Kurti pred Skupštinom: Srbi koji su napustili institucije treba da se prijave na konkurse da bi se vratili na posao

Kurti
Ilustracija/FOTO: Preuzeto sa Gazete Express

„Politička ostavka ne može biti praćena političkim pozivima. Oni koji žele te poslove treba da se prijave na profesionalan način“, kazao je danas kosovski premijer Aljbin Kurti za skupštinskom govornicom, govoreći o povratku Srba sa Severa u kosovske institucije koje su ranije ovog meseca napustili.

Predstavnici opozicije sazvali su danas sednicu kosovske skupštine, kako bi se raspravljalo o „hitnim merama Vlade u vezi sa situacijom koja je nastala na Kosovu“.

Lider AAK, Ramuš Haradinaj, još jednom je predstavio Skupštini Rezoluciju o situaciji na Kosovu, a nakon najnovijih tenzija zbog odluke kosovske vlade o (pre)registraciji vozila sa srpskim tablicama gradova na Kosovu na RKS.

On je zatražio od kosovske predsednice, premijera i predsednika skupštine da započnu razgovore sa Srbima o povratku u institucije koje su prethodno napustili, te intenzivnu komunikaciju između vlade i opozicije.

Haradinaj i njegova stranka još jednom su predložili i višednevni samit u SAD kako bi se razgovaralo o uzajamnom priznanju.

Sa 21 glasom za, 42 protiv i jednim uzdržanim, rezolucija AAK na današnoj sednici nije usvojena.

Šef kosovske vlade u interplenaciji pred poslanicima kazao je da odluka Srba da napuste institucije bila politička, te da oni koji žele da se vrate na posao, to treba da urade putem prijava na konkurse.

„Njihova ostavka je bila politička. Svako pismo ostavke imalo je isti tekst. Svi su dali ostavke iz moralnih razloga. Tamo gde postoji vakuum, moraju postojati nove aplikacije. Politička ostavka ne može biti praćena političkim pozivima na povratak. Oni koji žele te poslove, treba da se prijave na profesionalan način“, poručio je Kurti.

On je danas obavestio poslanike o komunikaciji sa Srbima sa Kosova, te ponovio da se sastao sa nevladinim organizacijama i građanima.

Kao dokaz da Srbi, kako kaže, nemaju ništa protiv kosovskih institucija naveo je da je Kosovska policija izrekla 1,800 opomena vozačima sa KM i drugim srpskim tablicama, a da na to nije bilo pritužbi, niti incidenata.

Kazao je i da ima Srba koji su i posle 23. novembra, odnosno nakon postizanja dogovora kojim je obustavljena primena odluka kosovske vlade o preregistraciji, preuzeli RKS tablice. Precizira da je to uradilo oko 200 vozača.

Ujedno je pohvalio Kosovsku policiju jer je, kako je kazao, i pored „napada na Severu kao nikad do sad uspela“.

Još jednom je kazao da akcije koje se sprovode na Severu nisu etničke prirode, već da policijski službenici „sprovode misiju vladavine prava usmerenu na borbu protiv korupcije“.

„Policija ne radi ništa protivzakonito ili vanredno jer ispunjava svoje zakonske obaveze da proširi suverenitet. Policijske operacije nikada nisu rađene zbog etničke pripadnosti ili određene zemlje. Policija svakodnevno sprovodi zakon i svoju misiju vladavine prava, koja bi trebalo da bude usmerena na korupciju. Policija je napadnuta kao nikada do sada na severu, ali je uspela. Zauvek sam zahvalan za ovaj požrtvovan posao koji su uradili“, poručio je i dodao da policiju nikada nisu ometali lokalni Srbi, te da ona na Severu i dalje radi.

Policija se suočila sa ostavkama koje je orkestrirao Beograd, ali se snalazi

Kosovski premijer sada očekuje od evropskih lidera da unaprede plan za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, te poručuje – „dogovor ne bi bio postignut 23. novembra bez razvoja događaja 21. novembra“, kada je on sa srpskim predsednikom razgovarao u Briselu.

Francusko-nemački predlog dobra osnova za razgovor, ali mi se ne sviđa sve u njemu

Kosovski premijer kazao je i da predlog EU, koji se u javnosti naziva francusko-nemački, nije „uzmi ili ostavi“, ali da ga je smatrao dobrom osnovom za razgovore.

Kazao je da Evropska unija (EU) i SAD „planiraju da se do marta sledeće godine postigne konačan sporazum između Kosova i Srbije“.

„EU i SAD žele novu dinamiku. Reč je o predlogu EU, ali nema dogovora bez nas“, poručio je Kurti.

Kurti je naveo i da treba razmotriti 33 do sada potpisana sporazuma.

„Postoji predlog, kao dobra osnova za diskusiju, i naravno tu se pominju prošli briselski sporazumi, ali se pominju i kao razmatranje u predlogu od 18. avgusta koji sam dao za opšti okvir za sporazum. Ne želim da poričem da su sklopljena 33 sporazuma, ali ja ih nisam potpisao, mi moramo da ih ispitamo, a teret dokazivanja je na onome ko želi te sporazume, a ne na nama“, kazao je on.

Ujedno je poručio i da mu se ne sviđa sve u njemu, misleći na Zajednicu srpskih opština (SZO. Kurti smatra da to nije rešenje.

„Kada se pokrene pitanje nacionalnih manjina, neka Beograd kaže da se to rešava stvaranjem ZSO, ali ja ne mislim da se to time rešava. Od 33 sporazuma doneta u Briselu tokom decenije, ono što nikada nisam prihvatio je Zajednica opština sa srpskom većinom“, kazao je Kurti.

S druge strane, kaže i da ne može da prihvati da u budućim sporazumima ništa ne bude važnije od ZSO.

„Ovakva dvostruka selekcija nije prihvatljiva sa moje strane“, podcrtao je.

Budite srećni što ne zavisimo od Srpske liste kao prethodne vlade

Za skupštinskom govornicom Kurti je branio svoj pristup dijalogu sa Beogradom, te poručio opoziciji da treba da „budu srećni što ne zavise od Srpske liste kao prethodne vlade“, jer bi se u suprotnom, tvrdi, nakon aktivnosti u dijalogu, izglasalo nepoverenje.

Opozicija kritikuje i traži zatvorenu sednicu

Pred poslanike su potom stali predstavnici opozicije.

Poslanik Demokratske partije Kosova, Enver Hodžaj, predložio je održavanje zatvorene sednice Skupštine o pitanju sitacije na Severu, koja je, kako je naveo, na najnižoj političkoj tački poslednjih godina.

„Situacija na Severu je uvek bila složena, ali posle 5. novembra to je državni kolaps. Premijer ne treba da nam kaže koliko paragrafa ima saopštenje EU, već da nam kaže koliko je državnih zvaničnika podnelo ostavke“, rekao je Hodžaj.

Hodžaj je ujedno izrazio uverenje da, ukoliko se situacija na Severu ne reši, te se „istim jezikom“ nastavi i marta 2023, koji se u prethodnom periodu pominje kao rok za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, „imati problem Mitrovica-Priština“.

Kurti se složio sa Hodžajem u ironičnom tonu rekavši da zatvorena sednica treba da se održi „jer postoje poslanici koji govore nepovezano“.

Optužbe opozicije na račun kosovskog premijera nastavile su se tokom sednice, pa ga je tako lider Demokratskog saveza Kosova, Ljumir Abdidžiku, optužio da je sporazumom postignutim u Briselu 23. novembra „prihvatio stvaranje ZSO“, a poslanik iz iste stranke Arben Gaši kazao je da je Kurti od kada je postao premijer, zaboravio svoje principe.

O najnovijoj krizi na Severu informišite se na našim tematskim stranicama Napuštanje institucija Tablice.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.