Vršilac dužnosti kosovskog premijera Aljbin Kurti izjavio je danas da Kosovo za sada neće uvoditi „obavezno služenje vojnog roka“, već će se fokusirati na model „sveobuhvatne“ ili „totalne odbrane“, po uzoru na Finsku i baltičke zemlje. Kosovo nema zvaničnu vojsku iako se u javnom diskursu Kosovske bezbednosne snage nazivaju vojskom. U pitanju su snage sa lakim naoružanjem, formirane uz pod supervizijom NATO-a, koje se od 2018, zvanično samoinicijativno, nalaze u procesu desetogodišnje transformacije u vojsku.
Kurti je na konferenciji za medije rekao da je procenjeno da je ovakav model „funkcionalniji“ u trenutnim bezbednosnim okolnostima, ali nije isključio mogućnost da Kosovo u budućnosti ipak uvede obavezni vojni rok.
„To ne znači da jednog dana nećemo primeniti obavezno služenje vojnog roka. Ali za sada smo procenili da je bolje da imamo sveobuhvatnu ili totalnu odbranu“, rekao je Kurti, prenose mediji na albanskom.
Prema njegovim rečima, model podrazumeva širu pripremu građana za reagovanje u kriznim situacijama – od prirodnih katastrofa do ratnih okolnosti – uz jasno definisane uloge i zadatke.
Kurti je kazao da će Kosovo razvijati i program „bezbednosnog obrazovanja“ u srednjim školama, inspirisan poljskim modelom, kako bi mladi bili pripremljeni za reagovanje u vanrednim situacijama.
Najavio je i razvoj dobrovoljne rezerve Kosovskih bezbednosnih snaga, koja bi omogućila građanima da postanu rezervisti sa unapred pripremljenom opremom i sistemom mobilizacije.
„Ono što radimo mnogo je bolje od obaveznog vojnog roka“, poručio je Kurti.
Kosovo inače nema zvaničnu vojsku, već se Kosovske bezbednosne snage nalaze u procesu desetogodišnje transformacije u oružane snage, koji je formalno pokrenut krajem 2018. godine usvajanjem seta zakona u Skupštini Kosova, kao alternativni put nakon što nije uspeo direktan proces izglasavanja, odnosno osnivanja ovih oružanih snaga kroz skupštinu.
Od prošle godine o „služenju vojnog roka“
Tema obaveznog vojnog roka na Kosovu aktuelizovana je još prošle godine, nakon što su kosovske vlasti iskoristile, kako je tada naglašavano – pogoršanje bezbednosne situacije u regionu, rata u Ukrajini i „terorističkog napada u Banjskoj“.
Iako je Kurti ranije najavljivao mogućnost uvođenja obaveznog vojnog roka, kosovska vlada je septembra 2024. usvojila „Nacionalni program za sveobuhvatnu odbranu“ bez uključivanja te mere.
Kosovski ministar odbrane Ejup Maćedonci tada je objasnio da je odluka doneta nakon analiza bezbednosnih okolnosti i procene da Kosovo trenutno nema dovoljne infrastrukturne i zakonske kapacitete za sprovođenje obaveznog služenja vojske.
Bivši komandant KBS-a Kadri Kastrati podsetio je tada da Kosovo nema infrastrukturu ni zakonski okvir za takav sistem, kao ni dovoljan broj aktivnih i rezervnih pripadnika, pisala je tada Koha.
Kurti danas i o žandarmeriji, počela predizborna kampanja
Kurti je danas o modelu odbrane govorio na istoj konferenciji na kojoj je ponovio da će Kosovo nakon izbora dobiti i žandarmeriju, kao novu bezbednosnu strukturu između policije i Kosovskih bezbednosnih snaga.
Današnjim danom na Kosovu je zvanično počela i predizborna kampanja za vanredne parlamentarne izbore zakazane za 7. jun, koji predstavljaju treće opšte izbore na Kosovu u nešto više od godinu dana.
Iako je kampanja formalno počela danas, politička atmosfera i predizborne aktivnosti uveliko traju nedeljama, a posebno se izdvaja vladajuće Samoopredeljenje, to jest predstavici vlasti sa nizom političkih i socijalnih inicijativa, uključujući najave jednokratne novčane pomoći građanima, preuzimanje preostalih objekata na Severu u srpskom sistemu, uz formiranje novih bezbednosnih struktura.
Kurti na dan zvaničnog početka predizborne kampanje: Kosovo će dobiti žandarmeriju nakon izbora
O KBS
KBS je u procesu tranzicije ili transformacije u, kako se to u kosovskoj javnosti predstavlja, vojsku. Proces je započeo decembra 2018. usvajanjem seta tri zakona – Zakona o pravilima službe pripadnika KBS, Zakona o transformaciji ministarstva KBS-a u ministarstvo odbrane i Zakona o transformaciji KBS u oružane snage Kosova.
Srpska lista tada nije iskoristila zakonski rok da podnese žalbu ustavnom sudu uprkos najavama da će to i učiniti. Mada, rekli su da će stati „goloruki“ pred narod da ga „brane“.
KBS ne može na Sever, jer ga u tome sprečava poseban sporazum između Kosova i NATO-a iz 2013. godine, u kom se Priština obavezuje da – svaki ulazak pripadnika KBS-a na sever mora biti izvršen uz odobrenje komandanta misije KFOR-a.
Iako su aktuelne vlasti isticale da je reč o sramotnoj odluci tadašnjeg predsednika Hašima Tačija, i one su krajem pretprošle godine ipak posebnim pismom garancije morale da se obavežu prema spomenutom sporazumu, onda kada je Kurti u prisustvu ovih uniformisanih lica ipak došao na sahranu bivšeg pripadnika OVK u Leposaviću.
Osim toga, pripadnici ove formacije bili su deo tima za potragu tela mladića letos na Gazivodama, a tu su došli uz dozvolu KFOR-a, da bi u oktobru navodno jednom pogrešili smer i ušli u severni deo Mitrovice.
I dok zemlje članice NATO-a održavaju saradnju sa KBS-om, a od nedavno se i njihovi predstavnici zvanično sastaju sa komandantom KBS-a, ova alijansa, međutim, formalno ne podržava transformaciju KBS-a u vojsku Kosova.
Kurti na dan zvaničnog početka predizborne kampanje: Kosovo će dobiti žandarmeriju nakon izbora
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
