Kurti: Jesam za referendum o ujedinjenju Albanaca ali ne ako će da izazove Treći balkanski rat

„Suze na licu predsednika Srbije, nažalost, nisu suze običnih Srba, već suze Srbije kao države, koja je izgubila Kosovo za vreme Miloševićevog režima“, poručio je lider Samoopredeljenja, Aljbin Kurti, u intervjuu za Oxford political review. Potvrdio je da se zalaže za referendum za ujedinjenje sa Albanijom, ali ne i ukoliko bi se njime izazvao Treći balkanski rat.

Kandidat za novog kosovskog premijera, Aljbin Kurti, govorio je danas sa urednicima oksfordskog političkog magazina o ekonomskoj i političkoj situaciji na Kosovu, pandemiji koronavirusa, ali i dijalogu Beograda i Prištine, te potezima koje će preduzeti ukoliko bude postao novi kosovski premijer.

Kada je reč o konačnom sporazumu, Kurti navodi da bi trebalo da postoji volja i iskrene namere sa obe strane, kako bi se do njega došlo.

„Moramo da postavimo jasne zahteve jedni drugima. Srbija ima neke zahteve za Kosovo, kao i mi za njih. Ujedno, još jednom mora da se izvrši revidiranje sva 33 preliminarna sporazuma iz Brisela, a koji se ne sprovode. Moramo da zatvorimo to poglavlje kako bismo  krenuli napred“, poručio je Kurti.

Beograd ne bi trebalo da se identifikuje sa Miloševićem i žali za gubitkom Kosova

Kaže da je spreman da sasluša sve potrebe i zahteve koji se vezuju za, kako je rekao, sugrađane – Srbe sa Kosova, ali:

„Moram da kažem da nisam spreman da se uključim u projekat kojim bi mi trebalo da kompenzujemo Srbiji za gubitak Kosova kao države koja je proglasila nezavisnost pre skoro 13 godina“, dodao je Kurti.

Nažalost, suze na licu predsednika Srbije nisu suze običnih Srba, već suze Srbije kao države, koja je izgubila Kosovo za vreme Miloševićevog režima. Mislim da zvaničnici u Beogradu ne bi trebalo da se identifikuju sa Miloševićem i žale za gubitkom Kosova za šta treba da dobiju kompenzaciju

Obični građani su ti koji bi trebalo da osete beneficije dijaloga i konačnog sporazuma, a ne političari, poručio je Kurti, uz naznaku da se trenutno primenjuje upravo takav pristup.

„Imamo ove autokratske lidere i mi bi trebalo da se brinemo o njima. Jer ako ih izgubimo, ne daj Bože, dobićemo demokratiju“, ironično je dodao Kurti, i podcrtao da ovo nije pravi pristup.

Kurti je danas govorio i o referendumu za ujedinjenje sa Albanijom – temi koja je ponovo došla u žižu interesovanja javnosti nakon što je lider AAK, Ramuš Haradinaj, u sklopu predizborne kampanje i u više navrata poručio da će do njega doći 2025. ukoliko Kosovo ne postane ravnopravna članica UN-a.

Beograd prisiljava Srbe u regionu da se ne integrišu

Kurti za sebe kaže da je za nevećinske zajednice na Kosovu – Srbe, Bošnjake, Turke, on prvenstveno „građanin Republike“, ali i da se to menja kada Srbija pokušava da se meša u unutrašnje stvari Kosova, kako političke, tako i druge.

„U toj situaciji je Kosovo slaba država da se suprotstavi hegemoniji Srbije, te moram usled toga da postanem prvenstveno Albanac“.

Kaže da je nakon raspada Jugoslavije, sada cilj Srbije da napravi „veliku Srbiju“, uz zaključak da se Srbi nigde u regionu nisu integrisali jer ih Beograd „prisiljava“ na to.

„Obični (građani) Srbi bi možda hteli da se integrišu, ali Srbija im to ne dozvoljava“, dodao je.

Za nenasilni referendum za ujedinjenje sa Albanijom

Sa druge strane, kada su u pitanju Albanci, Kurti kaže da bi želeli da se organizuje referendum po pitanju ujedinjenja sa Albanijom.

Podsetio je da je u prvom članu kosovskog ustava naznačeno da je Kosovo „nezavisna država“, ali ujedno da u istom članu stoji i da Kosovo ne može da se pripoji drugoj zemlji.

„Ne bismo želeli da se dogodi bilo koji vid nasilnog ili nedemokratskog ujedinjenja. Kosovo bi trebalo da ima pravo na referendum za ujedinjenje sa Albanijom. Takvo pravo za referendum, ne nužno da se ujedini, ali da ima pravo na referendum“, poručio je Kurti.

Precizirao je koji je stav Samoopredeljenja povodom ovakvog referenduma.

„Ukoliko može da se izvrši mirnim i demokratskim putem, onda da, prihvatićemo rezultate referenduma, ali nikako nećemo započeti treći balkanski rat za ujedinjenje sa Albanijom“.

„Pravo Kosova na ujedinjenje sa Albanjom“ jedno je od prava za koje se zalaže Samoopredeljenje, a koje se nalazi u statutu ovog pokreta.

„Pravo građana Kosova na referendum, kroz izradu i izglasavanje zakona o ovom pitanju“, svrstano je, sa druge strane, i u listu prioriteta ove stranke.

Među prioritetima je i osnivanje zajedničkih vladinih i parlamentarnih komisija sa Albanijom za nacionalnu bezbednost, spoljnu politiku i zajedničke prirodne resurse.

Sa druge strane, zalažu se za slanje Briselskog sporazuma iz 2013. godine Venecijanskoj komisiji s ciljem ocene zakonitosti i njegove usaglašenosti sa međunarodnim standardima i poništavanje Sporazuma iz 2015. o osnivanju Zajednice srpskih opština.

Zalažu se i za institucionalnu podršku Albancima u Preševu, Medveđi i Bujanovcu, tj. olakšavanje sticanja državljanstva, a s krajnjim ciljem stvaranja zajedničkog razvojnog fonda sa Albanijom uz podršku zajedničke kancelarije za koordinaciju problema Albanaca na jugu Srbije.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.