Kosovski premijer, Aljbin Kurti, zatražio je od SAD-a veći stepen pomoći protiv kako tvrdi, „ratnih planova Srbije“. Zahtev stiže nakon tvrdnji američkog zvaničnika da je na delu „veliko razmeštanje srpskih trupa duž granice sa Kosovom“. Sa druge strane, srpski predsednik tvrdi da nije uveo najveći stepen borbene gotovosti, odnosno da trenutno „nema ni upola snaga koliko je bilo pre 2-3 meseca“. Za to vreme iz NATO-a stiže vest da je ovlastio slanje dodatnih trupa.
Britansko ministarstvo odbrane saopštilo je juče da je prenelo komandu nad bataljonom vojske na NATO kako bi mogao da pruži podršku na Kosovu ukoliko to bude potrebno. Prethodno je NATO ovlastio slanje dodatnih trupa na Kosovo.
Ove odluke usledile su nakon najnovijih tenzija na Severu Kosova, odnosno sukoba naoružane i uniformisane grupe sa Kosovskom policijom u kojem su stradala tri navodna napadača i jedan pripadnik Kosovske policije.
U toku jučerašnjeg dana, a nakon oglašavanja NATO-a, međutim, stigao je poziv iz Vašingtona upućen Srbiji – da povuče trupe raspoređene u području ka teritoriji Kosova, odnosno zvaničnik SAD-a je izrazio zabrinutost zbog „velikog razmeštanja“, preneli su mediji.
„Pratimo velika pomeranja srpske vojske uz granicu sa Kosovom koja obuhvata i do sada neviđeno postavljanje napredne artiljerije, tenkova i mehanizovanih pešadijskih jedinica. Smatramo da je ovo veoma destabilizujući razvoj događaja“, rekao je Džon Kirbi, savetnik za nacionalnu bezbednost. On je, međutim, istakao da nema detaljnije obaveštajne informacije o tome šta je cilj gomilanja trupa.
Srpski predsednik, inače vrhovni komandant Vojske Srbije, nije se oglašavao nakon ovih navoda, ali je neposredno pre njih, govoreći o telefonskom razgovoru sa američkim sekretarom, Entonijem Blinkenom, kazao medijima da je negirao tvrdnje da je Srbija uvela najveći stepen borbene gotovosti.
„To nisam potpisao, nije tačno, nemamo ni upola snaga koliko smo imali pre 2-3 meseca“, rekao je Vučić.
Sa druge strane, nakon reakcije SAD-a usledila su oglašavanja kosovskog premijera i predsednice.
Aljbin Kurti je zapravo sinoć razgovarao sa savetnikom za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država, Džejkom Salivenom.
Zahvalio mu se na podršci „bezbednosti granice Kosova“, ali je i od SAD-a zatražio veći stepen pomoći protiv, kako navodi, „ratnih planova Srbije“.
„Uverio sam ga u nastavak saradnje Kosovske policije sa KFOR-om i da je naša posvećenost zaštiti svih građana nepokolebljiva“, naveo je Kurti.
U međuvremenu se i kosovska predsednica zahvalila Bajdenovoj administraciji zbog osude „neviđenog postavljanja naprednih srpskih vojnih jedinica i artiljerije duž granice sa Kosovom“ i poziva da ih povuče.
Navela je da SAD „uvek stoje uz Kosovo i njegov narod.
„Pozdravljam jasnu izjavu Bajdenove administracije, kojom se ukazuje na veoma destabilizujuće akcije Srbije protiv Kosova“, navela je Osmani.
Poručila je i da SAD rade sa NATO saveznicima na rešavanju „pokušaja destabilizacije Kosova i podrivanja bezbednosti svih građana“, te da ujedno pozivaju Srbiju da povuče svoje snage sa granice i smanji tenzije.
„Ostajemo posvećeni bliskoj saradnji sa SAD i našim drugim saveznicima u NATO-u na rešavanju bezbednosnih izazova i odbrani naših teško stečenih sloboda“, zaključila je Osmani.
U međuvremenu se oglasio i premijer Albanije, Edi Rama, navodeći da se njegova zemlja pridružuje pozivu američke vlade za „hitnu deeskalaciju na granici između Kosova i Srbije“.
„Pozivam rukovodstvo Kosova i Srbije da se ponašaju odgovorno i zrelo. Albanija je posvećena bezbednosti i stabilnosti Kosova“, naveo je Rama.
Podsetimo, albanski premijer, pozvao je pre dva dana KFOR da preuzme kontrolu nad Severom, da bi se, kako kaže, „sprečio veći sukob“.
Ovaj zahtev nije naišao na podršku na Kosovu, već tvrdnju da je Priština uvek spremna da sarađuje, te, između ostalog, obavlja zajedničke patrole u blizini prelaza ka centalnoj Srbiji sa KFOR-om, ali ne i da ova misija preuzme nadležnosti.
Osim Rame, na deeskalaciju pozivaju i međunarodni predstavnici na Kosovu, kao i najviši zvaničnici SAD i EU. Za to vreme se Beograd i Priština uzajamno optužuju. Kosovska strana tvrdi da je organizator napada u Banjskoj Srbija, dok zvanični Beograd prebacuje odgovornost na Srbe sa Severa, ali i navodi da su nedeljna dešavanja zapravo posledica, odnosno reakcija na Kurtijevu politiku prema građanima na Severu.
Da su Srbi sa Kosova odgovorni, odnosno jedan od njih, potvrdio je juče Milan Radoičić, navodeći da je želeo da „odbrani narod od okupatora“, odnosno „terora Kurtija“, ali i da je sam obavio logističke pripreme, te da o tome nikog nije obaveštavao, uključujući zvanični Beograd i Srpsku listu.
Priština, međutim, ne veruje u to, te nastavlja sa optužbama na račun Beograda, a Evropska unija i SAD čekaju završetak istrage kako bi iznele svoj sud i pozivaju na to da se svi odgovorni izvedu pred lice pravde.
SAD ujedno pozivaju Srbiju da se priključi istrazi.
„Svi koji su umešani u napad moraju da budu izvedeni pred lice pravde. Znamo da Kosovska policija istražuje slučaj. Očekujemo da to bude temeljna, sveobuhvatna i transparentna istraga i pozivamo i srpske vlasti da pomognu u njoj“, rekao je ujedno juče Džon Kirbi, savetnik za nacionalnu bezbednost SAD.
Pročitaje još:
RSE: SAD traže da Srbija povuče trupe raspoređene u području ka teritoriji Kosova
Blinken sa Vučićem: Moraju da odgovaraju odgovorni za napade, koji su sada u Srbiji
Stoltenberg: NATO šalje dodatne trupe na Kosovo
Ministar Italije: Radi se na pojačanom prisustvu KFOR-a na prelazima
O svim dešavanjima vezanim za najnovije tenzije na Severu Kosova čitajte na našoj tematskoj stranici:
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
