Kurti: Nema problema između Srba i Albanaca, u interesu Beograda da izazove incidente

Aljbin Kurti
FOTO: KoSSev

Mi smo vlada mira i pobrinućemo se za sve građane Kosova. Na Kosovu ne postoje međuetnički problemi, ocenio je kosovski premijer, u intervjuu za EWB. Kurti tvrdi da zapravo postoje interesi Beograda da izazove incidente i da ovo pitanje pretvori u bezbednosno.

Javnost u Srbiji sada je prilično zabrinuta zbog nekoliko incidenata koji su se dogodili na Kosovu poslednjih dana. Postoji li bojazan da bi moglo doći do eskalacije nasilja u slučaju da se dijalog jednostavno zaustavi i da se stvari vrate na vreme pre dijaloga? – upitan je kosovski premijer.

Kurti, međutim, osim što tvrdi da na Kosovu ne postoje problemi između Srba i Albanaca, ujedno kaže da su zapravo Srbi pod pritiskom Beograda, te da želi da im pomogne.

„Na Kosovu imate Srbe koji se žale na pritisak Srbije. Kada sam prvi put bio premijer, za savetnika sam imenovao Aleksandra Stankovića iz Raniluga, ali je posle dva sata podneo ostavku zbog pritiska struktura iz Beograda. U osnovi, kosovski Srbi su pod pritiskom Beograda. Želimo da pomognemo i njima“, tvrdi Kurti.

Kaže i da je skoro 100 odsto Srba „prinuđeno da glasa samo za jednu stranku, koja je pod kontrolom i koju finansira Beograd“.

„To je tužno“, ocenio je, te kazao da bi trebalo da postoji demokratski pluralizam, a ne „nacionalistička homogenizacija“.

Nula incidenata danas, juče, prekjuče

Na ponovnu konstataciju novinara da postoji zabrinutost zbog pretnji od etničkih Albanaca i pitanje da li veruje da ovo predstavlja problem na Kosovu – Kurti poručuje da se prištinske institucije bave svim incidentima.

Međutim, kaže da se „boji da postoje politički koreni incidenata, koji se ne dešavaju zbog naših etničkih razlika, već zbog nečijeg političkog interesa“, tvrdi kosovski premijer.

„Moj je utisak da sada, sa novom vladom, postoji određeni interes Beograda da izazove incidente i da ovo pitanje pretvori u bezbednosno pitanje. Verujte mi, Albanci i Srbi na Kosovu, ma gde god se našli na tržištu ili u preduzeću ili ukoliko rade za međunarodne organizacije, nemaju problema. Nula incidenata danas, nula incidenata juče, nula incidenata prekjuče. Samo se bojim da postoje politički koreni incidenata, koji se ne dešavaju zbog naših etničkih razlika, već zbog nečijeg političkog interesa. Svakako ne mog“, zaključio je kosovski premijer.

„Politička liturgija u Miloševićevoj crkvi“

Kurti se ujedno osvrnuo na nedavno obeležavanje hramovne slave u nedovršenom hramu Svetog Spasa u Prištini nakon 23. godine, što je izazvalo snažno protivljenje prištinskih zvaničnika, proteste, te čak i ispisivanje grafita na vratima crkve u dva navrata – „Isus mrzi Srbe““, a potom i „Simbol šovinizma postaje svetinja, blagoslovom Aljbina Kurtija“.

„Takođe nije u redu doći u napola završenu crkvu, koja nije stigla da se završi jer je to bilo tokom perioda Miloševića u univerzitetskom kampusu, i održati političku liturgiju. To nije u redu, ne bez dozvole“, konstatovao je Kurti u intervjuu za EWB.

Ujedno kaže i da je traženje dozvole definisano Briselskim sporazumom, nazvavši crkvu Svetog Spasa u Prištini „Miloševićevom crkvom“.

„Jer, Milošević je ranije eksproprisao teritoriju univerzitetskog kampusa, a takođe i javna preduzeća i imovinu kako bi izgradio crkvu. Miloševićeva instrumentalizacija crkve je nešto što bi trebalo da osudimo, a ne pretvarati u političku liturgiju“, tvrdi Kurti.

Tvrdnje kosovskog premijera o tome da na Kosovu nema međuetničkih problema, kao ni incidenata usmerenih ka Srbima, stižu nakon jutrašnjih navoda Kancelarije za KiM, koja je od početka godine nabrojala više 70 napada na Srbe i imovinu Srba i SPC, da je u Klini pretučeno raseljeno lice od strane Albanaca na svom imanju.

Ova Kancelarija od početka godine iznosi suprotne tvrdnje u odnosu na Kurtija – da je sve više etnički motivisanih napada, i optužuje kosovske institucije za nedostatak volje da reši ove slučajeve.

Kancelarija za KiM je ujedno 1. jula izvestila o tri incidenata koji su dogodili u istom danu, a među kojima je i napad na maloletnog srpskog mladića u Gojbulji.

Takođe, iz ove Kancelarije su u poslednjem periodu, u više navrata ukazali na slučaj Dragice Gašić, jedine srpske povratnice u Đakovici, čije iseljenje zahtevaju nevladine organizacije iz ove opštine, a sama opština traži da joj se oduzme stanarsko pravo.

Ova povratnica je u više navrata sama izjavljivala da se napadi na njenu kuću dešavaju svakodnevno, ali i nedavno, da je gazda marketa u Đakovici zabranio radnicima da joj prodaju namirnice.

Incidenti usmereni protiv Dragice Gašić takođe su naišli na osudu međunarodnih predstavnika, ali i zahtev upućen prištinskim institucijama – da poštuju pravo na povratak svih ljudi.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.