Malina sa Rogozne: Porodični posao, plodno tle i idealna klima

Na padinama Rogozne, na svega četiri kilometra od Leška, u selu Gulije, braća Nešović su pre nekoliko godina otpočeli uzgoj maline, i danas, zahvaljujući proširivanju parcela, spadaju u red najozbiljnijih malinara u opštini Leposavić. Na plodnom zemljištu i nadmorskoj visini od 620 metara, uz vetrove koji duvaju i sa severa i sa juga – idealni su uslovi za uzgoj ovog aromatičnog voća.

Počeli su, kako kažu, u vremenu kada je otkupna cena bila najniža, verujući da će se stvari promeniti i da će ovaj posao biti isplativ. Ove godine cena maline je najviša u poslednjoj deceniji, a oni se mogu pohvaliti obilnim rodom. Uzgajaju sorte koje su najpogodnije za ovaj kraj i koje mogu dati najbolji kvalitet.

„Dobar rod, dobra cena i mogu da kažem da su berači ove godine položili jedan veliki ispit“, kaže Radoš Nešović, dodajući da ih je ove godine bilo na pretek.

Zadovoljni su malinari sa beračima, a trudili su se i da im obezbede dobre uslove – prevoz i obroke pored plate.

Rad u malinarstvu, prema rečima Radoševog brata Radeta, je težak i konstantan.

„Malini moraš da se mnogo posvetiš, mnogo da znaš, da saslušaš i primeniš“, kaže Rade.

S obzirom na to da poseduju velike parcele, u posao je uključena cela porodica, a u periodu berbe angažuju i veliki broj berača. Ove godine zahvaljujući uslovima rada, korektnom odnosu i pristojnoj ceni po kilogramu ubrane maline, nisu imali problem oko pronalaženja berača. Svakodnevno u malinjacima braće Nešović, u ovom periodu radi između 30 i 50 radnika.

Iako su ovakvi primeri danas retki, u posao oko maline uključeni su i Radoševi i Radetovi sinovi, koji u poljoprivredi vide budućnost za ovaj region. Aleksandar se, kako sam kaže, odmah sa ocem uključio u rad, od podizanja zasada do proširivanja kapaciteta, jednako se starajući i da proces berbe, ali i plasmana, protekne bez problema. Svedoči da je na početku najbitnija motivacija i jaka želja.

„Potrebna je jaka želja, a s obzirom na to da je teško za posao, jedini izbor je da sami pokrenete neki posao koji sutra može da se isplati, zaradi, koji može da uspe u životu, od tog rada i truda. Mi se trudimo da malo usavršimo tu proizvodnju jer imamo veliku površinu da sami radimo a da skupimo radnike, jer narod je navikao da odmara, jer neće da radi, ali ne žalimo se. Imamo radnika dovoljno, zadovoljni smo i mi a smatram i da su i oni“, objašnjava Aleksandar.

Na drugoj strani, njegov brat od strica Nemanja se za poljoprivredu opredelio već posle osmog razreda, upisavši Poljoprivrednu školu u Lešku. To mu je umnogome probudilo želju da se oproba u malinarstvu, za koje je saznao, upravo na studijskim ekskurzijama koje je škola organizovala. Podršku je dobio od porodice i tako je posle strica i on postao vrstan malinar.

„Išli smo po Arilju, Aleksandrovcu, video sam dosta poljoprivrednika koji se bave malinom. Oni imaju strmine, uzbrdice, tu su zasadili malinu. Kada sam to video, zaprepastio sam se. Došao sam kući i ispričao sam. Nisam mogao da verujem šta sam video i od toga je sve počelo. Roditelji su me podržali u tome. Ovde je sada njiva, ali to nije bilo tako. Bile su livade, korov, kruške, drenovi. Njiva uopšte nije postojala, radio je dva dana skip, bilo je samo busenje. Izbacili samo samo 15, 20 kultivatora. Sve smo sami uložili, niko nas nije podržao“, objašnjava mladi Nemanja.

„Predsednik opštine nas zaobilazi kao kiša po neki put kad nas zaobiđe“

Upravo braći Nešović fali podrška lokalne samouprave i drugih organizacija koje bi pomogle razvoj njihovog gazdinstva. U više navrata su dobijali obećanja za donacije u opremi, poljoprivrednim mašinama i rasadnom materijalu, ali, kako svedoče, do sada ih niko nije posetio. Nadaju se da će neko primetiti njihov trud, i da će se, konačno, setiti da i oni postoje. Do tada veruju samo u svoju složnost i zajedništvo koje im je na prvom mestu.

„Predsednik opštine nas zaobilazi kao kiša po neki put kad nas zaobiđe. Nikako da nas obiđe u pravom trenutku. Evo, čuli smo da je EU dolazila, on nas je zaobišao. Onda jednostavno tu neku podršku od opštine nemamo, ali s obzirom da unutar porodice maksimalno sarađujemo, imamu podršku među sobom, pa radimo, ne odustajemo od rada i truda. Poručujem svim mladima da ne sede u kafićima, da prvo zasade malo, pa da vide kako je to da može da se uzme novac od rada, da radiš i zaradiš“, požalio se Radoš.

„Stoga je porodica jako bitna, jer bez sloge i podrške nemoguće je postići sve ovo“, dodaje Aleksandar.

Malinari se nadaju da će otkupna cena maline biti od 380 do 450 dinara po kilogramu. U opštini Leposavić se broj malinara, a time i površina parcela pod ovim voćem, umnogome smanjila, najviše iz razloga male otkupne cene godinama unazad. I pored toga, malina prednjači u kategoriji bobičastog voća, ispred kupine i borovnice.

 

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.