Na stranim ratištima preko 50 lica sa Kosova, 150 žena i dece u izbegličkim kampovima

Pedeset i tri građana sa Kosova nalazi se na stranim ratištima. Do sada ih je poginulo 78, a oko 150 žena i dece su u žarištima rata u kampovima za izbeglice. Od stotinu i osmoro dece – 54 ih je sa porodicom otišlo u zone ratišta, a 54 su tamo rođena – podaci su kosovske vlade koje je na juče održanoj konferenciji u Severnoj Mitrovici izneo savetnik premijera i koordinator u borbi protiv ekstremizma, radikalizma koji vodi ka terorizmu, Ljuljzim Fuštica. On je istovremeno predstavio strategiju kosovske vlade za pitanje ekstremizma, radikalizma i terorizma, za koju kaže da je deo napore ove vlade da se „uhvati u koštac sa globalnim problemom“.

„Strategija ima četiri cilja – ranu identifikaciju, sprečavanje, intervenciju i deradikalizaciju i reintegraciju i 94 aktivnosti u nacionalnom planu, koje se sprovode,“ kazao je, podsećajući da se Kosovo 2015. pridružilo Globalnoj koaliciji protiv ISIL-a, a da je iste godine usvojen zakon za kažnjavanje lica koja su učestvovala u stranim konfliktima.

Podsećajući na slučaj kada je Kosovska policija privela preko 60 imama zbog regrutacije i podsticanja mladih na odlazak na ratišta, Fuštica je istakao da se najveći rad u vezi sa strategijom vlade zasniva na saradnji ministarstva obrazovanja i ministarstvo kulture omladine i sporta Kosova, koja rade na ranoj identifikaciji i sprečavanju slučajeva radikalizacije mladih preko socijalnih mreža, Interneta, ili putem predavanja.

„Svakodnevno radimo sa Islamskom zajednicom da oni koriguju i monitorišu rad njihovih imama u džamijama, odnosno šta oni predaju mladim ljudima,“ naveo je.

Govoreći o stavu kosovskih institucija po pitanju povratnika, Fuštica je objasnio da „Kosovo prihvata građane da se vrate“, ali dodaje i da će „borci da budu procesuirani“ i da će „odslužiti kaznu koju su zaslužili za ono što su uradili.“ Kazna za one koji su učestvovali u ratovima na stranim ratištima kreće se od 3 do 15 godina zatvora.

Nasuprot broju nekadašnjih učesnika u ratovima, Fuštica naglašava i da dve godine nije zabeležen nijedan zvaničan slučaj pridruživanja građana sa Kosova terorističkim organizacijama u Siriji i Iraku, te da je sada problem „deradikalizacija i integracija onih koji služe zatvorsku kaznu ili su još uvek u žarištima rata.“

Fuštica je dodao da su zvanični podaci da se od 2012. do današnjeg dana 255 ljudi priključilo ISIS-u i podsetio je na najnoviju inicijativu Islamske zajednice Kosova i Ministarstva pravosuđa o deradikalizaciji.

Fuštica je govorio i o razlozima odluke za odlazak mladih sa Kosova na strana ratišta. I dok ima onih koji su to učinili usled nezaposlenosti, Fuštica je objasnio da je među borcima bilo i visoko obrazovanih lica, zaposlenih i dobro plaćenih, navodeći primer magistra političkih nauka koji se trenutno nalazi u zatvoru.

A kako je jedan od komentara učesnika bio da nije sproveden deo strategije koji se tiče nadgledanja medija i portala koji propagiraju nasilni ekstremizam, Fuštica je naveo da ne postoji institucija na centralnom nivou koja vrši monitoring portala.

Imamo Poverenika za medije, ali ne vrše monitoring portala, vrši se samo monitoring pisanih medija i televizije i nema mnogo osoblja. Kosovska policija ima jedinicu za sprečavanje ‘sajber’ kriminala. Mi smo zatvorili mnogo stranica i na Youtube-u i na Fejsbuku, ali je problem to što oni odmah potom otvore nove stranice pod drugim nazivom, objasnio je savetnik kosovskog premijera.

Ubistvo Ivanovića teroristički čin

Na konstataciju Fuštice da u zadnje dve godine nije bilo nijednog slučaja u kojem je građanin sa Kosova pristupio stranim ratištima, te da nije bilo takođe nijednog terorističkog akta, Aleksandar Stojanović ocenio je da je ubistvo Olivera Ivanovića „ozbiljan teroristički čin“ koji je „poremetio situaciju na Severu Kosova“.

Podsetio je da se ubistvo dogodilo pre tačno četiri meseca i da još uvek nema konkretnih informacija o slučaju, te da se „sigurno zajednica oseća ugroženo“:

„I ponekad se postavlja pitanje koliko su zapravo efikasne institucije danas na Kosovu,“ naveo je i o Kosovskoj policiji dodao: „Nažalost, ja ne vidim njene rezultate“.

Konferencija je organizovana u saradnji NVO Kosovski centar za bezbednost i studije i NVO „Humani centar“, a deo je projekta pod nazivom „Podrška kosovskim institucijama u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i nasilnog ekstremizma”, koji je podržala Kancelarija Evropske unije na Kosovu.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.