Na Međunarodni dan nestalih uzajamne optužbe Beograda i Prištine, stručnjaci upozoravaju na pristrasnost i bol porodica

Foto: KoSSev

„Samo međunarodna komisija sa ekspertom na čelu može profesionalno da vodi potragu za nestalim osobama. Uslov je da ima moć da dobije podatke i dokumenta koje traži. Domaće komisije treba da imaju svoje predstavnike u toj komisiji. Najveći stručnjak je profesor Manfred Novak (Nowak)“, saopštila je Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo.

Danas se obeležava Međunarodni dan nestalih. Kao i svake godine i ove su se oglasili kosovski, srpski i međunarodni zvaničnici, kao i udruženja porodica nestalih. 

Udruženje nestalih na Kosovu organizovalo je danas i šetnju sa trga u Prištini, u kojoj je učestvovala i ministarka pravde Aljbuljena Hadžiju. Prethodno, u nedelju, sastali su se sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem u kojem su podržali Kurtijev raniji zahtev u Briselu da se smeni rukovodilac vladine komisije Srbije za nestala lica, Veljko Odalović.

U skupštini grada Beograda je održana konferencija koja se završila protestnom šetnjom do Tašmajdana i polaganjem venaca na spomeniku Velikomučenika. Na konferenciji su govorili Odalović, šefica regionalne delegacije Međunarodnog crvenog krsta u Beogradu Jelena Stijačić, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zorana Antić i predsednik koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, Dušan Čelić.

Na skupu u Gračanici koji je održan ispred zgrade opštine, porodice kidnapovanih i nestalih lica nosili su fotografije svojih članova porodice i veliki transparent na kojem je pisalo: „Gde su nestali?“.

Foto: KoSSev

Kako javlja RTV Kim, srpski predstavnici danas se nisu ni pojavili kako bi porodicama nestalih pružili podršku.

Povodom Međunarodnog dana nestalih, Udruženje porodica kosmetskih stradalnika, u saradnji sa Resursnim centrom za nestala lica u Prištini, godinama već organizuje i održava zajedničke konferencije za novinare predstavnika srpskih i albanskih porodica nestalih na Кosovu i Metohiji, u Prištini i u Beogradu. To su učinili i ove godine – u utorak, 24. avgusta u Prištini, a u Beogradu 26.

„U susret međunarodnom danu nestalih molimo vas i preklinjemo – otvorite fioke i arhive! Dajte informacije i izveštaje sa lica mesta za koje znamo da ih imate. Dajte nam odgovore na naša pitanja – gde su nestala lica? Ne želimo mešanje politike u proces pronalaženja nestalih lica i produžetak agonije i beznađa, već tražimo civilizacijski i human odnos prema našim žrtvama i njihovim porodicama“, poručili su.

Kurti i Osmani: Srbija odbija da se suoči sa prošlošću, da otvori arhive

Kosovski premijer, Aljbin Kurti i kosovska predsednica Vjosa Osmani, uz veći broj članova porodica, položili su vence na spomen obeležje za nestala lica u dvorištu kosovske Skupštine.

Kurti je i danas poručio da se odgovor za razjašnjavanje sudbine nestalih u poslednjem ratu na Kosovu, nalazi u arhivama u Srbiji, a da je pitanje nestalih glavno pitanje u pregovorima sa Srbijom ponovila je danas i Vjosa Osmani.

„Srbija odbija da se suoči sa prošlošću. Pozivamo da se na svim raznim okruglim stolovima koji se organizuju na međunarodnoj sceni od Srbije prvo zatraži otvaranje arhive. Posle ubistva Albanaca u proleće 1999. godine, ali i ranije 1998. godine i tako dalje, zatim njihovo sahranjivanje, ekshumacija na Kosovu, prebacivanje leševa u masovne grobnice u Srbiji i ekshumacija odatle, to sve ne rade obični građani, već državni aparat. Otvaranje državnih arhiva u Srbiji odgovor je na razjašnjavanje sudbine nestalih. Kao rukovodioci institucija bićemo blizu svojih porodica i uvek ćemo dati prioritet ovom pitanju“, poručio je danas kosovski premijer.

Osmani je izjavila da su osobe nestale u ratu najdublja rana građana Kosova i ujedno ponovila da će Kosovo udvostručiti napore za razotkrivanje sudbine nestalih, kao i da će se zahtevati na odgovornosti od Srbije.

„Kosovo ne može da ćuti i neće da ućutka ovo stalno poniženje koje srpska država silom izaziva – žrtve srpskog državnog nasilja“, poručila je u jednoj od prvih današnjih poruka na Fejsbuku, na kojem je aktivna.

Foto: Fejsbuk/Vjosa Osmani

Ni sada nisu izostale poruke o „genocidu“:

„Njihova nesreća je još tragičnija jer se njihova tela nalaze u državi Srbiji koja je počinila genocid nad narodom Kosova i koja se još uvek ne distancira od zločina koje su napravili tokom njihove mračne prošlosti“, poručila je Osmani prilikom polaganja venaca.

Petković: Srbija insistira na rasvetljavanju sudbine svakog pojedinca, Priština je jednostrana

Direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković, izneo je podatak o 1639 nestalih. On naglašava da se Srbija i srpski narod i danas sa dubokim poštovanjem sećaju svih onih čija je sudbina ostala nepoznata nakon tragičnih događaja na prostoru cele bivše Jugoslavije.

Ističe da za Srbiju pitanje potrage za nestalima nije ni političko, ni dnevno političko pitanje, nije pitanje etničke pripadnosti već „duboko humano i civilizacijsko pitanje čije je rešavanje zajednički dug prema prošlosti, ali i prema budućnosti i suživotu koji želimo da gradimo sa svojim komšijama“.

Zbog toga, kako je poručio, Srbija nikada neće odustati od potrage za nestalima niti prestati da insistira da se rasvetli sudbina svakog pojedinca, dok sa druge strane, tvrdi, nije tako.

„Nažalost, svedoci smo da prištinska strana rešavanju ovog pitanja pristupa jednostrano, zanemarujući srpske žrtve i srpska stradanja, pokušavajući da i današnji dan iskoristi za napad na zvanični Beograd umesto odgovora na pitanje, kada će dozvoliti pretragu za nestalim Srbima?“

Odalović: U zastoju proces na traganju nestalih, odgovorni Zagreb i Priština

Predsednik Vladine Komisije za nestala lica Veljko Odalović rekao je danas novinarima u skupštini grada Beograda da se „trenutno nalazimo u ozbiljnom zastoju u procesu pronalaženja nestalih lica“, a prema njegovim rečima, za to je krivo „ponašanje Zagreba i Prištine“.

On je istakao da je od prethodnog Međunarodnog dana nestalih rešeno 11 slučajeva nestalih lica srpske nacionalnosti i ocenio je da su brojke poražavajuće i ponižavajuće.

Prema njegovim rečima, preko 4.000 tela čiji se identitet ne zna se još uvek nalazi u mrtvačnicama širom regiona.

Čelić: Zavera ćutanja na Kosovu

Predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih Dušan Čelić ocenio je da se ne radi o nestalima, već o „kidnapovanima i otetima“ i da je situacija sa nestalim licima na Kosovu i Metohiji „još gora“, jer, prema njegovim rečima, na toj teritoriji „vlada zavera ćutanja“.

„Sa žaljenjem moram da konstatujem, da se sva ova pitanja vezana za nestale u oružanim sukobima na Kosovu i Metohiji nalaze u dubokoj senci političkih pregovora predstavnika Srbije i vlasti u Prištini, bez izgleda da iz te senke izadju pre okončanja tih pregovora“, ocenio je Čelić.

Foto: Beta

Petković takođe podseća da je zvanični Beograd odgovorio na sve zahteve Prištine i pretražio ukupno 22 lokacije.

Međutim, poručuje, od 10 lokacija na prostoru Kosova i Metohije čiju je pretragu tražio Beograd na osnovu relevantnih i utemeljenih saznanja da mogu skrivati posmrtne ostatke Srba nestalih tokom sukoba na KiM, za sada je pretražena samo jedna.

Reč je o lokaciji Bunker kod Đakovice u kojoj su nađeni ostaci petočlane porodice Šutaković i dva člana porodice Petrović.

„Zato pitamo danas, kao što smo pitali i tokom prethodnih rundi dijaloga u Briselu – kada će biti omogućena pretraga preostalih devet lokacija i to: Košare, Lapušnik kod Glogovca, Dojnice kod Prizrena, Javor kod Suve Reke, Lugovo kod Istoka, Budisavci i Baljevac kod Kline, Livačko jezero kod Gnjilana i Meja kod Đakovice“, navodi direktor Kancelarije dodajući da Priština i dalje odbija da dozvoli mešovitim komisijama da izvrše pretragu ovih lokacija, kao i da se izvrši identifikacija posmrtnih ostataka koji se nalaze u mrtvačnici u Prištini.

On ukazuje na to da se na taj način ne grade zajednička budućnost i pomirenje, zbog čega i na današnji dan apeluje na međunarodnu zajednicu, ali i Prištinu da pokažu konstruktivan pristup rešavanju pitanja sudbine nestalih.

Tanin: Priština i Beograd da se uzdrže od politizacije 

Specijalni predstavnik generalnog sekretara i šef UNMIK-a, Zahir Tanin, pozvao je Prištinu i Beograd da se uzdrže od politizacije ovog kritičnog humanitarnog pitanja i pitanja ljudskih prava.

Izrazio je kontinuiranu posvećenost UNMIK-a punoj podršci ovom procesu, iako je mišljenja da je proces potrage usporen, usled političkog zastoja.

Tanin pozdravlja napredak koji je postignut ranije ove godine pod pokroviteljstvom Radne grupe za nestala lica u vezi sa ekshumacijom i identifikacijom nekoliko nestalih lica, ali takođe izražava zabrinutost što se čini da je proces u zastoju u poslednjih nekoliko meseci.

EULEX i KP formirali bazu podataka koja olakšava istragu ratnih zločina i prisilnih nestanaka

Misija Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) i Kosovska policija formirale su bazu podataka koja olakšava istragu ratnih zločina i prisilnih nestanaka, saopštio je Eulex.

Jedan od glavnih izazova za Kosovsku policiju nakon završetka procesa primopredaje je nedostatak baze podataka za skladištenje, digitalizaciju, povezivanje i analizu velike količine informacija sadržanih u mnogim spisima predmeta koje je EULEX predao Kosovskoj policiji 2018. godine po isteku izvršnog mandata Misije.

„Baza podataka pomoći će u upravljanju velikom količinom podataka, kao što su izjave svedoka, forenzički dokazi i detaljne informacije o datumima i mestima zločina, pomažući istražiteljima da identifikuju osumnjičene i povežu ih sa određenim događajima“, rekao je analitičar EULEX za ratne zločine, koji je pomogao u razvoju baze podataka Roland Burgsteiner.

Prema njegovim rečima, baza podataka već uključuje oko 400 predmeta ratnih zločina, koji su skenirani i učitani nakon što je EULEKS predao te slučajeve Kosovskoj policiji 2018. godine.

Bljakaj: 22 godine nakon rata i dalje se broje žrtve samo jedne strane

Dvadesetdve godine nakon okončanja rata na Kosovu i dalje se gledaju i broje samo žrtve jedne strane, negirajući, zapostavljajući žrtve sa one druge strane i na takav način kreiraju se jednostrani narativi. Mlade generacije Srba i Albanaca imaju potpuno suprotstavljeno mišljenje o onom što se dogodilo 22 godine ranije, kazao je u intervjuu za KoSSev direktor Fonda za humanitarno pravo u Prištini Bekim Bljakaj (Blakaj).

Pravo žrtava na pravdu je ključno, ali je do sada bilo nemoguće da počinioci odgovaraju za svoja nedela. Za oba društva, žrtve i porodice, važno je da makar priznamo žrtve i njihovu bol.

„Najgora stvar je ukoliko mi i dalje nastavimo da negiramo njihove žrtve. U nekim drugim prilikama, na žalost, možemo da dođemo do ponavljanja sukoba“, kazao je Bljakaj.

Na Međunarodni dan nestalih, jedan od retkih stručnjaka sa jasnim glasom u javnosti kada govori o ratnim zločinima isključivo kroz humanitarnu prizmu, potajno se nada da će ubuduće na vlast doći neki novi političari i stručnjaci posvećeni pravdi, istini i pomirenju koje do sada nije video.

Statistika

Pitanje nestalih po prvi put je pokrenuto i u okviru političkih pregovora između Beograda i Prištine u sklopu briselskog procesa od prošle godine. Od tada se obnovio i rad na terenu na istraživanju više lokacija za koje se sumnja da se na njima nalaze tela nekih od nestalih osoba.

Od 9 sumnjivih lokacija na teritoriji centralne Srbije do sada je na 7 potvrđeno da su na njima pronađeni ostaci zakopanih tela, najveći broj u Batajnici – 740, odnosno 743.

U toku je ispitivanje još 5 lokacija – u blizini Novog Pazara i Rudnici, a na Kosovu na oko 8.

Završen je proces ekshumacije u Kiževku kod Raške, Od pronađenih posmrtnih ostataka najmanje 9 osoba, identifikovane su dve. U pitanju su Albanci ubijeni u Rezalima u 5. aprila 1999. Srpska strana najavljuje Košare.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ranije ovog leta, posle povratka iz Brisela kazao je da je Srbija ispitala do sada 21 lokaciju, i da su na četiri lokacije pronađena tela, kako se pretpostavlja, ubijenih Albanaca. Sa druge strane Priština se optužuje da ne želi da istražuje potencijalne grobnice ubijenih Srba.

Ukupno je 907 tela ubijenih Albanaca pronađeno, identifikovano i predato porodicama, dok je na Kosovu nađeno 380 tela nestalih Srba i nealbanaca, a traga se za još 570. Posle dolaska međunarodne misije 1999. godine prijavljen je nestanak 701 lica, od kojih je 281 identifikovano, a 420 se još vode kao nestala.

Prema nalazima Fonda za humanitarno pravo (FHP) u sklopu projekta „Kosovska knjiga Pamćenja“ od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine 10.093 civila izgubilo je život i/ili nestalo na Kosovu, od kojih 8.645 Albanaca, 1.013 Srba, 262 Roma, Aškalija i Egipćana, 84 Bošnjaka i 203 osoba drugih nacionalnosti.

Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK), od početka sukoba u bivšoj Jugoslaviji 1991. godine, još uvek se traga za 9.969 ljudi. Od oko 35.000 ljudi koji su nestali tokom ratova devedesetih, još uvek se ne zna sudbina 1.968 nestalih u Hrvatskoj, 1.630 na Kosovu i 6.371 u Bosni i Hercegovini.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.