Kurti: Vučić „čovek nasilja“, Srbi svesni da im BG guši slobode, a ne ja; Sporazum može i pre proleća; Došlo vreme „pravoslavnog fundamentalizma“

„Kosovo neće dozvoliti Republiku Srpsku unutar Kosova i znamo veoma dobro da je to ono što Srbija želi – ne kako bi ZSO koristila Srbima, već da bi bila protiv Kosova“, ocenjuje kosovski premijer, Aljbin Kurti. Kaže da bi Beograd priznao Kosovo, ukoliko stvarno želi da se formira ovo telo. Uprkos svemu, Kurti očekuje priznanje na proleće, a kaže da nema ništa protiv da se to dogodi i pre, jer „ljudi gube strpljenje“.

Sa druge strane, tvrdi da ideja razmene teritorija nije mrtva, te da Beograd želi da „relativizuje teritorijalni integritet“ svih na Zapadnom Balkanu. Još jednom je konstatovao da bi u slučaju da napadne Kosovo, Srbija morala da računa na „otpor Prištine“ koji će, kako sada ocenjuje „naravno biti uspešan“.

Kaže i da je želja Beograda da, gde god da žive Srbi na Balkanu, bude „jedna država, crkva i stranka“, te da upravo pravoslavnu crkvu upotrebljava „u svojoj hegemoniji“. „Nakon islamskog, sada je počelo vreme pravoslavnog fundamentalizma“, konstatovao je Kurti.

Kosovski premijer, Aljbin Kurti, govorio je sinoć u Pressing-u na N1 Sarajevo.

„Srbija nije normalna država“

Kurti tvrdi da bi trebalo da se da šansa dijalogu Beograda i Prištine. Međutim, priznaje da on neće biti lak, jer, kako kaže, Srbija „nije normalna država“.

„Mi želimo dogovor, idemo u dijalog. Izgleda da Beograd i Vučić ne žele dogovor… Kosovo je normalna država koja ima progres i razvitak, ali naši odnosi sa Srbijom nisu normalni. To nije do Kosova, nego što Srbija nije normalna država. Ona je autokratija koja drži veoma široke i tesne veze sa Kremljem. Tokom vladavine SNS-a Srbija je postala gubernija Rusije i zato je situacija na Balkanu opasna jer osim što se borimo sa hegemonijom Beograda, tu je i Rusija. Kosovo ima svoju vojsku i policiju i mnogo je demokratičnija država od Srbije, a nezavisnost Kosova je mnogo veće nego u Srbiji koja je zavisna od Rusije. Mi smo po ekonomskom rastu pre Srbije. U Srbiji opozicija ne može pobediti, a na Kosovu smo kao opozicija dokazali da možemo preuzeti vlast. To je glavni test demokratije“, poručio je Kurti.

Sporazum o normalizaciji do proleća, ali može i pre

Kurti je u više navrata u prethodnom periodu kazao da bi sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine trebalo da se zaključi do proleća sledeće godine.

Za N1 Sarajevo kaže da to ne mora da bude proleće, tj. da može i pre toga.

„Što pre – to bolje, nemamo mnogo vremena da gubimo, jer ljudi grbe strpljenje. Rekao sam proleće jer mislim da su 2-3 meseca dovoljna da napravimo normalizaciju odnosa, ako ima volje za to“, poručio je Kurti.

Ponovio je da je pre nego što je on došao na vlast Kosovo bilo tema razgovora, a ne strana koja pregovara. Kaže da je sada promenjen pristup.

„To je pristup da u pregovorima imamo prvu tačku – opšti okvir sporazuma i drugu -aktuelna dešavanja poput tablica, dokumenata, plaćanje struje“, poručio je Kurti.

U predlogu EU se pominje nezavisnost, ima novih ali i elemenata starih dogovara

Govoreći o predlogu Evropske unije, koji je poznatiji u javnosti kao francusko-nemački predlog, rekao je da se u njemu pominju vrednosti – nezavisnost, samoopredeljenje, teritorijalni integritet, suverenitet, ljudska prava, prava manjina, vladavina prava.

Kaže da je optimista, upravo zbog toga što predlog ide ka vrednostima, a ne jedinstvenim solucijama raznih problema.

Bez iznošenja sadržine samog predloga, ukratko je kazao da u njemu ima elemenata koji su preuzeti od „raznih dogovora u prošlosti“, ali i da ima novih elemenata. Tvrdi da je reč o predlogu sa „dobrim duhom i voljom“ i dobroj bazi za pregovore na novom nivou.

„Treba videti kako će teći novi sastanci pa da znamo na čemu smo“, dodao je Kurti.

Ipak, ponavlja da bi za normalizaciju odnosa trebalo da u centru dogovora bude uzajamno priznanje.

„Ako Beograd kaže da se to neće desiti onda su oni protiv dogovora“, poručio je.

Kurti o lobiranju: Nisam u stanju da kažem koliko izdvajamo, ali nije mnogo

Kurti je upitan o tome koliko Kosovo izdvaja za lobiranje.

Kaže da „nije u stanju da kaže koliko se izdvaja za afirmaciju spoljne politike“, ali i da „nije da rade puno na tome“.

Tvrdi da je dijaspora „glavni ambasador Kosova“.

„Mi ne smatramo da treba da kupimo nekoga… ne mislim da je glavni adut davanje para lobistima“, poručio je Kurti.

Da Beograd želi ZSO, prvo bi priznao Kosovo

Kurti je upitan o razlogu odbijanja da formira Zajednicu srpskih opština a na čemu intenzivno insistira međunarodna zajednica, te da li se boji neke nove Republike Srpske?

„Kosovo neće dozvoliti Republiku Srpsku unutar Kosova i znamo veoma dobro da je to ono što Srbija želi. Imamo gorko iskustvo iz BiH i veoma smo pažljivi da Srbija ne kopira taj model na Kosovu“, poručio je Kurti.

Kaže da je devedesetih godina 14 opština sa većinskim srpskim stanovništvom napravilo zajednicu koja je potom dobila međunarodno priznanje u Dejtonu, a da je sada plan Srbije da takođe napravi „državu unutar države“.

„Znači oni žele da postepenim inkriminirajućim postupanjem naprave državu unutar države. Bosna i Hercegovina jeste država, a nije republika jer unutar sebe ima jednu republiku koja nije država. U Republici Kosovo oni bi želeli da Kosovo ne bude država, oni bi želeli Zajednicu srpskih opština koja bi bila neka država Srbije unutar Republike Kosovo“, ocenjuje Kurti.

Kaže da je cilj Srbije destruktivan, te da Beograd ne želi ništa za kosovske Srbe već da „želi nešto protiv Kosova“.

„Beograd koji kaže svake nedelje da nikada neće priznati Kosovo, da je Kosovo lažna država, ali traže ZSO je neozbiljan. Oni ne žele ZSO i da postoji Republika Kosovo. Oni da žele Zajednicu srpskih opština prvo bi priznali Kosovo. Oni žele ZSO da Republika Kosovo ne funkcioniše“, dodaje.

On je, sa druge strane, i danas ocenio Kosovo kao „uspešnu priču“, te još jednom optužio Srbiju za genocid.

„Ali mi jesmo uspešna priča zahvaljujući pre svega NATO intervenciji i OVK. Znate, 1999. moralo je 19 država intervenisati protiv Slobodana Miloševića kako bi sprečili genocid na Kosovu“, kazao je Kurti.

Vučić u Mitrovici citirao Velimirovića i ljude koji su sarađivali sa nacistima

Podsetivši da je predsednik Srbije, bio ministar za vreme Miloševićeve vlasti, Kurti tvrdi da se Aleksandar Vučić „ni dan danas ne distancira od Miloševića“.

„On zapravo ide i dublje od toga. Jer, na primer, kada je došao u severni deo grada Mitrovice na Kosovu, septembra meseca 2018. godine, on je citirao Nikolaja Velimirovića. Citira neke ljude koji su sarađivali sa nacistima i fašistima tokom i pre Drugog svetskog rata“, kaže Kurti.

Vučić – „čovek nasilja“, Srbi svesni da im Beograd guši slobode, a ne ja

Kurti je ujedno tumačio Vučićeve tvrdnje – da mu je ovo poslednji mandat, te da neće da prizna Kosovo dok je predsednik.

Kaže da je moguće da srpski predsednik želi da kaže – „‘dobro – priznaće se Kosovo od strane Srbije, ali to će da uradi neko drugi'“, kao i kontradiktorno – „želi da kaže da ne bi trebalo da dođe neko drugi, jer će taj drugi da prizna Kosovo“.

Ovakve poruke, ocenjuje Kurti, namenjene su za unutrašnju politiku.

Kaže da je potrebno dosta „sistemskog nasilja“ da bi se stvorilo i održavalo ovakvo stanje kakvo je u Srbiji danas. Vučić je, tvrdi „čovek nasilja“.

„Ali to se ne vidi mnogo, jer je on glavni u tom nedemokratskom sistemu. Inače je čovek nasilja. To nasilje se vidi na Kosovu putem raznih zločinačkih bandi i struktura koje tlače prava Srba na Kosovu“, poručio je Kurti.

Kaže i da su Srbi na Kosovu svi svesni da im nedostaju prava i slobode:

„Ali ne od Prištine, od mene kao premijera, nego baš od tih struktura koje plaća Srbija“, ocenjuje Kurti.

Kaže da međunarodna zajednica neće još dugo da „trpi ovakvu Srbiju“, te upozorava na mogućnost da „veza između Srbije i Rusije postane još jača“.

„Mislim da će tada region i međunarodna zajednica, a prvenstveno evropska, morati da se opredele naspram Srbije“, poručio je Vučić.

Ako Srbija napadne, mora da računa na naš otpor koji će biti uspešan

Upitan da li bi Srbija, uz podršku Rusije, mogla vojno da interveniše na Kosovu, kosovski premijer, kazao je da „ima dosta službenika i generala u Srbiji koji bi to želeli, ali ne smeju“.

„To ne znači da se oni nadaju novim okolnostima u budućnosti, gde će moći opet da napadnu Kosovo“, kazao je Kurti te se ponovo pohvalio uvećanim budžetom od više od 50 odsto za KBS u 2022. i najavio novo povećanje od 20 odsto za sledeću godinu.

Ona ne može da nas napadne, a da ne računa na naše snage, na našu odbranu, na naš otpor koji će naravno biti uspešan u tom slučaju

Srbija ne može sama da osvoji Kosovo, računa na podršku Rusije i Kine

Govoreći o prošlogodišnjim barikadama na Severu Kosova, te poseti ruskog ambasadora prelazu Jarinje i obilazak vojnih objekata, Kurti je kazao da je upravo time Srbija htela da kaže – „možda ja ne mogu opet da okupiram Kosovo, ali zajedno sa Rusijom to može biti moguće“.

„Naravno da Srbija sama ne može da zamišlja da bi opet mogla da osvoji Kosovo, ali oni dobijaju oružje iz Rusije i Belorusije, a u zadnjim mesecima od Kine. Oni računaju na Rusiju i Kinu protiv Kosova“, tvrdi Kurti.

Sa druge strane, Kosovo računa na SAD i NATO i evropsku zajednicu, kazao je.

Kurti ipak ocenjuje da, uprkos nastavku tenzija, Srbija „neće smeti da napravi bilo kakvu ofanzivu“.

„Mi to ne isključujemo apsolutno, jer imaju 48 ofanzivnih baza oko granice sa Srbijom, 28 su vojne a 20 pripadaju žandarmeriji Srbije. Imaju i ruski humanitarni centar u Nišu“, ponovio je i za N1 kosovski premijer.

Bilo pritisaka međunarodne zajednice da Specijalci ne idu na Sever, ali nisam prihvatio, to je protivzakonito

Govoreći o aktivnostima Specijalnih jedinica u opštinama Severna Mitrovica, Zubin Potok, Leposavić i Zvečan, Kurti kaže da Kosovska policija radi i na Severu jer je to deo Kosova, te da izvršava dužnosti u skladu sa zakonom i ustavom.

Sa druge strane, priznaje da je bilo pritiska od strane Beograda na međunarodnu zajednicu, te međunarodne zajednice na Prištinu, da specijalne jedince na dolaze na Sever, odnosno prelaze reku Ibar.

„To je protivzakonito i ne može da se prihvati u bilo kakvim okolnostima“, kazao je.

On ujedno tvrdi da specijalci ne uklanjaju barikade ili hapse „zločinca“ na Severu Kosova, na osnovu njegove naredbe. Kaže i da o hapšenjima na Severu sazna isto kada i drugi građani, kada o tome izveste mediji.

„To radi policija, ponekad i specijalne jedinice, jer im tužilac naređuje to. Nema ništa od toga da policija i specijalne jedinice tretiraju različite opštine na Severu drugačije. Ravnopravnost je glavna vrednost“, poručio je Kurti.

Nakon islamskog, sada počinje vreme pravoslavnog fundamentalizma

Govoreći o Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Kurti kaže da se u Srbiji i Republici Srpskoj ne zna „ko je religiozni, a ko politički vođa“.

Ocenjuje da je reč o trendu koji dolazi iz Rusije, a gde su i Kiril i Putin „ponekad predsednici, a ponekad patrijarsi“.

„Vlada i Crkva su možda u drugačijiim zgradama, ali nisu drugačije vlasti, to je jedna vlast. To je doprinelo ovakoj situaciji. Gde god Srbi žive na Balkanu, Beograd bi želeo da tu bude jedna država, jedna crkva, jedna stranka“, poručio je Kurti.

Od kada postoji Srbija ona se utemeljila u jednoj hegemoniji. Znači Srbija nije to što jeste, već to što će postati

Kaže da „u toj hegemoniji“, da bi se usprotivila političkom pluralizmu, vlast „upotrebljava pravoslavnu crkvu“.

„Možeš da imaš formalno neke stranke, ali glavna politička stranka je pravoslavna crkva i ja sam ubeđen da ukoliko je 20 godina ovog veka bilo vreme međunarodnih finansija i terorizma, gde se istaknuo islamski fundamentalizam, sada je počelo vreme pravoslavnog fundamentalizma. Ne postoji samo islamski fundamentalizam, postoji i pravoslavni. Mislim da fašistička Rusija i pravoslavni fundamentalizam dobro sarađuju time što žele da dele Balkan, Evropu i što više osvajaju nove teritorije“, poručio je Kurti.

Ideja razmene teritorija nije mrtva, Beograd želi da relativizuje teritorijalni integritet svih na Z.Balkanu

Govoreći o teritorijama, sa druge strane, Kurti tvrdi da ideja o razmeni nije propala, ali da projekat jeste.

„Ideja još nije mrtva jer zapravo Beograd to želi – da relativizuje terotorijalni integritet svih država na Zapadnom Balkanu. Ali mi insistiramo na tome i mislim da imamo podršku i naroda u regionu, a prvenstveno na Kosovu. Sa druge strane imamo i podršku demokratskog zapada“, kazao je Kurti.

Tvrdi da ne želi tenzije na Kosovu i da se bori protiv bilo kakvih eskalacija situacije. Međutim, ujedno kaže da ne može da „gazi ustav“.

„Moram da imam u vidu da mir i sigurnost ne vladaju time što ćemo mi da platimo gaženjem našeg ustava i zakonitosti. Želimo oba – i zakon i ustav, s jedne strane, i mir i sigurnost sa druge strane“, kazao je Kurti.

Kosovo i R. Srpska ne mogu da se uporede

Govoreći o navodima Dodika o otcepljenju Republike Srpske i pravo na nezavisnost, Kurti, sa druge strane, kaže da ovaj entitet i Kosovo ne mogu da se uporede.

„1999. godine desio se genocid nad albanskim narodom od strane Srbije, dok se u Republici Srpskoj izvršio genocid od strane srpskih snaga u Srebrenici i ne samo tamo. U tom smislu, to su sasvim različite situacije“, kaže Kurti.

Ovakve izjave političara iz Republike Srpske tumači kao težnju i nadu da će da se promene geopolitičke okolnosti kako bi, smatra Kurti „nastavili genocid“.

Republika Srpska – oružje Beograda protiv celovitosti BiH

Kosovski premijer precizira da Srbija koristi Republiku Srpsku protiv celovitosti BiH.

„Srbija smatra da je Bosna i Hercegovina privremena država i radi na tome da se podeli putem Republike Srpske“, poručio je Kurti uz ocenu da je problem između odnosa Prištine i Sarajeva zapravo Beograd.

„Umesto da se Republika Srpska integriše u državu, ona je postala suprotno – oružje Beograda protiv celovitosti Bosne i Hercegovine“, zaključio je Kurti.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.