Nakon upozorenja Francuske o mogućoj promeni vizne politike ukoliko se Beograd i Priština ne ponašaju odgovorno u vezi sa dijalogom, koje je u Prištini protumačeno kao najava mogućeg odlaganja odluke o ukidanju viznog režima, kosovski premijer pozvao je Evropsku uniju da zapreti Srbiji upravo uvođenjem ovakvog režima. U intervjuu za estonski medij „Delfi“, a kako prenosi Lajmi.net, Kurti je ujedno zatražio od Zapada da zapreti i povlačenjem investicija, kako bi se, tvrdi zvanični Beograd „disciplinovano ponašao“ i sproveo Ohridski dogovor.
Kurti smatra da su Evropska unija i SAD „uhvaćeni u uklanjanju Srbije“ od ruskog uticaja.
Smatra da je to njihova greška, te da „meki pristup“ prema Beogradu „neće završiti posao“.
„Mi nismo problem, imamo problem koji želimo da rešimo, a problem je Srbija“, naglašava kosovski premijer, žaleći se na odnos Zapada prema Kosovu.
Kurti je čak, kako prenosi Lajmi, izneo predloge za Zapad, a kako bi „prinudio“ Srbiju da primeni Ohridski sporazum za normalizaciju odnosa.
On smatra da bi, pre svega, Evropska unija trebalo da zapreti Beogradu vraćanjem viznog režima.
„Oni bi bili spremni da odmah sprovedu sporazum, jer se ne bi usudili da izgube slobodno kretanje bez viza“, kaže Kurti.
Ovaj predlog kosovskog premijera, stiže desetak dana nakon upozorenja francuskog predsednika i Beogradu i Prištini – o mogućem preispitivanju vizne politike, ukoliko se strane ne budu ponašale odgovorno u kontekstu briselskih razgovora i rešavanja krize na Severu Kosova.
Deo opozicije na Kosovu je kritikovao vlast u Prištini zbog toga što svojim ponašanjem, kako su naveli, rizikuje odlaganje primene odluke o ukidanju vizne liberalizacije od 1. januara, dok je kosovska predsednica, Vjosa Osmani, kazala da će se „ubiti dijalog“ ukoliko se takva odluka donese.
Kurti, međutim, ima ideju i za Sjedinjene Američke Države – „da kažu da podršku Srbiji sa demokratskog Zapada ne treba uzimati zdravo za gotovo“ i da ujedno iznesu ultimatum.
„Mislim da bi protiv Srbije trebalo preduzeti oštre mere u vezi sa stranim investicijama. Kada bi im zapretili povlačenjem, Srbija bi se odmah disciplinovano ponašala i sprovela naš dogovor“, dodao je on.
Rešenje problema između Beograda i Prištine, uveren je Kurti, leži samo u punoj primeni Ohridskog sporazuma za normalizaciju odnosa. Ali, kaže, Srbija to ne radi – čak je, podseća, odbila da potpiše sporazum.
„Rekao sam da ću potpisati sporazum Kosova i Srbije, ali je Srbija rekla da će ga prihvatiti, ali bez potpisivanja. Prema tome, mislim da nema razloga da se priča o tome kako je moguće da 1. januara ne bude uklonjen vizni režim za Kosovo. Uradili smo sve što je bilo moguće u vezi sa Srbijom“, rekao je Kurti.
Kurti se ujedno oglasio večeras, navodeći da je pre godinu dana rukovodstvo EU predstavilo nacrt sporazuma o normalizaciji odnosa.
U objavi na mreži „X“ optužio je Srbiju da nastoji da potkopa dogovor, te je takođe zatražio od međunarodnih zvaničnika da podstaknu zvanični Beograd da ispuni obaveze u potpunosti i bez uslovljavanja.
Kurtiju je u međuvremenu odgovorio državni sekretar u Ministarstvu odbrane Srbije, Nemanja Starović.
„Kad god separatisti sa Kosova* prošetaju trakom sećanja, nekako uspevaju da zaborave Briselski sporazum iz 2013. godine, koji su potpisali i ratifikovali, ali odbijaju da sprovode više od 10 godina“, naveo je.
A kada je u pitanju „podrivanje tekućeg procesa normalizacije“:
„Opšte je poznato da puna primena prethodnih sporazuma predstavlja i sastavni deo okvira od 27. februara i neophodan preduslov za njegovu primenu“, naveo je Starović.
On je u intervjuu za estonski Delfi ujedno kazao da „Beograd nije zainteresovan ni za prava Srba…već samo za proširenje teritorije”, prenosi Lajmi.net.
„Ako neko ima zahteve koji su neteritorijalni, spreman sam da ih saslušam“, rekao je Kurti.
Tvrdi da je premijer svih građana Kosova, uključujući i Srbe.
„Dužan sam da saslušam sve njihove zahteve. Ali ja se borim protiv zahteva Srbije za nadoknadu za izgubljeni rat na Kosovu pre 24 godine. Tadašnji srpski lider Slobodan Milošević je bio taj koji je započeo rat u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i potom na Kosovu, a NATO je morao da bombarduje Srbiju i Jugoslaviju. Pridružilo se 19 zemalja jer je bilo jako loše”, kazao je Kurti.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
