BCBP: 70% Srba ne veruje da će biti oružanih sukoba, ali 47% spremno da učestvuje u sukobu na Kosovu

Preko polovine (52%) ispitanika istraživanja koje je sproveo Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) veruje da Srbija treba vojno da interveniše na Kosovu u slučaju izbijanja sukoba i 47% ispitanika bi se lično pridružilo sunarodnicima u slučaju takvog sukoba.

Čitavo istraživanje pogledajte ovde.

Autori istraživanja sprovedenom na uzorku od 1.200 građana Srbije između septembra i oktobra ove godine, Maja Bjeloš, Vuk Vuksanović i Luka Šterić, našli su da građani Srbije upravo očuvanje Kosova u sastavu Srbije vide kao najvažnije spoljnopolitičke prioritete, rame uz rame sa jačanjem saradnje sa susednim zemljama i jačanjem saradnje sa Rusijom.

Ipak, bez obzira na spremnost na sukob, više od 70% ispitanika smatra da u narednih pet godina na Balkanu neće doći do izbijanja oružanog sukoba, rezultati su do kog je došao BCBP.

„Ovi rezultati su pomalo iznenađujući kada se uzme u obzir izrazito ratoboran narativ koji je dominirao u provladinim medijima u Srbiji o drugim regionalnim akterima poslednjih godina. Samo u periodu između 2016. i 2017. godine dva provladina tabloida pisala su 265 puta o mogućnosti izbijanja rata i sukoba. Pozitivnu promenu u percepciji javnosti uprkos takvom narativu treba međutim takođe tražiti u izveštavanju istih medija koji prikazuju vladu, a posebno predsednika Srbije, kao glavne protagoniste pomirenja i stabilnosti u regionu. Još jedan važan pozitivan impuls za mirnodopske regionalne stavove srpske javnosti mogla bi da bude i dugo očekivana promena vlasti u Podgorici od koje se očekuje da će značajno doprineti popravljanju odnosa dveju država koji su barem za javnost godinama bili u veoma lošem stanju”, navodi se u istraživanju.

Uz to, da dve trećine intervjuisanih veruje da je trajni mir između Srba i Albanaca moguć́, a polovina svih ispitanika misli da je to moguće postići isključivo u slučaju mirnog rešavanja spora oko statusa Kosova.

Istovremeno, 54% ispitanika tvrdi da je zabrinuto da će u budućnosti doći do stvaranja Velike Albanije. Takođe, kada je reč o akterima koji imaju najveći interes za započinjanje sukoba na Balkanu, 40% anketiranih se odlučilo za kosovske Albance, 25% odgovorilo je da je u pitanju NATO, dok je osam procenata istaklo Albaniju.

Vrlo sličan procenat, s druge strane – 58%, smatra da bi Republika Srpska trebalo da se otcepi od Bosne i Hercegovine i postane sastavni deo Srbije. Ovakav rasplet ne bi izazvao novi sukob, mišljenja je ogromna većina ispitanica.

Ipak, upitani da li bi Srbija trebalo da prihvati da prizna nezavisnost Kosova ako bi zauzvrat dobila Republiku Srpsku, čak 80 % ispitanika odbacuje takvu ideju.

Rusija i Kina prijatelju, uticaj pozitivan

Kada je spoljna politika Srbije u pitanju, autori istraživanja naslovljenih “Mnoga lica srpske spoljne politike – javno mnjenje i geopolitičko balansiranje” konstatuju da “poslednjih godina Srbija vodi spoljnu politiku zasnovanu na balansiranju između velikih sila, pre svega Evropske Unije, SAD, Rusije i Kine,” što, dalje navode, ima potporu u stavovima javnog mnjenja.

Najviše ispitanika (njih 40%) doživljava Rusiju kao najvećeg prijatelja Srbije, a 72% veruje da je ruski uticaj u zemlji pozitivan, što je porast za 11% u odnosu na rezultate istraživanja iz 2017. godine. Samo dva odsto ljudi veruje da je odnos Rusije prema Srbiji neprijateljski.

Nakon Rusije, 16 odsto ispitanika identifikovalo je Kinu kao najvećeg prijatelja Srbije. Dodatno, skoro 90% ispitanika veruje da je kineski uticaj u zemlji pozitivan. Rast pozitivnih stavova prema Kini posebno je vidljiv nakon početka pandemije, što dokazuje podatak da 75 odsto ispitanika veruje da je Kina Srbiji pružila najviše pomoći u borbi protiv pandemije.

Raspoloženje prema regionu u porastu

Broj ispitanika koji veruje da je Srbija u regionu okružena uglavnom prijateljima se gotovo udvostručio u odnosu na 2017. godinu i sada iznosi preko 40%, ali je u blagom porastu i mišljenje da Srbija u susedstvu ima više neprijatelja, što sada misli nešto malo manje od 50% građana.

Na pitanje koga smatraju najvećim neprijateljom Srbije, 30% ispitanika identifikovalo je Hrvatsku, 20% Albaniju i 13% SAD.

Kada su u pitanju stavovi javnosti o inicijativi “Mini Šengen”, više od polovine ispitanih ljudi nije upoznato sa ovom idejom.

Od onih koji su obavešteni o inicijativi, dve trećine tvrdi da podržava takav projekat

„Relativno pozitivna percepcija javnosti može da bude rezultat i izuzetno pozitivnog tona kojim je ova inicijativa predstavljena u provladinim medijima“, smatraju autori.

Raspoloženje prema EU u padu

Iako o visini kineske pomoći zvanični podaci ne postoje, navode dalje autori, do je s druge strane, prema dostupnim podacima, najveći donator bila Evropska Unija (EU) – to prepoznaje samo 3% građana Srbije.

S druge strane, raspoloženje prema EU i evropskim integracijama je u padu, nalazi su istraživanja.

Samo 9% ispitanika smatra da je članstvo u EU glavni spoljnopolitički prioritet Srbije, uprkos tome što je on kao takav I zvanično priznat od strane vlade.

Slično, iako je Srbija kandidat za članstvo u EU, samo petina ispitanika smatra da bi država trebalo da uskladi svoju spoljnu politiku sa Briselom.

Rezultati istraživanja pokazuju da većina od 51% ne podržava članstvo Srbije u Uniji, naspram 46% ispitanika koji bi se opredelili za članstvo.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.