Lazarević: Irinej poštovan na KiM, kao i Amfilohije, Pavle van svake kategorije

Patrijarh Irinej bio je poštovan među Srbima na Kosovu i Metohiji i zbog identiteske veze Srba sa SPC, a posebno zbog stavova o nepriznavanju nezavisnosti Kosova, kao i njegove podele, kaže Tatjana Lazarević, glavna i odgovorna urednica portala KoSSev. Veza s mitropolitom Amfilohijem bila je organski jača. Ona je za Novi dan rekla i da česte greške prilikom izgovaranja imena Pavle posle reči patrijarh ovih dana, govore koliko je prethodni patrijarh bio, kako je rekla, van svih kategorija i da ga ne treba upoređivati sa Irinejom.

Patrijarh Irinej sahranjen je u nedelju u kripti hrama Svetog Save na Vračaru. Liturgiju je služio mitropolit Hrizostom, a potom i opelo. Mitropolit dabrobosanski Hrizostom rekao je u govoru posle opela patrijarhu Srpske pravoslavne crkve Irineju da je on „neumorno radio i brinuo o crkvi, pateći i tugujući zbog najnovijih raskola i podela u našem pravoslavlju“.

„Specifičnost odnosa Srba sa KiM prema SPC ogleda se u tome da ovde to nije samo pitanje upražnjavanja vere, već suštinskog identiteta i istrajavanja verom u opstanak na teškom mestu, posebno za Srbe u metohijskim enklavama. Zato je ta veza s crkvom vrlo duboko ukorenjena ovde“, kazala je Lazarević za N1.

Upoređujući sahranu patrijarha Pavla sa sahranom Irineja, Lazarević kaže da je patrijarh Pavle bio, ipak, van svih kategorija upoređivanja u odnosu na svoje savremenike.

„I ne treba tražiti mnogo dokaza za to. Slušala sam ovih dana tokom dana žalosti, novinare koji greškom kažu Pavle, a ne Irinej. I taj odnos nekako odslikava i odnos običnog čoveka ovde. Kad kažu patrijarh, onda se izgovori i Pavle. Međutim, dani žalosti su i ovde. Ljudi se ovde na KiM dobro sećaju i svega što je patrijarh Irinej govorio o Kosovu“, kaže Lazarević.

Urednica KoSSeva kaže da su poslednje dve posete Irineja Kosovu i Metohiji bile značajne.

„One su na neki način ugradile ciglu u taj odnos, a to je da je on imao uvek jedan te isti stav i slao iste poruke. Prva je da se nikada ne prizna nezavisnost Kosova, a 2018. je, kada je bila aktuelna priča o podeli, vrlo direktno slao poruke da je on protiv toga“, rekla je.

Tada su, dodaje, zahladneli odnosi između crkve i države, i to je trajalo do kraja 2019. godine.

„Do susreta patrijarha i predsednika Vučića došlo je početkom 2019.(izjave za medije, prim.red.) godine. Do tada su odnosi bili zahladneli, a to se posebno videlo na Kosovu kroz snažne napade vlasti na vladiku Teodosija i oca Savu Janjića“, podsetila je Lazarević.

Treća poruka Irineja koje se narod na KiM seća, kaže Lazarević, je da je patrijarh govorio da Srbi žive na teškom mestu, ali da vera treba da im pomogne da izdrže i opstanu.

Tatjana Lazarević kaže da je mnogo snažnija organska veza bila između Srba na KiM i mitropolita Amfilohija.

„On je poslednje tri decenije boravio ovde, postojala je ta organska veza. Naravno svesna sam svih kontraverzi i u regionu i jednom delu javnog mnjenja Srbije, i među kosovskim Albancima, ali kada se razgrnu te snažne kritike koje su postojale decenijama prema Mitropolitu, ostaje čista, iskrena veza koja je postojala između Srba na Kosovu, posebno u Metohiji i Mitropolita. On je bio svedok izuzetno teškog vremena. Pune tri decenije generacije su stasavale na njegovim besedama i posetama i ostavio je mnogo konkretnih dokaza da je istinski brinuo o stanovništvu ovde“, kazala je.

Tokom juna i jula 1999. i 2000. godine, kada su svi odlazili odavde, on je dolazio i sa Kforom tražio ubijene Srbe i sahranjivao ih i u uslovima kada često nije bilo ni vremena za sahranu, o čemu postoje brojna svedočanstva, a fotografije su postale viralne ovih dana nakon što je preminuo, rekla je Lazarević.

Dodaje i da su tokom 30 godina, generacije na Kosovu stasale „gledajući u njega ne samo kao na duhovnog oca, već i kao na aktivnog učesnika – da Srbi žive bolje na Kosovu“.

„A patrijarh je, s druge strane, predstavljao identitesku kategoriju između Srba sa Kosova i SPC“, navodi urednica KoSSeva.

I svakako da postoji dobra slika o njemu zbog jasnih poruka koje je upućivao poslednjih nekoliko godina, posebno onih u izuzetno teškom periodu – od sredine 2018, i početka 2019, koje su bile poruke ohrabrenja Srbima sa Kosova:

„Koji su zaista strepeli da će doći do etničke podele i da vam to crno-belo kažem – da će ostati u etničkoj Albaniji i da će se povući ta fizička granica“.

Na pitanje da li je Irinej bio saveznik ili protivnik vlasti i Aleksandra Vučića, Lazarević kaže samo da je „crkva starija od dnevne politike“.

„Ako me pitate, u periodu od maja do kraja 2018. godine, vidljiv je bio taj ‘udar’ države na tvrd stav crkve zbog tog odnosa prema etničkoj podeli, ta raspolućenost je bila vidljiva prema sveštenstvu, vladiki Teodosiju i ocu Savi Janjiću, koji su imali podršku iz Patrijaršije i od samog patrijarha. Drugi momenat je u poslednjih godinu dana, kada se potencira ta veza između patrijarha i predsednika Srbije, i podrška patrijarha predsedniku. Ima dosta komentara i kritike na račun te veze, odnosno, načina na koji su mnogi videli da je crkva dozvolila da bude uvučena u dnevnu politiku“, objašnjava Lazarević.

To su, kako kaže, uglavnom oni koji kritikuju vlast i koji zameraju crkvi što nije odolela i što je otvoreno stala ne samo u odbranu države, nego te dnevne politike.

„S druge strane, ja bih bila dosta oprezna, ta podrška patrijarha koja je bila vidljiva i potencirana od Vučića, ja se uvek setim da je crkva mnogo starija, preživela je hiljadu godina. Da li je dakle, vlast na neki način kupovala tu podršku, šta je u pitanju, da li je to zbog Hrama Svetog Save ili postoje neki drugi razlozi – ne bih u to sada ulazila, ja bih ipak samo rekla da je crkva mnogo starija od dnevne politike“, naglasila je gošća N1.

Na pitanje da li se može pretpostaviti ko su kandidati za sledećeg patrijarha, Lazarević kaže da se „prepoznaju nijanse“.

„Ovde ljudi osećaju, oni koji poznaju procese u crkvi, prepoznaju nijanse, i svih ovih godina su ljudi bili usmereni na to takozvano južno krilo crkve, prepoznaje se podrška mitropolitu Amfilohiju i vladiki Atanasiju, i generacijama sveštenika i monaha koji su stasali uz njih, i to je vrednost crkve koju ljudi ovde prepoznaju. Te nijanse se prepoznaju u odnosu prema Kosovu. Ljudi se ovde plaše drugačijeg uticaja, eventualno drugog krila sveštenstva, koje je vrlo blisko dnevnoj politici“, objašnjava Lazarević.

Dodaje da je, ipak, za sada čvrst stav SPC da se ne priznaje nezavisnost Kosova i da nema podele.

Ipak, smatra da je neukusno da se u danima žalosti koji traju, javno pokreće pitanje izbora novog patrijarha, te da veruje da će onda kada bude usledio izbor, on biti pravi, ocenivši da je svaki od srpskih patrijarha uspeo da odgovori svojoj ulozi u dato vreme, a da će se pred novim, osim brige za srpski narod i vernike, postaviti i pitanje popravljanja odnosa u regionu i na međunarodnoj sceni.

Na novog patrijarha će se, kako je rekla, ipak čekati malo duže.

„Ljudi koji poznaju procese u SPC znaju da među sveštenstvom postoji deo arhijereja koji od ranije traže zasedanje Sabora SPC, a da se ono nikako ne održava. To pitanje je otvoreno pre smrti mitropolita Amfilohija i patrijarha Irineja. Pretpostavljam da će se i sada čekati, pandemija je kao razlog. Mislim da će proći dosta meseci, to je moj osećaj, pre nego što se otvori tema izbora patrijarha…To pitanje će se očekivano provlačiti kroz medije, ali ja mislim da ipak treba sačekati“, zaključila je urednica portala KoSSev.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.