Na putu od A do B Tači izgubio vojsku

Versioni i saj në gjuhën shqipe mund të lexohet KËTU



Vođen maksimalističkim željama, ohrabrivan višegodišnjom podrškom zapadnih saveznika, nespreman da proceni „politički trenutak“ ali spreman da preceni sebe, predsednik Kosova Hašim Tači prvi put je od proglašenja nezavisnosti 2008. stupio na put kolizije sa svojim mentorima.

Inicijativa za izmenu zakona o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u Vojsku Kosova prošla je u Parlamentu u Prištini ali nije dobila podršku Sjedinjenih Američkih Država i NATO.

Zapadni saveznici, koji su pomogli pri formiranju KBS i čije se mirovne snage brinu o bezbednosti na Kosovu, u principu nisu protiv formiranja kosovske armije, ali očito ne u ovom trenutku. U Vašingtonu i Briselu nije precizirano da li je protivljenje izazvano rastućim tenzijama u regionu. Ili činjenicom da je Kosovo na prvom mestu u Evropi po broju džihadista u Islamskoj državi proporcionalno stanovništvu, oko 200.

Zvanično, nesaglasnost se tumači procesom izglasavanja odluke o transformaciji KBS. SAD su zabrinute što se u promenu mandata KSB krenulo bez neophodnog ustavnog amandama.

Da bi se dopunio Ustav i stvorila “multietnička” vojska, neophodna je saglasnost svih stranaka u Parlamentu, ali nje nema bez glasova deset poslanika Srpske liste koji već nedeljama bojkotuju Parlament. Vlada u Prištini je u periodu april-juli prošle godine 16 puta pozvala srpske ministre da sa njima razmotri pitanje kosovske armije, ali svi pozivi su bili odbijeni.

“Ne možemo da postanemo deo NATO bez osnivanja vojske. Čekali smo tri godine na srpske poslanike i oni su se jasno izjasnili da nikada neće glasati za formiranje vojske Kosova, jer su pod uticajem Beograda. Sada smo prinuđeni da nastavimo sa planom B, izmenom zakona, što je u potpunosti u skladu sa Ustavom Kosova”, poručivao je Tači.

Ispostavilo se da je inicijativa pucanj u prazno. Uzalud je Tači upozoravao da Balkanu preti opasnost od “ruskih vojnih baza u Srbiji, od ruskih MIG-ova i ruskih manevara u Srbiji”, i da je Kosovu u takvim okolnostima neophodna regularna armija. Uzalud su ministri odbrana Albanije i Hrvatske pisali generalnom sekretaru NATO pominjući “pretnje” iz Srbije.

Američka ambasada u Prištini upozorila je da će SAD “preispitati bilateralnu saradnju” ako vlasti promene mandat KBS. Generalni sekretar NATO je rekao da je “uznemiren”. Porukom da će morati da razmotri nivo angažovanja na Kosovu ukoliko dođe do promene oglasio se i KFOR.

Po ko zna koji put se pokazalo da se svetski moćnici upravljaju isključivo svojim interesima, iako u nekim trenucima ostavljaju utisak da su gotovo emotivno vezani za svoje male saveznike koji se onda toliko opuste da pomisle da im je sve dopušteno.

Tači me sada podseća na Slobodana Miloševića u vremenima posle Dejtona 1995. kada ga je Zapad na sav glas hvalio kao „garanta mira i bezbednosti“ na Balkanu. Posle je „balkanski kasapin“ podelio sudbinu kakvu će kasnije doživeti još jedan veliki američki saveznik, Sadam Husein.

Priština ponavlja greške koje je svojevremeno, pre bombardovanja 1999, pravila Srbija. Naviknuti da im se povlađuje, Albanci ne razmišljaju o tome da bi Zapad mogao da prestane da toleriše sve njihove apetite – od diktiranja uslova za formiranje makedonske vlade, do pretnje prekida dijaloga sa Beogradom dok Ramuš Haradinaj ne bude pušten na slobodu.

Tači tvrdi da neće odustati od ideje formiranja regularne vojske “kao i sve druge države u regionu“, ali nije išao tako daleko da otkaže briselski dijalog sa Srbijom uprkos čvrstog protivljenja Beograda.

“Srbija se nikada neće složiti sa formiranjem kosovske armije. Mi znamo šta je Srbija i šta nikada nikome nećemo dati”, izričit je premijer Aleksandar Vučić koji Kosovo sve češće koristi u kampanji za izbor novog predsednika u kojoj je kandidat.

Beograd je prve ozbiljne prekore koje Zapad upućuje na prištinsku adresu pokušao da knjiži kao sopstvenu pobedu, ali zar neko iole upućen u spoljnu politiku misli da su kritike Amerikanaca i NATO rezultat dejstvovanja srpske diplomatije? Nije se NATO opredelio zato što je Srbija lobirala kod Rusa i Kineza. Ni zato što je stao na stranu Vučića posle njegove oštre verbalne telefonske konfrontacije sa Tačijem. Niti zato što se rezolucije UN 1244 pridržava kao Biblije.

To što nema Vojske Kosova je izraz procene Zapada da bi takav korak u ovom trenutku dodatno destabilizovao region već dovoljno uzdrman nacionalizmima, slabašnim institucijama i nedovršenim državama.

Ideja o transformaciji Kosovskih snaga bezbednosti, formiranih januara 2009, u regularnu armiju nije nova. Još početkom 2012. je tadašnji ministar za Kosovske bezbednosne snage Agim Čeku obećavao da će KBS koliko 2013. postati regularna vojska i da će se ukinuti nadgledana nezavisnost Kosova.

KBS imaju mandat ograničen da učestvuju u operacijama civilne zaštite, uklanjanja eksplozivnih naprava i opasnih materijala i da civilnim vlastima pomažu tokom prirodnih katastrofa i drugih vanrednih situacija, a ideja je da se misija proširi na “zaštitu suvereniteta i teritorijalnog integriteta”.

Po Tačijevom planu, bezbednosne snage bi se uvećala za 1.000 ljudi – na ukupno 5.000, dok bi se ljudstvo u rezervi pojačalo sa 500 pripadnika – na ukupno 3.000. Formiranje tih snaga, za čiji je budžet obezbeđeno 35,5 miliona eura, je sastavni deo aspiracija Kosova da uđe u NATO.

Ideja o armiji koja “nije pretnja nikome” nije prošla. Ni u NATO ni kod suseda. Loš tajming otkriva da kosovske vlasti kratkovido guraju svoju ambicioznu agendu ne posmatrajući svet oko sebe. A taj svet/region je toliko rovit da svaki potez bilo koje strane svakako ne doprinosi stabilnosti i normalizaciji.

Dok je tako, a nesumnjivo će potrajati neko vreme, o bezbednosti Kosova i svih stanovnika – Albanaca, Srba, Gorana, Turaka, Egipćana – brinuće se 4.500 pripadnika snaga iz 31 zemlje koji su tu raspoređeni posle rata 1999. “Koliko god bude potrebno”, poručili su u Prištini prošlog meseca generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg i komandant združenih američkih snaga u Evropi, general Kurtis Skaparoti.

Tači se preračunao, ali zbog jedne greške mogao bi da napravi drugu. Izjavio je da će “podneti ostavku ukoliko ne prođe zakon o formiranju vojske Kosova” i da u tom slučaju “Skupština treba da ide kući”, što znači prevremene izbore.

Ali, ukoliko Kosovo dospe u situaciju da se opredeljuje između Hašima Tačija i Amerike, kladio bih se da tu ne bi bilo dileme. Predsednik je potrošna roba, Amerikanci su zapisani kao večiti strateški saveznik. Sem ukoliko se ne potvrdi jedna stara ocena da je Tači majstor za rešavanje problema – koje sam stvori.

 



KoSSev je pokrenuo novu rubriku Na direktnoj liniji u okviru stranice Dijalog, koju, takođe, čine rubrike S druge strane barikade i Razgovor bez povoda.

U rubrici Na direktnoj liniji, svoje nedeljne kolumne u narednim mesecima objavljivaće analitičar iz Prištine, Škeljzen Maljići (Shkelzen Maliqi) i spoljnopolitički analitičar, novinar iz Beograda, Boško Jakšić.

Njihove kolumne se objavljuju i na albanskom jeziku, na portalu "Klan Kosova".

Ovu rubriku podržao je KFOS. Izražena mišljenja i stavovi  predstavljaju mišljenja i stavove  samih učesnika i ne odražavaju nužno stavove donatora.



Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.