Kosovu je potrebna „treća republika“, ali ne nova u Skupštini sa 120 poslanika, već „obnovljena, preporođena republika koja diše prema idealima albanskih preporoditelja“, poručio je kosovski premijer u ostavci Aljbin Kurti na sednici glavnog odbora Samoopredeljenja u Prištini.
Dolaskom Kurtija, tako je i započela sednica glavnog odbora Samoopredeljenja – intoniranjem himne Republike Albanije.
Kačanički ustav: Od prve do druge
U svom opširnom govoru u nedelju Kurti je podsetio na 25. godišnjicu tzv. kačaničkog ustava.
U pitanju je dokument usvojen 7. septembra 1990. godine na sednici (tada nepriznate) Skupštine Kosovo u Kačaniku. Kosovski Albanci proglasili su tadašnju pokrajinsku jedinicu Srbije u SR Jugoslaviji za „Republiku Kosovo“ kao suverenu. Događaj se zbio u uslovima ukidanja autonomije Kosova od strane režima Slobodana Miloševića, iako je međunarodno priznanje ovaj ustav tada dobio samo od Albanije, a srpske vlasti smatrale su ga nelegalnim i separatističkim.
Priznajući i sam da je Kačanički ustav priznala samo Albanija, Kurti je poručio da je upravo „ta prva republika“ odigrala svoju istorijsku ulogu kao „republika otpora, mirnog i oružanog“, što je kulminiralo, kako to navodi Kurti: „Pravim ratom Oslobodilačke vojske Kosova, legitimnom intervencijom NATO-a i oslobađanjem Kosova od Srbije u junu 1999. godine“.
„Ta sloboda otvorila je put drugom proglašenju Republike Kosovo od strane demokratski izabranih poslanika na istorijskoj sednici Skupštine Kosova 17. februara 2008. godine“, kaže dok navodi dalje:
„Ako je prva Republika Kosovo, proglašena pre 35 godina, otvorila put otporu i borbi za oslobođenje Kosova, druga Republika Kosovo, proglašena 2008. godine, otvorila je Kosovu put ka razvoju i međunarodnom subjektivitetu kroz priznanje od 119 država do sada, uspostavljanje i održavanje međunarodnih odnosa sa tim državama, kao i kroz članstvo u desetinama različitih međunarodnih organizacija i mehanizama“.
Posle druge i treća?
I baš kod ove „druge republike“, kod Kurtija, štaviše, ima mesta i za „treću“:
„Rekli smo nekoliko puta da je Kosovu potrebna treća republika, ali ne kao nova republika proglašena u Skupštini sa 120 poslanika, već kao obnovljena republika, preporođena republika, koja diše prema naprednim idealima albanskih preporoditelja; republika čije je srce i um usmereno ka demokratiji i napretku, sa geopolitičkim ciljevima usmerenim ka evroatlantskim integracijama, na putu ka članstvu u Evropskoj uniji i NATO-u“.
Vidi dalje ovaj samodeklarisani socijal-demokrata, da će to biti republika za socijalnu jednakost i vladavinu prava, sa ekonomijom koja se razvija kroz proizvodnju, usluge i trgovinu, uvek za dobrobit naroda.
„Sa vojskom koja se neprestano jača za našu bezbednost i bezbednost naših saveznika; sa obrazovnim i zdravstvenim sistemom koji se modernizuje za obrazovanje, osposobljavanje i javno zdravlje; republika sa pravednim zakonima koji štite slobode i prava čoveka i manjina, promovišu slobodu izražavanja i obezbeđuju uslove za ostvarenje talenata i izražavanje individualnosti svakog pojedinca u zajednicama kojima pripadamo“.
Kad je reč o vojsci, najavio je formiranje oružane jedinice sa Narodnom Republikom Albanijom.
Zaključujući deo o „trećoj republici“ koja, prema njegovim stavovima očekuje Kosovo, smatra da će baš takva republika biti:
Za sve, za svakog, za većinske i manjinske zajednice, za svakog građanina bez razlike. Bez zla i opasnosti za bilo koga, za dobro, sigurnost i blagostanje svakoga!
Samoopredeljenje kao „ujedinjenje albanskih zemalja“
Kurti je u više navrata javno govorio o ujedinjenju Kosova i Albanije od dolaska na vlast, mada mnogo češće dok je bio u opoziciji, nego nakon preuzimanja vlasti 2021.
Sam naziv stranke koju predvodi – Samoopredeljenje, nastao je na osnovu ideologije „ujedinjenja albanskih zemalja“, odnosno ujedinjenja Kosova sa Albanijom, što je predstavljano kao samoopredeljenje i „ispunjenje pravde i pravičnosti“.
U vreme dok je ova stranka još uvek bila pokret, Kurti i njegovi saborci nisu priznavali Kosovo kao „posleratnu državu“ u okviru međunarodnog projekta bez ujedinjenja sa Albanijom. Tek pošto se pripremao dolazak ove stranke na vlast, započelo se sa prepakovanjem internih dokumenata stranke koji su bili javno dostupni.
Aljbin Kurti se pred dolazak na premijersku funkciju, javno zalagao za izmenu prvog člana kosovskog ustava kojim se nalaže da Kosovo „ne može da se pripoji drugoj državi“.
„Imamo prepreku kada je u pitanju Ustav Republike Kosovo, ali to nije nepremostiva prepreka. Radom i zalaganjem, uz političku volju i volju naroda, moramo doneti zakon o referendumu i jednog dana promenimo Ustav Kosova. Kosovo i Albanija kao dve države iste nacije mogu se integrisati i ujediniti“, poručio je on u martu 2021 godine.
Zastave Velike Albanije koje uključuju Kosovo sa pet zemalja – Grčka, Albanija, Severna Makednija, Srbija i Crna Gora, bile su jasno istaknute i promovisane na predizbornim skupovima Samoopredeljenja i tokom izbora 9. februara ove godine.
On je početkom 2024. godine, čak dva puta za manje od nedelju dana govorio o Bujanskoj konferenciji, kao simbolu Albanaca za Samoopredeljenje – odnosno ujedinjenju Kosova i Albanije.
Kurti je juna meseca 2023. godine, spominjao „nacionalno jedinstvo“, odnosno „ujedinjenje“, navodeći da je ono „glavni cilj“. „Ne zaboravljamo važnost istorije i ujedinjenja”, poručio je Kurti.
Takođe, 2021. godine, neposredno po tadašnjoj izbornoj pobedi, izjavio je da bi na referendumu glasao za ujedinjenje sa Albanijom, samo ako bude predstavljeno na demokratski način, ali i da to nije prioritet u ovom mandatu njegove Vlade.
Drugi o ujedinjenju
Slične stavove izrazili su i drugi kosovski političari: ministar Ljiburn Aljiju decembra 2023. nazvao Kosovo „privremeni projekat“ ka ujedinjenju sa Albanijom, a predsednik Skupštine Gljauk Konjufca januara 2023. govorio o „dugoročnom konceptu nacionalnog ujedinjenja“. Albanski premijer Edi Rama novembra 2021. izjavio je da bi glasao za ujedinjenje, ali bez preciznog vremenskog okvira.
Ideja ujedinjenja povremeno izazove kritike međunarodne zajednice. SAD su više puta odbile koncepte „Velike Albanije“ i „Velike Srbije“. Bivši američki ambasador Filip Kosnet 2021. upozorio je da američki vojnici nisu ginuli za takve ideje, a bivši ambasador Džefri Hovenijer krajem leta 2023. ponovio da SAD ne podržavaju te koncepte.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
