„Traganje za nestalim osobama je središnji i neizostavni element u nastojanjima država i regija širom sveta da se oporave od sukoba, nesreća i drugih traumatičnih događaja“, izjavila je danas Kathryne Bomberger, generalna direktorica Međunarodne komisije za nestale osobe.
Danas se obeležava Međunarodni dan nestalih. Kao i svake godine i ove su se oglasili kosovski, srpski i međunarodni zvaničnici, kao i udruženja porodica nestalih.
U Prištini su ispred kosovske skupštine, kod spomenika posvećenog nestalim licima, kosovska predsednica Vjosa Osmani i premijer Aljbin Kurti položili cveće. Kurti je takođe učestvovao na skupu povodom dana nestalih, u novom amfiteatru Univerzitetske biblioteke. Na glavnom gradskom trgu, takođe u Prištini, je održana ulična akcija „Vrata čekanja“ koju podržava Inicijativa mladih za ljudska prava, a Crveni krst Kosova izložio je 35 crno belih fotografija, na kojoj su prikazani članovi porodica nestalih sa fotografijama nestalih članova.
U Beogradu je u pres centru UNS-a, za podne najavljena konferencija za medije Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih sa prostora bivše Jugoslavije, na kojoj će govoriti predsednik vladine Komisije za nestala lica, Veljko Odalović.
Odalović je prethodno gostujući na RTS-u naveo da se u ovom trenutku sa prostora bivše Jugoslavije još 9.876 lica vodi kao nestalo.
„I, nažalost, moramo da konstatujemo da ovde ima lica čije su porodice ušle u četvrtu deceniju traženja. To su prvi nestanci u Hrvatskoj iz 1992. godine“, kazao je Odalović.
Ukazao je da je dinamika rešavanja značajno usporena.
„Mi smo od prošlog Dana nestalih – od prošle godine do danas rešili ukupno 93 slučaja svih nacionalnosti. To brine jer ako bi tu dinamiku pratila vremena koja dolaze u odnosu na broj nestalih, to bi bilo za porodice frustrirajuće i jednostavno moramo učiniti sve da se ovaj proces intenzivira“, ocenjuje Odalović.
Ukazuje i da više od godinu dana nemaju sastanak Radne grupe sa Prištinom jer ona uporno ignoriše i odbija svaki poziv.
U Gračanici su se na trgu ispred zgrade opštine, okupili predstavnici Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih, koji su održali protest i zatražili rasvetljavanje sudbine članova njihovih porodica.
Više desetina članova porodica, rodbina i prijatelji kidnapovanih i nestalih Srba na Kosovu položili su vence. Nosili su fotografije svojih članova i veliki transparent na kojem je pisalo: „Gde su nestali?“.
Koordinatorka Udruženja, Silvana Marinković istakla je da se pitanja nestalih nalaze u dubokoj senci političkih pregovora.
Povodom Međunarodnog dana nestalih, Udruženje porodica kosmetskih stradalnika iz Beograda, u saradnji sa Resursnim centrom za nestala lica u Prištini, godinama već organizuje i održava zajedničke konferencije za novinare predstavnika srpskih i albanskih porodica nestalih na Кosovu. To su učinili i juče u Prištini, gde su potom na spomenik posvećen nestalima, položili cveće.
“Ko hoće – nađe način, ko neće – pronađe izgovor” zajednička je poruka porodica nestalih, koji 23 godine apeluju na nadležne da se ovo pitanje reši.
Ujedno, Centar za nestalu i zlostavljanu decu saopštio je da je broj nestalih u Srbiji u porastu.
Kurti i Osmani: Srbija da otvori arhive i da sve podatke koji bi doveli do razjašnjenja sudbina
Kosovski premijer, Aljbin Kurti i kosovska predsednica Vjosa Osmani, uz američkog ambasadora u Prištini Džefa Hovenijera, jutros su položili cveće na spomenik posvećen nestalima.
Kurti je i danas zatražio da Beograd „otvori arhive za nasilno nestale u poslednjem ratu na Kosovu“, te da bi kosovske institucije u saradnji sa međunarodnom zajednicom trebalo da pojačaju pritisak na Srbiju.
„U Beogradu moraju da se otvore arhive, da se sazna istina o našim najmilijima. Istovremeno, naše tužilaštvo bi trebalo da bude mnogo aktivnije, pravosuđe mnogo efikasnije, jer se do istine može doći putem pravde, kroz traženje odgovornosti onih koji su ih ubili“, rekao je Kurti.
Informacije i podatke od Srbije o nestalima tokom poslednjeg rata na Kosovu, zatražila je i Vjosa Osmani.
Osmani se povodom današnjeg dana oglasila i objavom na svom Fejsbuk profilu. Ovoga puta nije spomenula reč „genocid“, koju inače godinama ističe naročito kada su u pitanju godišnjice zločina.
I ona je pozvala međunarodnu zajednicu da se, kako je kazala, „posveti tome da Srbija na kraju odgovara za zločine i da pokaže gde su oni za koje se još uvek ne zna“.
„Kao što znate, u dijalogu sa Srbijom pitanje nestalih je prioritetno i institucije Kosova čine sve da kroz ovaj proces Srbija konačno da sve podatke koji bi nas doveli do razjašnjenja sudbina onih koji su nasilno nestali iz poslednjeg rata na Kosovu”, kazala je ona.
Abot: Strane da zajedno rade
Sa druge strane, britanski ambasador u Prištini, Nikolas Abot, na zajednički rad po pitanju nestalih pozvao je i kosovsku i srpsku stranu.
„Ponovo pozivam obe strane da rade zajedno kako bi obezbedili jedan kraj za žrtve i njihove porodice“, poručio je Abot.
Zijade: Stalna podrška UNMIK-a porodicama nestalih osoba, to je pitanje koje ne treba politizovati
Povodom današnjeg dana, specijalna predstavnica generalnog sekretara i šefica UNMIK-a, Karolina Zijade, poručila je da su „najdublje misli UN-a sa porodicama čiji se članovi i dalje vode kao nestali“.
Istakla je da je njihovo pravo na istinu osnovno ljudsko pravo, što ne treba politizovati.
Ponavljajući posvećenost UNMIK-a da podrži napore na rasvetljavanju sudbine svih osoba koje se još uvek vode kao nestale na Kosovu, Zijade je pozvala na nastavak saradnje u okviru Radne grupe Beograda i Prištine za nestala lica u vezi sa događajima na Kosovu, kojom predsedava Međunarodni komitet Crvenog krsta i ostaje centralni mehanizam koji je omogućio rešavanje značajnog broja slučajeva od njegovog osnivanja 2004. godine.
„UNMIK nastavlja da se zalaže za prava porodica u vezi sa sudbinom njihovih najmilijih. Saradnja između Prištine i Beograda je ključna za napredak u pitanjima nestalih lica i za podsticanje pomirenja i izgradnje poverenja između svih zajednica na Kosovu“, rekla je ona.
Zijade takođe koristi ovu priliku da ohrabri Prištinu i Beograd da nastave sa dijalogom uz posredstvo EU kako bi se krenulo napred po pitanju nestalih osoba.
EULEX: Stručnjaci misije učestvovali u 21 operaciji na terenu tokom godinu dana
Iz misije Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX), uz objavljene statističke podatke o dosadašnjem radu po pitanju nestalih, danas su podsetili da su od avgusta 2021. do avgusta 2022. godine, stručnjaci EULEX-a učestvovali u 21 operaciji na terenu, uključujući devet ekshumacija.
Preciziraju i da je to rezultiralo identifikacijom troje nestalih lica.
„Trenutno eksperti EULEX-a takođe rade zajedno sa kosovskim vlastima na pregledu svih ljudskih ostataka koji se čuvaju u prištinskoj mrtvačnici, kao i povezanih dosijea predmeta“, naveli su iz ove misije.
Statistika
Prema nalazima Fonda za humanitarno pravo (FHP) u sklopu projekta „Kosovska knjiga Pamćenja“ od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine 10.093 civila izgubilo je život i/ili nestalo na Kosovu, od kojih 8.645 Albanaca, 1.013 Srba, 262 Roma, Aškalija i Egipćana, 84 Bošnjaka i 203 osoba drugih nacionalnosti.
Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK), od početka sukoba u bivšoj Jugoslaviji 1991. godine, još uvek se traga za 9.969 ljudi. Od oko 35.000 ljudi koji su nestali tokom ratova devedesetih, još uvek se ne zna sudbina 1.968 nestalih u Hrvatskoj, 1.630 na Kosovu i 6.371 u Bosni i Hercegovini.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
