Priština: Novinarke predstavile zajedničku deklaraciju

Konferencija žene u medijima
Foto KoSSev

Ako mediji iz Prištine, dok izveštavaju o severu, kolektivno optužuju Srbe za nešto, kako onda Srbi na severu da budu zainteresovani da prate njihove vesti? Kako da očekujemo od Albanaca sa Kosova da imaju pozitivno mišljenje o dijalogu sa Srbijom kada je premijerka Srbije izjavila da su Albanci došli iz šume i da se sa njima ne može da pregovara? Ako mediji nisu u stanju kolektivnu odgovornost da izbace iz svog izveštavanja onda mi ne možemo da očekujemo nikakav napredak u unapređenju odnosa. Znamo da su naši ratovi započeti kao posledica tendencioznih izjava političara i do danas se iste takve izjave koriste iz ličnih interesa, a mi kao mediji nismo još uvek uspeli da izolujemo taj fenomen. Političari znaju da je ovo isprobana formula i kad god osete da imaju nedostatak u popularnosti, isture tako tendenciozne izjave, uzajamno se napadajući, što mi potom prenosimo…

Ovo su delovi izlaganja sa predstavljanja deklaracije grupe novinarki sa Kosova. Njih 17 je nedavno u Budvi radilo na utvrđivanju zajedničke izjave o tome kako vide svoj položaj i važnost svoje profesije, odnosno šta je to što se može uraditi bolje kako bi se novinarska profesija unapredila. Deklaraciju su predstavile juče u Prištini, a uskoro će i u Severnoj Mitorvici. Pozivaće narednih meseci i ostale koleginice da se pridruže deklaraciji pre nego da pokrenu širu akciju delovanja prema institucijama, ali i regionu.

Politički i medijski prostor je zagađen jezikom mržnje i lažnih vesti. Političari su promenili način komuniciranja sa javnošću, sa direktne i otvorene komunikacije sa novinarima, prešli su na saopštenja, koja su često sa problematičnim sadržajem, propagandistička, obojena nacionalnom i drugom netrpeljivošću, često usmerena protiv pojedinaca ili kolektiviteta.

Stoga je osim profesionalizma redakcija pre svega važna medijska pismenost javnosti kao korektivni faktor. Sami mediji su u nezahvalnom položaju, istaknuto je tokom jučerašnjeg predstavljanja dokumenta.

KoSSev je inicijator zajedničke izjave uz podršku UNMIK-a kao donatora. Deklaracija je nastala prethodno na osnovu istraživanja u kojem su o svom položaju govorile novinarke Srpkinje, Albanke i Bošnjake širom Kosova. Tekst deklaracije na srpskom, albanskom i engleskom

Konferencija žene u medijima
Foto: KoSSev

„Čini se da je pred nama novinarima mnogo problema sa načinom na koji ćete preneti izjavu političara. Sa jedne strane ne možete da je ignorišete, jer je interes javnosti da zna, a sa druge strane, ne želite da učestvujete u širenju etničke, ili bilo koje druge vrste mržnje, što kada prenosite, takav sadržaj, postoji rizik da ćete učiniti iako nenamerno. To je usled toga što medijska pismenost publike nije na zadovoljavajućem nivou za ovako radikalizovane, agresivne političke narative i vrlo često lažne vesti“, kaže jedna od inicijatorki deklaracije Milica Andrić-Rakić, novinarka i urednica KoSSeva.

Foto: KoSSev

Profesionalizmom protiv društvene antagonizacije

„Pred nama novinarima je, dakle, debata o tome gde je granica između toga da obavestimo javnost o onome šta političari danas govore, a sa druge strane, da ne želite da učestvujete, a hoću da verujem da to nijedna od nas ne želi, da u širenju mržnje i nasilja“, dodala je.

„Krenuli smo manje ambiciozno, u što manjoj grupi, da vidimo da li je moguće da ostvarimo neku saglasnost kako bismo se ujedinili u tome da što profesionalnije izveštavamo i izbegnemo društvenu antagonizaciju“, kaže Andrić.

Govoreći upravo o toj društvenoj antagonizaciji, navela je delove koji su sadržani u deklaraciji, a tiču se toga da postoje politički predstavnici koji različito tumače aktuelne teme, uključujući i one najosetljivije, čime takođe i dodatno antagonizuju javnost, najčešće protiv neke druge etničke zajednice ili protiv činjenica.

Uputila je poziv koleginicama širom Kosova da se priključe potpisnicama, ali i istakla univerzalnost vrednosti oko kojih se mogu okupiti i kolege, ali i čitav region.

Nejednaka zastupljenost žena u medijima kod odlučivanja i pripreme „teškog političkog sadržaja“

O vidljivom nejednakom rodnom tretmanu u profesiji govorila je detaljnije novinarka Una Hajdari, navodeći da u određenim segmentima profesije dominiraju i dalje muškarci, da postoje stereotipi i predrasude o kvalitativnom doprinosu žena u medijima, posebno u odlučivanju i pripremanju težeg političkog sadržaja, kao i komentarisanju političkih procesa.

Una Hajdari
Foto: KoSSev

„Mi smo istakle u deklaraciji kao dobar primer to što medijima upravljaju žene, ali ne i u donošenju odluka, tu i dalje dominiraju muškarci“.

Ili, dodala je Hajdari, videćete prezenterke vesti i voditeljke u emisijama zabavnog karaktera, ali tamo, gde se vode žestoke političke debate, nedostaju žene.

Takođe, podsetila je i na to da se znatno ređe u medijskom izveštavanju uključuju izveštaji političkog karaktera, a koji su bilo uradile žene, bilo komentarisale ili analizirale.

„Imate obrazovane, emancipovane žene, ali su muški analitičari etablirani u društvu, i u deklaraciji smo upravo ukazale na to da je potrebno uključiti i veći broj ženskih glasova koji analiziraju i komentarišu događaje i političko-društvene procese“, naglasila je, navodeći i dobre primere međunarodne prakse.

Hajdari je takođe ukazala i na deo deklaracije koji ukazuje na seksističko ponašanje prema novinarkama i ženama u medijima, dodavši da na Kosovu nedostaje pre svega pravilan pristup u vezi sa prepoznavanjem takvog ponašanja i postupanjem protiv istog.

Foto : KoSSev

Mediji kao filter protiv nerazumevanja

„Širom regiona malo izveštavamo i to je nešto što stvara barijere, jer postoje novinari i medijske kuće koji nisu u stanju da svoj profesionalizam postave ispred svega, tu suštinsku važnost vesti iznad svega ostalog, već vidimo da se izveštava u saglasnosti sa političkim agendama“, kaže Hajdari.

Još uvek nismo prevazišli devedesete, a zapravo mi kao novinari možemo da budemo filter nerazumevanju, smatra dalje.

„Jedini filter koji mi imamo jeste da reagujemo pri izveštavanju, jedan medij izvesti nešto a onda drugi reaguje, to nije dobro“, navela je.

Obaveza političara koju su zaboravili: da odgovaraju medijima

„Kada pogledam ovu deklaraciju, trebalo je otići danas na sednicu parlamenta Kosova i shvatiti zašto je ovakva deklaracija potrebna“, rekla je novinarka i urednica portala Gračanica online, Anđelka Ćup.

U parlamentu čujemo sve ono što nije dobro i što treba menjati, a svakako čast izuzecima, dodaje.

Rekla je da su novinarke, upravo ukazujući na zajedničke probleme i predlažući mere za njihovo rešavanje u deklaraciji, izrazile nadu da će naići na podršku institucija.

Jer mi bez takve podrške ne možemo da rešimo naše probleme, kaže.

Dolazak do informacija od javnog značaja i doći do gosta koji je važan, verujte mi da sve sede koje sam dobila, dobila sam čekajući da li će pristati i doći, što je inače njegov posao (Anđelka Ćup)

Najstrašnije je to da uprkos tome što političari imaju obavezu da odgovaraju na naše pozive, mi koji radimo u medijima smo im nekako dali to pravo da se ne odazovu, što zbog naše malodušnosti, a što zbog malo navijačkog stava. Jer verujte, čim uključimo neki program, odmah možemo da prepoznamo ko stoji iza tog medija. Ja ipak želim da verujem da još uvek ima nezavisnih medija. Još uvek želim da verujem da je na Kosovu moguće da postoje mediji koji rade nenavijački a ne kao portparol neke institucije.

Deklaracijom su novinarke želele da ukažu „samo na to da od institucija i političara treba da dobiju samo ono na šta ih je obavezao zakon“, kaže Ćup.

„Političari će vam dati informaciju o svom suparniku ali je za njih to gde je potrošen novac tabu tema“, slikovito se izrazila Ćup, a potom navela i sledeći primer:

„Lično mi se desilo da sam predsednika skupštine pitala koliko košta građane Kosova jedan dan sednice na kojoj se ulazi kad ko hoće, donose kafu, biraju teme, itd., i onda je počeo da mi odgovara kako srpska zajednica ima prava, na šta sam mu rekla da ga ne pitam za srpsku zajednicu, i zašto me diskriminiše takvim odgovorom, jer hoću da verujem da većina nas još uvek radi tako da informiše kompletno građanstvo na Kosovu“.

Jezici su bogatstvo, kao i pravo na upotrebu maternjeg jezika

Foto: KoSSev

Ćup je u svom izlaganju naglasak stavila na problem nedostatka prevoda sa kojim se u Skupštini Kosova već godinama susreću mediji koji izveštavaju na srpskom, odnosno bošnjačkom jeziku, istovremeno objasnivši da je upravo po pitanju jezika, prilikom izrade deklaracije u Budvi nedostajao konsenzus oko preciziranja problema i predlaganja mera, zbog čega je apelovala ponovo na kolege albanskih redakcija, ali i institucije i međunarodnu zajednicu da se ovom pitanju posveti pažnja i reši što pre.

„U deklaraciji smo naveli da je važno da poznajemo jezike jedni drugih. Jezici su bogatstvo, to nam je toliko potrebno, i evo i sada pozivam i kolege i donatore da se organizujemo u pripremi kurseva učenja jezika, ali hoću da istaknem ovde da to opet ne smanjuje odgovornost institucija da se Zakon o upotrebi jezika poštuje“, kazala je.

Upravo je jučerašnji rad kosovske skupštine o pitanju koje je važno za srpsku zajednicu –  tema o navodnim zločinima Srba koja je stavljena na dnevni red, navela kao urgentnu potrebu, i primer neophodnosti poštovanja prava novinara koji izveštavaju na jezicima nevećinskih grupa.

Detaljno je objasnila, kako je opisala, mukotrpne i dugogodišnje pokušaje grupe ovih novinara, da u ovoj instituciji dobiju prevod zasedanja skupštine.

Kaže da se administracija i rukovodioci skupštine ponašaju u „najmanju ruku kao da im je skupštinu ostavio tata u amanet“, do čega ne bi došlo, smatra Ćup, ukoliko „bismo mi novinari koji izveštavamo iz medija iz manjinskih zajednica dobili pomoć kolega iz većinskih zajednica“.

„Kada kritikujem, ne mogu da ne pohvalim Vladu Kosova i njihovu službu koja je perfektna. Uvek imamo prevod na svim događajima, što je za pohvalu. Možda ti prevodi nisu uvek najsjajniji, ali je vidljiv trud i imamo ih uvek i to na vreme, i tim pre ne razumem da sa druge strane, zakonodavno telo, što je skupština samo krši sopstveni zakon i ustav“, istakla je novinarka iz Gračanice.

Predlagala je, kaže Ćup, da kolegama iz srpskih i bošnjačkih, kao i romskih redakcija pomognu kolege iz albanskih redakcija pa da zajedno pokrenu peticiju, i tako pokažu da su kolege novinari na istom zadatku.

Upravo govoreći o „istom zadatku“, istakla je važnost solidarnosti u zaštiti zajedničke profesije i samih novinara. Kaže da dok sa jedne strane postoji saradnja dva novinarska udruženja na rukovodećem nivou, sa potpisanim i memorandumom o razumevanju, sa druge strane nedostaje saradnja između samih članova, od toga da se razmenjuju informacije do podrške jedni drugima u slučaju napada na novinare, ili zajedničkog nastupa prilikom obeležavanja stradanja novinara.

Podsetila je na 15 ubijenih i nestalih novinara sa Kosova, ističući da nije važna njihova nacionalnost, već to što su ubijeni ili nestali tokom obavljanja svog novinarskog zadatka.

Ova deklaracija će u junu biti predstavljena i u Severnoj Mitrovici. Deklaracija je deo projekta „Žene u medijima“ koji podržava UNMIK. Deo projekta su i korespondencije četiri novinarke iz srpske i albanske zajednice o novinarskoj etici i standardima izveštavanja. Ove prepiske možete pratiti na posebnim tematskim stranicama na našem portalu: Novinarska beležnica i Razmedijavanje.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.