Nakon što se pre svega nekoliko dana sastao sa Šaipom Kamberijem, a dok svakodnevno traži reciprocitet u pravima manjina na zapadnom Balkanu, kosovski premijer ponovo je ugostio jedinog albanskog poslanika u Skupštini Srbije, ali i predstavnike bošnjačke zajednice.
Aljbin Kurti primio je juče delegaciju zajedno sa svojom savetnicom iz Preševa, Arditom Sinani.
Osim Kamberija, deo grupe bili su predsednik Stranke demokratske akcije u Sandžaku (SDA) Sulejman Ugljanin, politički predstavnici Esad Salihović, Selma Kučević, Ado Kameniscanin i predsednik Nacionalnog saveta Albanaca u Srbiji, Nevzad Ljutfiu (Lutfiu).
„Na sastanku se razgovaralo o zabrinutostima i povredama sa kojima se konstantno suočavaju i albanska i bošnjačka manjina u Srbiji i šta se može zajedno učiniti da se ova situacija popravi“, naveli su iz kabineta Aljbina Kurtija.
Naglašavaju da su predstavnici Bošnjaka rekli da ni oni nisu zadovoljni tretmanom koji imaju.
Zaključak sastanka:
„Princip reciprociteta i simetrije prava nacionalnih manjina na Zapadnom Balkanu je prava formula za postizanje stabilnog i dugoročnog mira u regionu“, dodaje se u saopštenju.
Kurti ih je, između ostalog, informisao o bilateralnim i trilateralnim sastancima koji su održani 14. septembra u Briselu.
„Druge teme razgovora bile su zagarantovani mandati, garantovana institucionalna zastupljenost, pasivizacija adrese prebivališta, kršenje manjinskih prava i teškoće u korišćenju jezika i simbola“, dodaju iz Kurtijevog kabineta.
Kosovski premijer sastao se i prošle nedelje sa poslanikom, Šaipom Kamberijem kojeg je i tada obavestio o sastanku sa srpskim predsednikom u Briselu.
Kurti mu je ujedno čestitao na zalaganju i odlučnosti i pružio mu punu podršku za, kako je saopšteno, afirmaciju položaja Albanaca u Preševu, Medveđi i Bujanovcu.
Kosovski premijer zapravo već mesecima unazad govori o položaju Albanaca u centralnoj Srbiji u negativnom tonu, navodeći da su oni diskriminisani, dok istovremeno, u kontekstu razgovora u Briselu, propagira „jednakost prava manjinskih zajednica“.
Tako je dan uoči nove runde dijaloga, u Briselu, a nakon što su iz SAD-a još jednom od Prištine zatražili da predstavi nacrt Statuta za ZSO, za Albance na jugu Srbije, uz konstataciju da su diskriminisani, zatražio „istu pažnju“ koju imaju Srbi na Kosovu.
„Ne možemo da vršimo diskriminaciju kada je poštovanje u pitanju. To je sama premisa manjinskih prava – da etnička pripadnost ne može i ne treba da određuje vašu vrednost ili nedostatak iste u nekoj zemlji“, poručio je Kurti.
U istom tonu nastavio je i nakon završetka runde dijaloga u Briselu bez pozitivnog ishoda kada je reč o planu primene Evropskog sporazuma i deeskalaciji situacije na Severu Kosova.
Kurti tada nije želeo da prihvati predlog, odnosno nije bio spreman da krene sa procesom uspostavljanja ZSO, već je umesto toga insistirao na defakto priznavanju, kao prvom koraku, saopštio je visoki predstavnik EU, Žozep Borelj.
Kosovski premijer je, međutim, nakon ovog sastanka izašao sa tvrdnjom da je on zapravo bio jedini koji je izneo konkretan predlog o redosledu primene tačaka sporazuma iz Ohrida, a da je Srbija, uz podršku EU, ispunjavanje bilo kakvih obaveza uslovljavala formiranjem ZSO, na šta on nije pristao.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
