Mati Makarija: Oliverovo kandilo u Sokolici i dalje gori

Igumanija manastira Sokolica na Kosovu, Mati Makarija, bila je dugogodišnji iskreni prijatelj Olivera Ivanovića. Duboko potresena njegovim ubistvom, za „Blic” je ispričala kakav je Ivanović bio čovek, o čemu su pričali kada ga je posećivala u zatvoru, kakva je sada atmosfera na Kosovu. "Jednom davno je neki sveti čovek usred bela dana po suncu sa fenjerom u ruci hodao po gradu i pažljivo zagledao ne samo svako lice prolaznika, nego i svaki kutak grada. Upitan šta traži, odgovorio je: 'Tražim Čoveka'. Oliver se u masi ljudi izdvajao kao Čovek, Čovek duboko promišljen, staložen, tolerantan, spreman na razgovor, kulturan, šarmantan, a pre svega Čovek koji je imao viziju ne samo svoga života, nego i borbe za srpsku stvar na Kosovu. Kosovo je za njega bilo ne samo rodna gruda kojoj je ostao veran do kraja, nego i Sveta Srpska Zemlja zbog koje je i stradao" – kaže mati Makarija. 

Bili ste iskreni prijatelji. Posećivali ste ga u pritvoru. O čemu ste tada pričali s Ivanovićem? Da li je patio, da li se žalio…?

Foto: Vesna Lalić/RAS Srbija Da, Oliver je bio prvo moj dobar poznanik. Radovala sam se susretima i razgovorima s njim. Često je obilazio naš manastir i dovodio uticajne strance u želji da nas upoznaju da bi nas u eventualnim teškoćama podržali i pomogli. Uz to bili smo zajedno srpski predstavnici u prvom Tranzicionom veću u Kosovskoj Mitrovici, iz kojeg sam ja ubrzo izašla, ne želeći da se bavim politikom. Tako smo postali i dobri prijatelji. Ujedinila nas je zajednička borba za srpski narod i srpsko Kosovo. Pošto se pravom prijatelju zauvek ostaje veran drug, često sam posećivala Olivera u zatvoru. Naši razgovori su uvek bili vrlo ozbiljni, a ticali su se naše zajedničke borbe za Kosovo i njegove lične borbe da dokaže svoju nevinost. Duboko je verovao da će, na kraju, istina pobediti. Takođe je pričao i o svom malenom sinčiću Bogdanu u čijem uzrastanju nije mogao da učestvuje, a osećao je obavezu. Nikada se nije žalio, niti sam ja ikada primetila dozu melanholije na njegovom licu i u njegovom glasu. Naprotiv, osmeh je uvek lebdeo na njegovom licu, a često je bio spreman na neku šalu.

Kako je ubistvo uticalo na građane Kosovske Mitrovice? Da li su ljudi uplašeni?

Pucnji na Olivera, kako naš Patrijarh kaže, jesu pucnji na Srbe i Srbiju. Oliver je bio oličenje srpstva na Kosovu. Da, Srbi jesu uplašeni. Njima se svaki dan preti, na to su oguglali. U Mitrovici možete videti smušene, uplakane ljude koji hodaju po gradu kao da ne znaju kuda idu. Na kraju nalaze cilj, ali pretužan. Odlaze da se oproste s Oliverom i upale sveću za pokoj njegove duše. Mitrovica se na najdostojanstveniji način, onako kako se nekad Srbija opraštala od patrijarha Pavla, oprostila od Olivera. U ispraćaju su se ujedinili i oni koji su ga voleli i oni koji ga nisu voleli.

Kako će se ovaj događaj odraziti na atmosferu na Kosovu?

Nisam prorok. Ja sam samo dušom monahinja i rodoljub. Svi znaju da dobro biti neće, ali se svi nadamo u Boga, jer je on jedini gospodar dobra za sve narode sveta, kako za Srbe, tako isto i za naše prijatelje i za naše neprijatelje.

Oliverovo kandilo u Sokolici i dalje je upaljeno

Malo je poznato da je Oliver trebalo sam da ugasi svoje kandilo u Sokolici kada bude konačno oslobođen krivice?

U manastiru Sokolica je ostalo da gori Oliverovo kandilo, upaljeno na dan njegovog utamničenja, koje je trebalo sam da ugasi kad konačno bude opravdan pred zakonom, a ugasićemo ga mi kada se bude navršila njegova četrdesetnica, ali uspomena na njega nikada neće biti ugašena. Mirno počivaj verni Srbine, a Bog neka ti podari rajska naselja.

Blic

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.