri navodi da se nada da ovu deklaraciju novinarki sa Kosova niko neće da shvati kao feministički pristup, već naprotiv:
„Da ona razbija sve stereotipe koje ljudi na Kosovu imaju, koje treba prevazići i koji se mešaju u svakodnevni rad“.
Poručuje da mediji imaju snagu koja može biti jako važan faktor u društvu.
„Ali uz profesionalni kompromis možemo naći mesta da ne bude pritisaka, jezika mržnje, kojih ima u reportažama i hronikama, koje pripremaju naše kolege i koje se emituju“, dodaje.
Mi smo pre svega ljudi, pa smo tek onda novinari, urednici i trudimo se da našoj zajednici otvorimo oči i da budu informisani na način da što lakše prevaziđu sve izazove kao društvo
Oroši: Da reč žene ima istu težinu kao i muškarca
Dopisnica nemačkog WDR radija, Violeta Oroši takođe se slaže sa Muhadžiri da je jedna od ideja deklaracije rušenje stereotipa, navodeći da su žene vrlo retko obrađuju ozbiljne novinarske teme.
„Ideja cele ove deklaracije bila je u tome kako novinarke mogu da promene stereotipnu sliku gde su uglavnom muškarci, koji treba da shvate da su žene i obrazovane, i zanimljive, da znaju jako puno toga i da su ozbiljne. I da reč žene treba da bude na istom nivou kao i reč muškog kolege“.
Poručuje da iako su žene zastupljene u medijima, i da ima „vrlo malo novinarki koje obrađuju ozbiljnije novinarske teme – vode popularne političke debate ili imaju ulogu analitičarke“.
Oroši: Povratak retorike iz devedesetih
Govoreći o medijskoj sceni na Kosovu i u srpskoj javnosti, poručuje da se novinari suočavaju sa „zaoštrenom retorikom političara i jednih i drugih“, ali i da se „retorika koja je ranije koristišćena sada vraća“.
Kaže i da je na kosovskoj medijskoj sceni ustaljena praksa da albanske medijske kuće izveštavaju o Srbima samo kada se nešto ružno desi, kao i da je ista situacija sa srpskim redakcijama na Kosovu.
„Nemamo ideju kako mediji nanose štetu svojoj zajednici i njihovoj bezbednosti neproverenim informacijama“, poručuje Oroši.
Kada je reč o izveštavanju o zločinima i zločincima, poručuje da je reč o jednostranom izveštavanju i da se „tačno zna imenom i prezimenom, kako će koji mediji izveštavati o toj osobi“.
Deklaracijom je predloženo i osnivanje tela za praćenje medija o načinu na koji izveštavaju o ratnim zločinima. Ovo telo bi sačinjavali novinari i eksperti i ono bi reagovalo u slučaju neprimerenog izveštavanja. Telo ne bi moglo da kažnjava a njegove izveštaje koristile bi i međunarodne organizacije.
Vanovac: Razumni zahtevi – nerazumni problemi u pristupu informacijama
Novinarka Radio Mitrovice Sever, Ivana Vanovac, smatra da je svako pominjanje položaja novinara dobro, „a još ako je taj novinar žena, to nikada ne može da bude suvišno“, dodaje.
Kada je reč o utiscima iz Budve, fascinantnim ocenjuje to što je dvadeset žena iz različitih zajednica selo za sto i tokom dva dana „podiglo glas“.
„Dokazale smo to, ako želimo da razgovaramo možemo i da se dogovorimo i to je vrlo moguće“ ističe Vanovac i dodaje – „dobra volja, to je sve što je potrebno, pa mi je samim tim jasno zašto neki mnogi važniji dogovori nikako da se postignuti“.
Navodi da ne postoje razlike, između novinara bez obzira na to da li izveštavaju iz Prištine ili Severne Mitrovice, kao i da svi problemi naznačeni u deklaraciji su problemi i jednih i drugih.
Bez obzira na to što su deklaraciju napisale žene, kaže, svako od novinara bi mogao da potpiše ovu deklaraciju.
„Svi zahtevi podrazumevaju probleme novinarske struke“, dodaje Vanovac.
Za Vanovac je najvažniji deo teksta deklaracije uvodni: „Ovaj uvodni deo teksta deklaracije zvuči kao vapaj – nešto se desilo, nešto se u društvu promenilo što je nateralo grupu novinarki silom prilika da se okupe i ponovo podsete na nešto što bi u svakom uređenom društvu trebalo da se podrazumeva“.
„Svako ko bude pročitao deklaraciju, videće koliko su to razumni zahtevi, a koliko su to nerazumni problemi za 21. vek sasvim umerenim tonom postavljenim zahtevima upućenim upravo onima koji su odgovorni da preuzmu na sebe tu težinu rešavanja problema“, poručila je Vanovac.
Vanovac: Institucije se ophode prema novinarima kao da su građani drugog reda
Pored napada na medije, Vanovac je izdvojila dva, po njoj, ključna problema – dostupnost informacija i tretman koji novinari imaju od strane institucija.
„Sem nekoliko svetlih primera, većina institucija se ophode prema nama kao da smo građani drugog reda, kao da je novinar tu da bi nekom naudio, oklevetao ili ali mi smo tu građani odnosno njihovi izaslanici i nisam sigurna kada će to da uvide i važni ljudi kako u zemlji tako i u regionu“.
Apelovala je na istitucije da napadi na novinare moraju da se tretiraju kao napadi na službeno lice.
Deklaracija je deo projekta „Žene u medijima“ koji podržava UNMIK. Tekst deklaracije možete da pročitate na srpskom, albanskom i engleskom. Narednih meseci potpisnice će raditi na tome da se njihovoj inicijativi pridruže i ostale koleginice pre nego što pokrenu širu akciju prema institucijama kako bi se položaj novinara na Kosovu popravio.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
