Kurti za FAZ: Ako postanem premijer neću biti glavna ličnost ja, već glavni tužilac

Izvor: F.A.Z (Tekst je izvorno preveden sa nemačkog), autor intervjua: Majks Martens (Michael Martens)

Aljbin Kurti jedan je od pobednika parlamentarnih izbora na Kosovu. U intervjuu za Frankfurter algemajne cajtung, govori o korupciji, ugledu Kosova u svetu, upotrebi suzavaca i njegovoj sklonosti ka albanskoj zastavi.

Gospodine Kurti, na Kosovu se o važnom političkom pitanju ne odlučuje bez pristanka Sjedinjenih Država. Bivši američki ambasador na Kosovu, Kistofer Del, uvek je odbijao da razgovara sa vama, poput ostalih vašingtonskih diplomata u Prištini. Imate li bolje odnose sa sadašnjim američkim ambasadorom Filipom Kosnetom?

Jednom sam se susreo sa ambasadorom Delom, ali tada smo se sukobili oko autoputa Bechtel-Enka, od Prištine do Tirane, koji je bio tri puta skuplji nego što bi bio po tržišnim cenama. On je tada veoma naporno radio na autoputu, a sada radi za istu kompaniju u Africi. Ali sam ambasadora Kosneta već sreo tri puta.

Mislite li da su Amerikanci sada manje kritični nego nekada?

Prošlo je dosta vremena otkako je ambasador Del napustio Kosovo – 2012. godine. Ambasador Kosnet snažno se protivi korupciji i nepotizmu i (podržava) vladavinu zakona. To se poklapa sa prioritetima Samoopredeljenja.

Američka ambasada u Prištini uvek je bila ključni faktor u formiranju kosovskih vlada …

To je bilo tako, ali u poslednje vreme su naši političari u vladi dokazali da mogu čak da naruše dobre odnose Kosova sa Sjedinjenim Državama samo da bi spasili svoju korumpiranu politiku. Kada je u pitanju njihov novac i bogatstvo, oni čak i ne poštuju SAD. Kakvo iznenađenje.

Čini se da premijera u ostavci Ramuša Haradinaja, podržavaju barem po jednom pitanju, a to su takse na proizvode iz Srbije…

U stvari, nisam za ukidanje taksi, ali više volim politiku punog reciprociteta. Na primer, Srbija ne prihvata naše registarske tablice ili bilo koji proizvod sa oznakom porekla „Proizvedeno na Kosovu“. To je apsurdno – i sve dok roba sa našom oznakom porekla nije dozvoljena u Srbiji, ovde se ne sme prodavati ni roba sa srpskom oznakom porekla. Na kraju krajeva, takse su imale sporedni efekat koji nije nimalo ekonomske prirode: doprinele su da se ta nesretna ideja o razmeni teritorija između Srbije i Kosova sruši sa stola.

Pominjete Kosovo kao „otetu državu“, koju su zarobili bivši zapovednici „Oslobodilačke vojske Kosova“ (UČK), predsednik Hašim Tači i bivši šef vlade Ramuš Haradinaj. Obećali ste da vratiti oteto. Kako biste to izveli?

Tužilaštvo, policija, celokupno pravosuđe i tajne službe, kao i neki preduzetnici umešani su u ovo oduzimanje države. Spreman sam da se borim protiv organizovanog kriminala i korupcije na visokom nivou i spreman sam da razbijem monopole oligarhije na Kosovu. Da bismo uspeli, potrebna nam je podrška međunarodne zajednice.

Ako zaista postanete šef kosovske vlade, moraćete da se slažete sa predsednikom Hašimom Tačijem, bar do 2021. godine, kada mu istekne mandat. Za njega kažete da je glavni odgovorni za zarobljavanje kosovske države. To bi trebalo da bude teška kohabitacija.

To sigurno neće biti lako. Najbolje bi bilo da se gospodin Tači potpuno povuče iz predsedavanja i politike. Ovaj predsednik je uništio ugled naše države raspravom o razmeni teritorije. Nakon oslobađanja od srpske okupacije 1999. godine i proglašenja nezavisnosti 2008, sada nam treba treći predah u kojem će se korumpirani političari poput Tačija ukloniti iz javnog života ove zemlje.

Međutim, za mnoge stanovnike Kosova hitna su pitanja, poput lošeg obrazovanja na Kosovu. Šta tu nudite?

Želimo da uvedemo dualni sistem i usredsredimo naš obrazovni sistem na potrebe privrede, kao što je to slučaj u Nemačkoj i Švajcarskoj.

Da li Kosovo ima previše visoko školovanih?

Imamo 6.000 advokata, ali većina nema posao. Nezaposlenost je veća od 50 procenata. A od zaposlenih u privatnom sektoru, samo četvrtina ima stalne ugovore o radu. Mnogi mladi napuštaju zemlju zbog niskih plata. Plate u javnom sektoru prosečno su više od 500 evra, dok su prosečne zarade u privatnom sektoru 350 evra. Obično ljudi traže zaposlenje u državnoj službi jer žele sigurnost – ali tada plate ne bi trebala biti veće nego u privatnom sektoru.

U 2010. godini, prema prvom partijskom programu Samoopredeljenja, između ostalog, kosovska zastava trebalo bi da se ukine i zameni nacionalnom zastavom Albanije. Da li je to još uvek Vaš cilj?

Bili smo ogorčeni što pitanje o zastavi Kosova nije bilo predmet referenduma. Od 2011. godine, kao predsednik Odbora za spoljne poslove u parlamentu, prihvatio sam zastavu Kosova. Ipak, u našem pokretu želimo da zadržimo nacionalnu zastavu Albanaca. Možda bismo jednog dana trebalo da otvorimo debatu o promeni zastave – ali to zapravo nije moj prioritet. Za sada moramo spasiti ovu otetu državu.

Izgleda da su dostignuća kosovske fudbalske reprezentacije takođe pomogla da kosovska zastava stekne više prestiža …

To je tako, i na kraju krajeva, sever Kosova po tom pitanju je takođe deo naše zemlje, što je pozitivno. Jer je predsednik Kosova pokušao da izbaci sever iz ove zemlje. Ja poštujem i volim kosovsku državu, ali naš jezik, kultura i istorija su albanski, što znači da smo narod sa dve države.

Stari zahtev Vaše stranke je održavanje paralelnih referenduma na Kosovu i Albaniji o ponovnom ujedinjenju. Da li to još uvek važi?

Naš ustav nam zabranjuje pridruživanje drugoj državi. Ovo je u suprotnosti sa drugom odredbom istog ustava, koja Kosovo definiše kao suverenu državu. Zato želimo da imamo pravo na takav referendum. Ali nećemo započeti još jedan balkanski rat zbog toga. To želimo da postignemo na miran, demokratski i ustavni način.

Raniji program Samoopredeljenja takođe kaže da Kosovo ne bi trebalo da formira sopstvene sportske timove za međunarodna takmičenja, već da ojača nacionalne timove Albanije. Čini se da ovo više nije tako, posebno imajući u vidu nedavne uspehe fudbalske reprezentacije Kosova …

Ovaj uspeh je sada činjenica, to je tačno.

Da li je moguće opisati Kosovo kao državu u kojoj se suzavac koristi ne samo protiv opozicije, već i protiv nje?

Od mnogih patrona suzavca koje je policija bacila na nas, možda desetak nije eksplodiralo. Prikupili smo ih i koristili u parlamentu protiv vlade. To je bilo u vreme kada je vlada potpisala Sporazum o demarkaciji granica sa Crnom Gorom i drugi o formiranju asocijacije srpskih opština, usred letnje pauze u parlamentu, avgusta 2015. U tim okolnostima smo koristili suzavac. Kad je korišten protiv naših demonstranata, to nikome nije bio problem. Kad smo ga koristili protiv korumpiranih političara, odjednom su to govorili.

Međutim, priznajte da je upotreba suzavaca u Parlamentu neobična, blago rečeno?

Nikada nismo želeli da koristimo suzavac ali je u tadašnjoj situaciji, nažalost, to bilo neophodno. Svakako, sada je to gotovo. Ono čemu ovde težimo je stroga vladavina zakona, uključujući detaljnu evaluaciju svih pravosudnih zvaničnika, kroz postupak provere. Kao u Albaniji, ali mnogo doslednije, jer tamo to traje već predugo. Ako postanem premijer, neću biti najistaknutija javna ličnost na Kosovu, već će to biti glavni tužilac.To je moje obećanje.

Države poput Francuske, Holandije i, u izvesnoj meri, Nemačka, i dalje tvrde da se Kosovo nije kvalifikovalo za ukidanje viza zbog nedostatka ustavnih struktura. Šta to zapravo govori o evropskoj pravno-državnoj misiji EULEX, koja je trebalo da izgradi te strukture?

Iako je cilj – izgradnja vladavine zakona bio očigledan, misija EULEX-a u praksi bila je kratkoročne političke stabilnosti. Govorilo se o vladavini zakona i pravdi, ali u stvari je sve bilo u vezi sa kratkoročnom stabilizacijom političkog poretka. Činjenica je da uskraćivanje ukidanja viza Kosovu neće kazniti političku elitu ove zemlje, već obično stanovništvo.

Francuski predsednik Makron i kancelarka Merkel su, kako se navodi, ponudili bivšem premijeru Haradinaju u Berlinu, da ukoliko on ukine kaznene takse protiv Srbije, njih dvoje bi zajedno radili na ukidanju viznog zahteva za Kosovo. Da li je to održiva opcija?

Nisam spreman za trgovanje. Radi se o borbi protiv korupcije u ovoj zemlji. Tako da svi u EU mogu sami da vide da je Kosovo pokrenulo novo poglavlje. Ispunili smo svih 96 zahteva Evropske komisije za ukidanje viza, ali Kosovo i dalje ima lošu reputaciju u mnogim zemljama. Moramo da se sa tim suočimo. Utisak koji imate o nama u drugim prestonicama nije dobar. U našem sopstvenom interesu trebalo bi da bude da se borimo protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Da li je tačna formulacija da se Samoopredeljenje klasifikuje kao „levičarska nacionalistička“ stranka?

Ne mislim tako. Socijaldemokratska smo stranka. Ako nađete tragove patriotizma, onda je to više antikolonijalni patriotizam. To nema nikakve veze sa nacionalizmom kakav danas u EU toliko često viđamo. Radi se o jednakim pravima.

Intervju s Albinom Kurtijem obavljen je pre parlamentarnih izbora na Kosovu u nedelju.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.