Moravska zimnica – prepoznatljiv kvalitet i recepti koji se ne otkrivaju

Zimnica iz Kosovskog Pomoravlja, nadaleko čuvena po posebnom ukusu, može se naći na trpezama širom Kosova, centralne Srbije, ali i u inostranstvu. Porodica Živković iz Donje Budrige ne može da stigne da proizvede, koliko može da proda, a zimnica je od sopstvenog povrća, koje Živkovići gaje na 50 ari zemlje.

Živkovići spremaju zimnicu u relativno improvizovanim uslovima. Dakle, u kvalitet nema sumnje. Posla ima, osim novih kupaca, stari im se uvek vraćaju, ali Gordana nije sama.

„Pomažu, mi smo tu, imamo i snaju i sina, snaja kad završi svoj posao oko dece, sa školom, ručkom, onda pomogne. Suprug takođe, ali je on više na pijaci, više u pokretu. A ja sam stalno tu, od jutra do uveče. Do uveče, dok ne padne mrak, jer nemam prostoriju u kojoj bih radila noću, nemamo radionicu, već se snalazimo po dvorištu kada je lepo vreme, a kada je loše vreme onda mi je teže, kada pada kiša i kada zahladi“, kaže ova domaćica.

Moravske domaćice su čuvene po ukusnoj hrani, pa ni u zimnici ne zaostaju. Tu su i poslastice, džemovi, pekmezi, kompoti, ali je u njihovim ostavama ipak najviše proizvoda od paprike i paradajza.

„Počinjemo polovinom avgusta kada počne da sazreva naša paprika, jer sve od naše paprike spremamo. Od zimnice spremamo barenu papriku, somborku, slatku papriku…zatim sve vrste ajvara, cepkani, sa plavim paradajzom, paradajz u flašama, rusku salatu, kornišone…“, dodaje Gordana.

Najviše vremena oduzima ono što je najukusnije, ali i najskuplje, spremanje ajvara.

„Sakupimo papriku, opere se lepo, onda se ispeče. Mi imamo mašinu za pečenje paprike, ona mi dosta pomogne i onda, kada se ohladi, ljušti se, melje – kada je u pitanju ajvar, ili cepka ako pravimo cepkani ajvar. Ako je običan onda se melje, zatim imamo kazan isključivo za kuvanje ajvara, pa se zatim kuva, onda sipa u tegle. Kada se priča to ide brzo, ali kada se radi to ide sporo“, kazala je.

O kvalitetu ajvara ove domaćice govori i to da se on prodaje čak i u inostranstvu. Međutim, svoj recept, nije želela da otkrije.

„Svako ima svoj način kuvanja, a tajnu nećemo baš da odamo, to neka ostane naša tajna“, kazala je Gordana.

Tezga porodice Živković na pijacama širom Kosova je najposećenija. A osim toga, Živkovići prodaju svoje proivode i na najsavremeniji način.

„Najviše se prodaje preko interneta, Fejsbuka. Imam dosta mušterija po Beogradu, Novom Sadu…koje šaljem brzom poštom iz Bujanovca. Objavio sam na Fejsbuku, ćerka mi je pomogla, a do pre izbijanja pademije kompletnu proizvodnju sam slao za Švajcarsku…“, kazao je Gradimir, Gordanin suprug.

Gradimir nema vremena za odmor, kao i njegova supruga.

„Tu nema radnog vremena – od jutra, do sutra. Ceo dan smo ovde, napravimo pauzu negde u podne kada su baš velike temperature, jer ovo ne može da se radi po velikoj temperaturi. Obično smo od 5 sati ujutru ovde, ako nema rose, pa napravimo pauzu.. pa od 17:00, dok se vidi.

A vrlo često, i pored maksimalnog truda, velikih ulaganja i očekivanja dobre zarade, vremenski uslovi pokvare sve planove porodice Živković i njihovih kolega koji se bave povrtarstvom.

„Imam, odnosno imao sam oko 10.000 korena somborke i oko 15.000 korena ajvarke. To je ova Belo uvo, superiorova i ova ljuto uvo. Međutim, ova godina je bila dosta loša za povrtarstvo. U momentu kada je bio optimalan rok za rasađivanje nismo mogli da je rasadimo zbog kiše, kada smo krenuli sa rasađivanjem došle su visoke temperature, od preko 30 do 40 stepeni gde biljka ne može da funkcioniše i dosta se kasnilo sa zrenjem“, objašnjava Gradimir.

Gordana i Gradimir su nekada povrće gajili na maloj površini, a sada na 50 ari smenjuju povrtarske kulture: spanać, salata, pa krastavci, pa paprika i paradajz, pa tako u krug.

„Povrtarstvom se bavimo od davnina, s tim što nam je jedno vreme ona bila sekundarna delatnost, jer smo svi bili upošljeni, a posle rata smo pokušavali da ostanemo svoji na svome i u nedostatku drugog posla krenuli smo ovim da se bavimo i povećali smo malo proizvodnju. Ranije smo sejali samo za svoje potrebe, a višak smo prodavali na pijaci, a sada se isključivo bavimo sadnjom i preradom povrća“, kazao je.

Porodica Živković živi i radi u selu Donja Budriga, u blizini Gnjilana. Selo je čuveno po dobrim povrtarima, pa se nemojte začuditi, ako njihove proizvode vidite na trpezama, ne samo širom Kosova, već i u inostranstvu.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.