Kuda vodi Briselski dijalog?

Versioni i saj në gjuhën shqipe mund të lexohet KËTU



Boško Jakšić se prošli put bavio inicijativom za formiranje kosovske vojske. Zasnovana na pogrešnim računicama i neusklađena sa zapadnim mentorima nezavisnog Kosova, Jakšić je u pokretanju ove teme video veliki previd i grešku kosovskog predsednika Tačija. Njega su, inače, otvoreno kritikovali Vašington i Brisel. Razumljivo je da transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u vojsku nije podržao ni NATO, koji od 1999. godine ima stalnu misiju na Kosovu. Specifična misija KFOR-a, koja garantuje mir, bezbednost i granice Kosova na neodređeno vreme, na neki način čini pitanje kosovske vojske – ako ne izlišnim, a onda preuranjenim. Dok je KFOR funkcionalan, mnogi smatraju da Kosovo zapravo nema hitne potrebe za svojom vojskom. Umesto da izdvaja velika sredstva za stvaranje i naoružavanje svoje vojske, kosovska vlada se može posvetiti ulaganju u razvojne, ekonomske i socijalne projekte.

Posle reakcija sa Zapada, predsednik Tači se bitno ispravio, izjavljujući da je oduvek vodio prozapadnu politiku i da se, ni po pitanju vojske, neće konfrontirati sa Zapadom. Dao je za pravo Vašingtonu i Briselu oko poštovanja procedure promene Ustava, za šta je potrebna i saglasnost predstavnika srpske manjine, mada je opet ostavio otvorena vrata i za plan B, ako zvanični Beograd i lista Srpska budu nastojali da trajno blokiraju transformaciju KBS u Vojsku Kosova. 

Kada se raspravlja o ovom pitanju, treba imati na umu da zapadni politički mentori i NATO, u načelu nisu protivnici transformacije KBS u vojsku. Naprotiv, KBS je i stvorena i pripremana da jednoga dana postane vojska. Štaviše, meritorne NATO komisije su više puta konstatovale da su KBS dovoljno obučene i sposobne da prerastu u vojsku. Pre tri godine umalo se to nije ostvarilo, ali je ipak prevladalo mišljenje da nisu sazreli svi uslovi.

Inicijativa Tačija, posmatrana u ovom kontekstu, zapravo nije ni ishitrena, a ni autodestruktivna, kako  smatra Jakšić. Ona je samo aktuelizovala pitanje sticanja uslova za stvaranje kosovske vojske.

Tači nije bio motivisan samo potrebom jačanja svog poljuljanog predsedničkog autoriteta, kao ni zauzimanjem jake pozicije u prestrojavanju političkih snaga na Kosovu u vreme kada proglašavanje vanrednih izbora čini neizbežnim. Pitanje vojske nametnulo se i zbog jačanja strateških i bezbednosnih napetosti u regionu i na kontinentu. Ove napetosti su izazvane iskušenjima kroz koja prolazi Evropska unija nakon britanskog referenduma, kao i jačanje antievropskih pokreta u nekim zemljama članicama EU. Takođe, veliko uznemirenje izazvala je i izolacionistička politika novog američkog predsednika Trampa, koja dovodi u pitanje dosadašnje funkcionisanje NATO pakta.

Na Kosovu, a i u regionu, pokretanje pitanja zastarelosti NATO pakta, neizbežno vodi ka otvaranju pitanja o statusu KFOR-a u skorijoj budućnosti. Ova potencijalna neizvesnost oko KFOR-a čini logičnim postavljanje pitanja koje je pokrenuo Tači, kao i preduzimanje koraka koji bi vodili do stvaranja kosovske vojske prema planu A ili planu B.

Kao nova država koja želi da što pre osigura punu suverenost, za Kosovo je stvaranje svoje vojske legitiman zahtev, naravno u dogovorenom okviru sa strateškim saveznicima. Uostalom, po pitanju vojske, na Kosovu je, po prvi put, nakon više godina postignut visok stepen saglasnosti svih političkih subjekata, osim Srba.

Još jedan razlog za aktualizaciju kosovske vojske jeste i sve prisutnija ruska pretnja regionu. Moskva koristi, ali i podstiče, nestabilnost i unutrašnje krize u regionu (Bosna, Makedonija, Crna Gora, Srbija i Kosovo), za jačanje antievropskih pokreta sa ciljem da stvori novo žarište evropske krize koje će olakšati i 'relativizovati' njene agresivne operacije koje je poslednjih godina sprovodila na Kavkazu i u Ukrajini, kao i u Siriji.

U ovakvoj konstelaciji, kosovska vojska svakako ne bi bila nekakva velika i opasna, preteća sila, kako se predstavlja u Beogradu, već bi bila ispomoć KFOR-u u njegovoj ulozi odvraćanja od vojnih sukoba, dodajući, ne tako velikim stranim jedinicama, organizovane i obučene jedinice kosovske samodbrane.

Međutim, za Tačijevu inicijativu postoji još jedan važan lični motiv i stimulans. Tači je do sada bio glavni pregovarač u procesu dijaloga Prištine i Beograda, potpisnik je Briselskog sporazuma iz 2013. godine, i njegovu 'riskantnu inicijativu' za formiranje vojske treba razumeti i kao kandidovanje za vodeću ulogu u sledećoj fazi dijaloga, kada bi trebalo da se postignu novi sporazumi.

U razrešenju sadašnjeg mrtvog čvora i zastoja u dijalogu, Tačijeva računica je sledeća: Ako Beograd želi da Srbima na Kosovu osigura Zajednicu srpskih opština, onda treba da dopusti sporazumno formiranje kosovske vojske. U suštini, Vojska i Zajednica opština imaju svoje maksimalističke i minimalističke A i B planove, a Tači se verovatno nada da će u vezanom dogovoru, zaokružiti ono što je načelno dogovoreno Briselskim sporazumom – integracija kosovskih Srba u institucije kosovske republike ali i garantovanje da će oni svoja kolektivna prava ostvarivati preko Zajednice opština. Samo što ta Zajednica ne može nikako biti nova Republika Srpska, država u državi, kao ni produžena instanca vlade Srbije koja će dirigovati i kontrolisati procese na Kosovu.

Predviđajući da će Aleksandar Vučić biti izabran za predsednika Srbije na izborima, Tači je već ranije, verovatno ne samo svojom zaslugom, uspeo da u Briselski dijalog pored premijera dveju vlada, uvede i predsednike država. U poslednjoj seansi dijaloga u februaru, nasuprot Tačiju je, kao izraziti statista, bio prisutan Toma Nikolić. Hašim Tači se verovatno opravdano nada da će od sada, prema ustanovljenoj praksi predstavljanja Kosova i Srbije, glavni pregovarači u Briselu biti predsednici država, dakle – on i Vučić.

Može biti da se u celoj ovoj kalkulaciji Tači preračunao. Na Kosovu se očekuje zakazivanje prevremenih izbora (možda već početkom juna meseca?) i, u nekoj novoj konfiguraciji odnosa, Tačijev uticaj bi mogao biti oslabljen, ali ne i marginalizovan, jer njegov mandat predsednika traje do 2021. godine. Ako Vučić, kako se očekuje, pobedi na izborima, oni će imati dovoljno vremena da, prema optimističkom scenariju, završe posao u Briselu, dogovarajući novi, kvalitativni pro-evropski sporazum, koji će predstavljati istorijsku prekretnicu u albansko-srpskim odnosima, kao i važan momenat za trajniji mir, stabilnost i sigurnost u regionu.

Naravno, mogući su i drugi, nepovoljni razvoji događaja…Ali, iz današnje perspektive, tendencije ne vode u tom negativnom pravcu, samo se na raskrsnicama viđenih pravaca razvoja nagomilavaju magle neizvesnosti…



KoSSev je pokrenuo novu rubriku Na direktnoj liniji u okviru stranice Dijalog, koju, takođe, čine rubrike S druge strane barikade i Razgovor bez povoda.

U rubrici Na direktnoj liniji, svoje nedeljne kolumne u narednim mesecima objavljivaće analitičar iz Prištine, Škeljzen Maljići (Shkelzen Maliqi) i spoljnopolitički analitičar, novinar iz Beograda, Boško Jakšić.

Njihove kolumne se objavljuju i na albanskom jeziku, na portalu "Klan Kosova".

Ovu rubriku podržao je KFOS. Izražena mišljenja i stavovi  predstavljaju mišljenja i stavove  samih učesnika i ne odražavaju nužno stavove donatora.



 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.