Osim pitanja bezbednosti, novonastala situacija na Severu stvorila je i konkretne probleme za svakodnevno funkcionisanje stanovništva, a prelomni trenutak u zabrinutosti građana je bilo sinoćno obaveštenje da deca ne odu u školu. Sa druge strane, za pojačanu diplomatiju međunarodne zajednice to je bio napad na patrolu EULEX-a, ocenila je Tatjana Lazarević za N1. Kaže da se sada čeka na reakciju Beograda u vezi sa pozivima za uklanjanje barikada, te primećuje da je zvanični Beograd „brzinom svetlosti“, od „konstruktivne strane“ u međunarodnoj areni postao „loš momak“.
Barikade na Severu su ušle u treći dan. Situacija je i danas relativno mirna, ali su tenzije povišene, ocenjuje urednica KoSSev portala.
Kaže da je „prelomna tačka“ bila poruka koju su roditelji kasno sinoć dobili da danas neće biti škole.
„Kako dan odmiče, sada se već vide konkretni problemi svakodnevnog funkcionisanja stanovništva, od toga da studenti ne mogu da dođu na predavanja, a naročito oni koji su sa strane“, kazala je Lazarević uz podsećanje da je, osim postojanja barikada, Kosovska policija zatvorila prelaze Jarinje i Brnjak.
Lazarević je podsetila da je upozoravajuća sirena aktivirana tek nakon hapšenja trećeg Srbina, što je inicijalno i objašnjeno kao povod za postavljanje barikada, ali ne i za prethodna dva hapšenja kao ni za još jedan prelomni trenutak – ulazak pojačanih jedinica Kosovske policije na Sever.
Naglašava da su Jarinje i Brnjak za građane na Severu u praksi veštačke granice zbog velike fluktuacije stanovništva sa Severa Kosova ka centralnoj Srbiji.
„To su sada stvarno konkretni problemi. Da ne govorim o prebacivanju hitnih bolesnika za kliničke centre u centralnoj Srbiji, nabavci medicinskog materijala, funkcionisanju pošta, problemima u institucionalnom funkcionisanju“, dodaje urednica KoSSev-a.
Podcrtala je da, osim političkog vakuma koji postoji već neko vreme, sada je upadljivo vidljiv i bezbednosni vakum.
Lazarević ocenjuje da je na delu krizna diplomatija koja se odvija iza kulisa.
Združena i sinhronizovana saopštenja dva para ambasada u kojima se izražava zabrinutost i traži hitno uklanjanje barikada vidi kao jasno očekivanje za uklanjanje barikada.
„Na osnovu ranijih postupanja u kriznim situacijama, trenutak kada svoj kredibilitet založe ‘velike zemlje’, kao što su SAD, Velika Britanija, imamo i NATO, KFOR, EU, onda je moguće za očekivati da taj pritisak urodi plodom“, navela je.
S toga je simptomatično to da se ove ambasade oglase i pozovu na hitno uklanjanje barikada a da one i dalje stoje.
Lazarević ocenjuje da je Srbija sve do protekle nedelje u prozapadnoj diplomatiji slovila za konstruktivnog partnera u odnosu na kosovskog premijera.
Sada se, međutim, dogodio zaokret, navodi.
Od prednosti koju je Beograd imao u pregovaračkom i političkom potencijalu, a zbog „tvrdoglavih, radikalnih poteza na terenu“ i „proizvodnje krize i nestabilnosti“ od strane Aljbina Kurtija, „negativno svetlo“ pomerilo se ka Beogradu.
„Činjenica je da se na neki iznenađujuće čudan način, da ne kažem brzinom svetlosti, nešto za protekla nekoliko dana dogodilo da teret koji je evidentno postojao nad onim što radi Aljbin Kurti u Prištini, u međunarodnoj političkoj areni, kada je u pitanju dijalog Beograda i Prištine, ali i stabilnost u regionu – da taj reflektor negativne svetlosti koji je nad njim bio upaljen, srpska strana nekako ponovo vratila nad sopstvenim akcijama“.
„Srbi su nekako sada opet loši momci“, dodala je.
Ona navodi da su prištinski zvaničnici i javne ličnosti već mesecima „razočarani i zaprepašćeni“ upravo zbog stava zapada prema Vučiću, šaljući poruke poput – „kako nekadašnji Miloševićev ministar može da važi za dobrog momka, a da se u negativnom svetlu prikazuje Kurti“.
Naglašava da se na Zapadu Vučiću priznavala konstruktivnost, bez obzira na to kakvo je raspoloženje kod Srba bilo, dok je Priština, sa druge strane, imala „tvrd stav“.
To je sada promenjeno, naglasila je, ali i kaže da ne može da tvrdi da je u pitanju „bespovratna priča“.
Čeka se potez Beograda oko barikada, Priština spremna da reaguje, KFOR još uvek izbegava da se aktivno umeša
Lazarević kaže da je „veliko pitanje“ šta se događa u vrhu srpske politike i srpskih struktura, te ko i kako kontroliše situaciju na terenu.
„I pitanje je kako će vlast u Beogradu da odgovori na pozive da se barikade uklone. To će biti prelomna tačka. Ako se to bude rešilo na zadovoljavajući način, po međunarodnu zajednicu, taj proces pregovora može ponovo da se resetuje manje više sa tačaka na pozicijama na kojima je Srbija bila“, ocenila je.
Lazarević podseća da je još tokom postavljanja prethodnih barikada 31. jula KFOR srpskoj strani stavio do znanja da su upravo barikade za njih crvene linije.
Ipak, KFOR i dalje pokušava da izbegne da se aktivno umeša, kaže Lazarević, ali i napominje da to nije slučaj kada su u pitanju kosovski premijer i ministar unutrašnjih poslova.
„Deluje da su oni i te kako spremni za tu vrstu sukoba, bez obzira što će reći da je to iznuđeno, i za deo struktura definitivno koje postoje uslovno rečeno sa srpske strane“, poručila je Lazarević.
Barikade instalirane „sa strane“, kontroliše ih srpska država
A kada su same barikade u pitanju, urednica KoSSev portala ocenjuje da se sada postavlja pitanje ko ih „u samom korenu“ kontroliše.
Barikade nisu autentičan politički odgovor Srba sa Severa, ali Srbi sa Severa u njima učestvuju, objašnjava.
„One jesu instalirane sa strane. Na njima učestvuju Srbi sa Severa. Srbi koji učestvuju na barikadama – to se i te kako razume, da je deo radne obaveze, pre svega preko državnih institucija. Formalno kad se pogleda – barikade kontroliše srpska država“, navela je Lazarević.
Ipak, poručuje da se sa trećim danom otvaraju i pitanja o eventualnom spoljnom uticaju:
„Da li postoje i strukture spoljnih elementa koje zamaskirane kroz srpsku vlast takođe deluju na Severu?“
Sve informacije o barikadama pronađite u:
Barikade 3. dan: Noć mirna, u školama danas bez nastave, čeka se krizni štab
Barikade 2. dan: EU poziva na uklanjanje, Kurti Čeka KFOR, Beograd o „upadu ROSU“
Barikade na Severu, uhapšen bivši policajac, razmena vatre na Gazivodama
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
