Srpske i albanske porodice zajedno traže istinu za svoje nestale

U susret međunarodnom danu nestalih molimo vas i preklinjemo – otvorite fioke i arhive! Dajte informacije i izveštaje sa lica mesta za koje znamo da ih imate. Dajte nam odgovore na naša pitanja – gde su nestala lica? Ne želimo meštanje politike u proces pronalaženja nestalih lica i produžetak agonije i beznađa, već tražimo civilizacijski i human odnos prema našim žrtvama i njihovim porodicama – poručeno je sa jučerašnje zajedničke konferencije za medije u Beogradu srpski i albanskih porodica nestalih osoba iz rata ’99.

Povodom Međunarodnog dana nestalih, Udruženje porodica kosmetskih stradalnika, u saradnji sa Resursnim centrom za nestala lica u Prištini, godinama već organizuje i održava zajedničke konferencije za novinare predstavnika srpskih i albanskih porodica nestalih na Кosovu i Metohiji, u Prištini i u Beogradu. Nakon što je u Prištni održana u utorak, 24. avgusta, juče su srpske i albanske porodice se javnosti obratile iz Beograda.

„Možete li pomisliti makar na trenutak da ne znate gde vam je dete a naše majke ne znaju za sudbinu svoje dece više od dve decenije“, kazala je Nataša Šćepanović.

Međunarodne i domaće institucije vide kao najodgovornije što se pitanje kidnapovanih i nestalih lica još uvek nije našlo za pregovaračkim stolom Beograda i Prištine u Briselu.

„I dok političari odmeravaju svoje snage i vuku poteze kao na šahovskoj tabli, gde nema pobednika, trpimo mi porodice žrtava u 21. veku evropske kulture i civilizacije. Prekopavaju se i uništavaju kosti i grobovi da bi se izbegla odgovornost a odgovorni su i Beograd i Priština i predstavnici međunarodne zajednice i sve one zemlje čiji su kontigenti KFOR-a bili na tim prostorima. I zato im mi poručujemo – gospodo sednite za istim stolom, dogovorite se i ispoštujte dogovor. Iznesite sve informacije i arhivu koju imate i pronađite nestala lica“.

Nema napretka sve dok u našoj blizini postoje neiskopane kosti i neidentifikovani ostaci naših bližnjih, kazala je Gordana Đikanović.

Istakla je da prema postojećoj dinamici, prema kojoj se na prste ruke brojala ekshumirana i identifikovana tela, nezamislivo je vreme koje je potrebno da bi se saznala sudbina za još 1630 koliko se vode kao nestali na Kosovu.

„Niti se zna da li su živi, niti im se grobovi znaju. U laboratorijama za DNК analizu, umesto njihovih imena, stoji broj i šifra. A svako od njih je bio nečiji sin, otac, brat, majka, sestra. Mi, članovi njihovih porodica, za protekle dve decenije, sve smo suze isplakali. Ali se nismo umorili tragajući za istinom o našim najrođenijima, boreći se za pravdu i istinu. Jer, mi na zaborav nemamo pravo. Nemamo ni bojazan da kažemo ko je kriv što je lista nestalih gotovo ‘zaleđena’, što je sve manje ekshumacija i identifikacija, a naša agonija i dalje traje“.

Zajednička borba i nastojanje dela srpskih i albanskih porodica nestalih na Кosovu, da podstaknu zvaničnike i sve međunarodne i domaće institucije i organizacije da se pitanjem svih nestalih „počnu baviti odgovorno“, nastavlja se i ovogodišnjim zajedničkim aktivnostima dva udruženja.

Srpskoj javnosti obratili su se i Bajram Ćerkinaj (Qerkinaj), čiji je sin otet za vreme rata i Đilja Haziraj (Xhyla) čiji je suprug otet. Obe delegacije su i u Beogradu i Prištini bile zastupljene s apo šest članova.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.