Kurti se ponovo „žali“ zbog nepotpisivanja: Sporazum EU – korak ka uzajamom priznanju

Puna normalizacija odnosa Beograda i Prištine zahteva uzajamno priznanje kao centralni deo sporazuma, ali i poštovanje prava manjina u „obe zemlje“, poručio je danas kosovski premijer.

Aljbin Kurti se obratio video porukom na Forumu u Manhajmu, koji organizuju studenti Univerziteta u ovom gradu.

Video poruka u kojoj Kurti navodi da u ovom trenutku nije lako biti kosovski premijer, objavljena je danas na Fejsbuk stranici kosovske vlade.

Nakon serije poruka o ratu na istoku – kritika na račun Rusije i podrške Ukrajini i njenim građanima, Kurti se osvrnuo na dijalog Beograda i Prištine koji se vodi u Briselu.

Kaže da je kosovska vlada posvećena tome da bude konstruktivni partner u ovim razgovorima.

Kurti se osvrnuo na 27. februar, kada su se on i Aleksandar Vučić, složili oko teksta baznog, odnosno osnovnog sporazuma Evropske unije.

Iako su iz Evropske unije potom saopštili da tada nije bilo planirano potpisivanje ovog dokumenta, Kurti je i danas ponovio da je bio spreman da stavi svoj potpis, a da je predsednik Srbije „nažalost“, to odbio.

Kurti će se sa Vučićem sastati i sledeće nedelje, odnosno 18. marta u Ohridu, a u vezi sa implementacionim aneksom za Sporazum EU.

„Nadam se da odbijanje Srbije da potpiše predlog u Briselu nije pokazatelj da se ne slažu sa sadržajem“, kaže danas Kurti.

On ujedno dodaje da njegova vlada svakodnevno pokazuje kreativnost i konstruktivnost.

„Verujemo da osnovni sporazum između Kosova i Srbije sadrži napredak prema uzajamnom priznanju između dve države. Verujemo da puna normalizacija odnosa zahteva takvo priznanje kao centralni deo sporazuma, kao i poštovanje prava manjina u obe zemlje“.

Kurti precizira da je obezbeđivanje sigurnosti i mira u regionu i celoj Evropi veoma potrebno.

„Mi smo sposobni da načinimo napredak i uprkos izazovima i preprekama naša posvećenost ostaje ista“, rekao je Kurti.

Jednaka prava za manjine u, kako Kurti kaže „obe zemlje“, nije novi zahtev kosovske vlade.

Zapravo, jedan od šest uslova za formiranje Zajednice srpskih opština koje je Kurti predstavio kosovskoj skupštini početkom februara jeste reciprocitet u pravima Srba na Kosovu i Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.

Ovaj, uz još pet zahteva izneo je nakon sve češćeg insistiranja Beograda, ali i Zapada da Priština formira ZSO.

Istovremeno, Albanci koji žive u Preševu, Medveđi i Bujanovcu od tada sve aktivnije zahtevaju da se rešavanja statusa Srba na Kosovu povežu sa statusom Albanaca u ovim opštinama.

Nakon ovonedeljne posete izaslanika Evropske unije, Kosovu, bivša predsednica opštine Preševo, odnosno sadašnja savetnica kosovskog premijera, Ardita Sinani, poručila je da je „šteta što se Miroslav Lajčak još uvek nije sastao sa izabranim predstavnicima Albanaca u Republici Srbiji“.

Sa druge strane, uoči Lajčakove sutrašnje posete Beogradu, ona ga je pozvala da se sastane sa Albancima iz Preševa, Bujanovca i Medveđe, te ocenila da je „kontraproduktivno da se u proces normalizacije odnosa uključi pitanje nevećinske srpske zajednice na Kosovu, ali ne i pitanje nevećinske albanske zajednice u Srbiji“.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.