Kurti iz Brisela: Srbija sve uslovljava formiranjem ZSO, to ne mogu da prihvatim

Prvi sastanak na visokom nivou od izbijanja krize na Severu Kosova, završen je bez pozitivnog ishoda. I dok Evropska strana i zvanični Beograd označavaju Kurtija kao nekog ko nije prihvatio predlog, odnosno da krene sa formiranjem ZSO, kosovski premijer tvrdi da je zapravo on bio jedini koji je izneo predlog, a da Srbija sve uslovljavala formiranjem ZSO. Kaže da je spreman da pregovara o ZSO, ali kada „za to dođe vreme“ i uz primenu „kosovskog, evropskog i američkog stuba“ – koji garantuju da će ovo telo biti u skladu sa kosovskim ustavom i da neće imati izvršna ovlašćenja.

U Briselu je danas održan sastanak na visokom nivou između srpskog predsednika i kosovskog premijera.

Predstavnici Evropske unije izneli su danas stranama predlog za koji navode da je kompromisno rešenje.

Međutim, kako je nakon sastanka potvrdio visoki predstavnik EU, Žozep Borelj, ali i srpski predsednik, Aleksandar Vučić, kosovski premijer nije prihvatio ovaj predlog.

Iz Evropske unije naveli su da je reč o predlogu kojim bi obe strane paralelno ispunjavale po jednu obavezu.

Time bi se stvorila garancija da će i druga strana ispuniti svoju obavezu, kazao je nakon sastanka visoki predstavnik EU, Žozep Borelj.

„Nažalost, nakon prilično dugog sastanka premijer Kurti nije bio spreman da krene sa procesom uspostavljanja Asocijacije. Umesto toga insistirao je na de-fakto priznavanju kao prvom koraku“, poručio je Borelj.

Sa druge strane, naglasio je da je srpski predsednik prihvatio predlog Evropske unije, iako je prethodno izašao sa svojim predlogom.

Iste navode je nakon ove runde dijaloga izneo i srpski predsednik.

„Kompromisno rešenje, koje je danas predložila Evropska unija, a koje obuhvata najpre razgovore o formiranju Zajednice srpskih opština i da paralelno sa tim Beograd krene sa svojim obavezama – mi smo prihvatili, ali je Kurti odbio. Sastanak je tako i okončan“, kazao je Vučić.

Nasuprot navodima Borelja i srpskog predsednika, Kurti nakon sastanka poručuje da je on zapravo bio jedini koji je danas izašao sa predlogom.

„Ja sam predlagao jedan sekvencijalni putokaz – kako da se izvrši implementacija sporazuma iz Brisela od 27. februara, a potom i implementacionog aneksa iz Ohrida – 18. marta“, kazao je Kurti, navodeći da je sve to stavio na papir.

Naglašava da su dokumentom koji je predstavio bile obuhvaćeni svi elementi, odnosno – 11 tačaka osnovnog sporazuma i 12 tačaka implementacionog aneksa.

„Ovo je treći predlog Kosova, ali prvi moj predlog – kao premijera Republike Kosovo. Ovo je prvi sastanak na nivou premijera Kosova i predsednika Srbije, gde mi razgovaramo o implementaciji sporazuma o ovom sekvencijalnom putokazu“, rekao je Kurti.

Kosovski premijer, podcrtava da ni srpska strana, a ni Brisel nisu izašli sa novim predlogom u formatu dokumenta.

Kaže da je zatražio predlog srpske strane, a da su, umesto toga, predstavnici EU doneli dokument stariji od 6 meseci.

„Tada sam ja saznao da zapravo Srbija nije nikada predložila sekvencijalni putokaz, kao što smo mi uradili, nego je samo ona predala jedan dokument koji je uslovljavanje – da prvo mora ZSO, a potom – videćemo“.

Kaže da se time sve vraća na situaciju u aprilu 2013. godine, kada je i dogovoren Briselski sporazum o formiranju ZSO.

Ovo nije više scena gde su Ketrin Ešton, Robert Kuper, Ivica Dačić i Hašim Tači, sada smo 10 godina kasnije

Kurti naglašava da se svi sporazumi zaključeni u Briselu – 39, objedinjeni u članu 10 ovogodišnjeg sporazuma.

Kaže da ne želi da negira da ovi sporazumi postoje, te naglašava da svi oni koji su obavezujući i koji su validni moraju da se implementiraju, ali:

„Ja ne mogu da prihvatim da ZSO i kreiranje te zajednice budu preduslov za izvršenje našeg sporazuma, jer to ide nasuprot ovom sporazumu“, rekao je Kurti.

Kaže da je uvek bio spreman da diskutuje o ZSO, ali da ne može da se pregovara o nacrtu statuta za ZSO, ako se prvo ne sačini dogovor o sekvencijalnom putokazu za primenu novog sporazuma.

„Ja sam dao predlog, nije bilo drugog predloga, ali nije bilo moguće da imamo kompromis“, kazao je Kurti, naglašavajući i da je nemoguće imati kompromis ukoliko postoji uslovljavanje.

Na konstataciju novinarke N1 da sporazum o ZSO postoji već 10 godina, Kurti ponavlja da je on sada deo „mnogo većeg sporazuma“.

„Ja ne bežim od tog sporazuma, ali ne može taj sporazum da bude u centru. Svaki student prava koji bi čitao sporazum iz Brisela, rekao bi da je ovo de fakto uzajamno priznavanje između Srbije i Kosova, ali Srbija hoće sada da nekako negira to, pa ‘hajde da pričamo o Asocijaciji’. Ona je unutra, deo je svih pređašnih sporazuma, ali ne može da bude preduslov u smislu vremena, niti u centru, u smislu prostora“, rekao je Kurti.

Upitan da li to znači da pristaje da formira ZSO po principima iz 2013. i 2015. godine, Kurti se ponovo vratio na „sekvencijalni putokaz“, tokom kog bi se, tvrdi pregovaralo o nacrtu statuta „o srpskoj zajednici na Kosovu“, u vezi sa tačkom deset sporazuma u Briselu.

Ali ne sada, nego, tvrdi „kada dođe vreme za to. To ne može da bude prvi stepen naših pregovora“, podcrtao je. Sa druge strane, nije objasnio kada će „doći vreme“ za ZSO.

Osvrćući se na sporazum iz 2013. godine, Kurti poručuje da se on sastoji od tri dela – prvi koji se odnosi na ZSO, drugi na integraciju Srba – „što nije slučaj danas“ i treći deo – član 14. koji govori o tome da „nijedna strana neće blokirati, niti podsticati druge da blokiraju, napredak druge strane na njenom putu ka EU“.

Kurti optužuje srpskog predsednika upravo za kršenje ovog člana sporazuma, podsetivši da se krajem prošle godine slao pisma zemaljama EU koje ne priznaju Kosovo.

„Najdraži sporazum službenom Beogradu prekršen je 10. decembra“, poručio je kosovski premijer.

Sa druge strane, kada je reč o sporazumu iz 2015. godine, Kurti ponavlja da on „nije prošao test Ustavnog suda Kosova“.

Kosovski, evropski i američki stub za ZSO

Tvrdi i da je zapravo u Ohridu marta meseca kazao da je spreman da potpiše nacrt statuta za ZSO, ali ukoliko se on zasniva na „tri stuba“.

„Prvi bi bio Ustav i ustavnost Kosova, jer kada Kosovo ne bi bilo Republika, ja ne bih bio premijer. Drugi je stav Federike Mogerini, koja je rekla 24. avgusta 2015. godine – dan pre sporazuma, da ZSO ne može imati izvršnu vlast i da predstavlja treći sloj vlasti. Treći je stav američke vlade koji je objavljivan 30. januara ove godine putem teksta Gabrijela Eskobara i Dereka Šolea. Znači – američki, evropski i kosovski stub“, podcrtao je Kurti.

Beogradu poručuje da je spreman – ukoliko želi da ova tri stuba prihvati za pregovore.

Nacrt statuta upravljačkog tima gori od Republike Srpske

Na konstataciju srpskih novinara – da je nacrt statuta za formiranje ZSO zapravo predstavljen od strane Upravljačkog tima koji su činili Srbi sa Kosova, i to još 2. maja, Kurti navodi:

„Taj nacrt statuta je bio gori od Republike Srpske i to priznaju i Evropljani i Amerikanci. Taj nacrt statuta više nema nikakvih vrednosti, jer ima raznih kompetencija za ZSO koje su veće od skupštine i vlade, jer ulaze u domen nezavisnih institucija Kosova, kao što je, na primer, nezavisna komisija za rudarstvo“, kazao je Kurti.

Naglašava da taj predlog „ne može bilo ko da prihvati“, te da zato ni zvanični Beograd ne insistira na tome.

Ne mogu da tražim od gradonačelnika da podnesu ostavke i „pate“ zbog grešaka Srpske liste

I dok Evropska unija i SAD poručuju da prihvataju rešenje za smenu gradonačelnika putem peticije, ali i da je podnošenje ostavki bolje rešenje, Kurti navodi to ne može da zahteva, jer je ostavka moralni čin. Sa druge strane, naglašava da je Srpska lista napravila grešku izlaskom institucija.

„Mi ne možemo da nateramo gradonačelnike da napuštaju svoj posao. Mi želimo da se ljudi takmiče, bore, da su aktivni u politici. Srpska lista, zlom voljom, napravila je veliku grešku, kada je najpre izašla iz sistema. E sada, ne možemo mi da patimo i platimo za njihovu grešku. Oni koji prave greške će patiti i platiti. Ja želim da ljudi učestvuju na novim izborima i zato postoji mogućnost peticije – da se sa 20 odsto potpisa pokrene proces ka završavanju manadata“, rekao je Kurti.

Kaže da on prihvata gradonačelnike na Severu Kosova. Oni nemaju jak legitimitet, priznaje, ali i kaže da „ovi drugi nemaju nikakav“.

„Ne mogu oni koji su izašli iz institucija, digli barikade, napravili razna krijumčarenja na Severu Kosova sada da nam sole pamet i kažu da ovi gradonačelnici ne bi trebalo da budu u tim inistitucijama“, naveo je.

Na ponovljeno pitanje srpskog novinara o ostavkama gradonačelnika, Kurti je odgovorio:

„Verujte mi da ima Bog zna koliko više ljudi koji u Beogradu traži ostavku vašeg predsednika, nego mojih gradonačelnika“.

Ostavka je moralan čin, pojedinačni, individualni, ne možete da naterate nekog na ostavku. To je diktatorski mentalitet da naterate nekog na ostavku. Na Kosovu to nije moguće, Kosovo je demokratska država, u Srbiji, ne znam, možda je moguće, nisam dugo bio tamo“, rekao je Kurti.

To što gradonačelnik Leposavića još od izbijanje krize na Severu Kosova, odnosno duže od tri meseca navodno boravi u opštinskoj zgradi, Kurti vidi kao posledicu delovanja Srpske liste.

Kaže da je ova stranka htela da „svojom kolektivnom ostavkom sistem države Kosova na severu implodira“, ali i da je propao ovaj pokušaj.

Kurti se na kraju obraćanja novinarima osvrnuo na naredni period i proces dijaloga, navodeći da bi sada trebalo da se pregovara o sekvencionisanju mape puta, kako bi „ono što postoji na papiru postalo realnost na terenu“.

„Međutim, za ovo su nam potrebni intenzivni pregovori koji bi trebalo da se organizuju od strane fasilitatora koji, će nas, nadam se pozvati skorije“, dodao je Kurti.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.