Kulturno-umetničko društvo „Kopaonik“ iz Leposavića, 20 godina unazad istražuje i oživljava tradiciju srpskog naroda kroz narodne običaje, igre, pesme i nošnju. Radio Kontakt plus u serijalu o čuvarima tradicije donosi priču o ovim čuvarima.
Do sada su prikupili i rekonstruisali srpsku narodnu nošnju sa 15 lokaliteta sa Kosova i Metohije – od Sirinićke i Sredačke župe, preko Pomoravlja, centralnog Kosova, iz Metohije, Nerodimlja, do Severa Kosova, kao i prizrensku, prištinsku, đakovičku i mitrovičku gradsku nošnju iz 19. i s početka 20. veka.
Za ovaj vrlo zahtevan posao, potrebna je pre svega ljubav prema kulturi i tradiciji.
“Doći do kostima nije lako ni jednostavno, ako znamo da migracijom, ljudi odlazeći sa vekovnog prostora gde su živeli, nose sa sobom sva nematerijalna dobra, i mali je broj ljudi koji je ostao na terenu. Preko njih dosta saznajemo i sve što nađemo i sakupimo na terenu, ne samo na prostoru naše Stare Srbije, KiM… ti ljudi sada žive na prostoru centralne Srbije, Crne Gore… kazao je Đorđe Lakušić, direktor Kulturno-umetničkog društva “Kopaonik” iz Leposavića.
Kostime su počeli sami da izrađuju, u želji da što vernije prikažu njihov nekadašnji izgled.
Polako već i ostvarujemo da sačuvamo naš stari, tradicionalni, vekovni kostim – srpski kostim sa prostora Stare Srbije, sa KiM, i da zaista budemo u poziciji da širom sveta pronosimo i pokazujemo svu tu raskoš i sve naše vrednosti koje su nesporne, koje je neko želeo da što pre zaboravimo i to im je i uspevalo u nekom određenom periodu.
Svi motivi se obrađuju elektronski, na mnogo lakši i pre svega, brži način.
“Motivi su toliko zahtevni i bili bi potrebni meseci za izradu nošnje. Mi smo tako u početku i radili, pa je za jednu haljinu trebalo tri meseca rada, a treba uraditi 12. Opredelili smo se, kao što i drugi rade, da sve naše motive stavimo kroz elektroniku, da se programski obrade”, prenosi direktor KUD-a “Kopaonik”.
Autentični materijali za izradu kostima su specifični, nije ih lako naći, a neki i nisu praktični za scenu. Zato koriste tkanine najsličnije originalima, koje su ujedno praktične i dugotrajne.
Materijale ne kupuju samo na našem prostoru, već koriste svaki odlazak u inostranstvo, da li je to – Izrael, Jordan, Sirija, Tunis, Australija, ili gde već.
Iako je u doba Turaka tradicionalna nošnja bila zabranjena, ljudi su uspeli da je sačuvaju. Svaki lokalitet na KiM imao je osobene karakteristike, po kojima se moglo videti odakle neko potiče, koje je veroispovesti, bračnog i ekonomskog statusa. Muški kostim imao je radnu i svečanu verziju, na koju KUD “Kopaonik” stavlja akcenat prilikom rekonstrukcije.
Jedan od karakterističnih delova ženskog kostima je jelek, koji se razlikuje po boji, u zavisnosti od toga da li su u pitanju devojke, udate ili starije žene, dodaje Lakušić.
“Da pođemo od ženskog, kolašinskog dela. Jelek je izuzetno bogat, ima te manastirske elemente na završetku čitavog tog motiva. Šare unutar poprsja govore o raskoši. Pregača, ili kecelja, kako je mi zovemo, isto je priča za sebe, to je karakteristično za taj kraj. Mlada je nosila perjanicu, to je čuvena kolašinska perjanica, mi smo je uradili i dan-danas je to primer kićenja, lepote i raskoši i vizije ljudi da ulepšaju snašu da i pored svoje prirodne lepote bude još lepša. Bili su ljudi i hvala im što su ostali takvi i dan-danas, ljubomorno su čuvali sve svoje tradicionalne vrednosti i zahvaljujući tome, mi sada možemo da pričamo o tome i pokušavamo sve to da uradimo nekom replikom i sve to da donesemo na scenu.”
Da su mladi zainteresovani za očuvanje tradicije, govori i to da KUD “Kopaonik” trenutno broji 350 članova, sa ponosom ističe direktor KUD-a “Kopaonik”, Đorđe Lakušić. Pohvalio se i podatkom da je kroz KUD od 1998. godine prošlo preko 1.600 dece.
Kulturno-umetničko društvo “Kopaonik”, upisano je u Registar nematerijalne kulturne baštine Ministarstva kulture Republike Srbije sa kosovskim vezom.
KUD “Kopaonik” je još jedan primer nekog ko čuva i neguje tradiciju. Nadaju se da će njihovim putem nove generacije nastaviti na još lepši i kreativniji način.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
