Da sam bio predsednik Vlade Crne Gore u situaciji kada Crna Gora još nije priznala Kosovo, nikada ne bih dao saglasnost da se to desi, izjavio je u intervjuu za Blic premijer vlade Crne Gore, Zdravko Krivokapić.
Govoreći o odnosu sa Srbijom ali i politici Crne Gore prema Kosovu, Krivokapić kaže da će jedan deo građana njegove zemlje uvek gledati Kosovo kao sastavni deo Srbije.
„Pitanje Kosova i Metohije za deo stanovništva Crne Gore je emotivno pitanje par ekselans i potpuno je jasno da oni smatraju da je Kosovo neotuđivi dio Srbije“, poručio je.
Kako kaže, ovaj deo naroda Crne Gore će uvek imati takav stav „ma kakav na kraju bude dogovor Beograda i Prištine“.
On navodi da ne bi pristao da Crna Gora prizna nezavisnost Kosova da je te 2008. godine bio premijer. Međutim dodaje i da bi povlačenje odluke tadašnje vlade sada značilo i propast njegove.
Sve drugo je imaginacija bazirana na željama. Međutim, ovo nije pitanje želja, ovo je realnost
„Sve je završeno pre mog dolaska u vladu i pre ove vlade. Čuo sam i one koji kažu pa tu odluku je donela Vlada, neka je Vlada i povuče. Hipotetički da to i uradimo, Vlada bi pala u Skupštini na prvom sledećem zasedanju. DPS bi uradio sve da ponovo formira vladu i ponovo donese istu odluku za Kosovo“, ocenio je.
„To što ne biste priznali Kosovo ne znači da niste u obavezi da brinete o svom narodu“
Izavu crnogorskog premijera pratilo je saopštenje predsednika Udruženja i Unije Crnogoraca Kosova, Slobodana Vujičića.
„To što ne biste dali saglasnost za priznanje Kosova, da ste u tom vremenu bili premijer, ne abolira Vas od obaveze da već jednom preuzmete odgovornost i brigu za nas i našu decu i konačno se uključite u rešavanje formalno-pravnog položaja crnogorske zajednice na Kosovu koja živi u uslovima nedostojnim čoveka“, poručio mu je Vujičić.
Zatražio je od Krivokapića da se uključi u zaštitu imovine, grobalja, verskih objekata i kulturno istorijskih spomenika,ali i u „spasavanju etničkog bića i dostojanstva“ Crnogoraca na Kosovu.
Od Krivokapića očekuje i urgentnu reakciju po pitanju Razvojno-kulturnog centra Petar II Petrović Njegoš u Prištini čiji su, kako je dodao, opstanak i funkcionalnost pod velikim znakom pitanja.
Govoreći o onome što je prethodilo promeni vlasti u Crnoj Gori nakon tri decenije – višemesečnim litijama zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti, Krivokapić kaže da je i tada, a i da sada misli da je to bila „veličanstvena hrišćanska pobuna u Evropi u 21. veku, koja se vremenom širila u litiju obespravljenih, bez obzira na veru ili naciju ili čak partijsko opredeljenje“.
„Litije jesu krenule zbog neustavnog i diskriminatorskog Zakona o slobodi veroispovesti, ali vrlo brzo su postale izraz opšteg nezadovoljstva stanjem u državi na čelu sa DPS, koji očigledno nije samo obespravio SPC kao instituciju, obespravljen je bio narod“, kaže Krivokapić.
Ulogu ovih litija danas vidi i, kako kaže, kao „podsetnik zašto smo mi kao Vlada ovde i zašto su naši građani danima i mesecima uporno tražili pravdu na ulici“.
„Sada to vidim i ovako, tada smo imali više od 100.000 nogu na ulici, sada imamo 13 pari ruku u vladi i 41 u Skupštini. Sada možemo da ispravljamo te nepravde jednu po jednu“, dodao je.
Podsetivši da je sa dolaskom nove vlasti sporni zakon izmenjen te SPC izjednačena sa ostalim crkvama i verskim zajednicama, kaže da sada nema više razloga da se „SPC ne vrati svojoj misiji, a da država nastavi da brine o svojim poslovima“.
„Na taj način će čuvati jedna drugu… Srpska pravoslavna crkva će kao i kroz istoriju igrati veoma važnu ulogu u crnogorskom društvu, poštujući principe sekularizma“, dodao je crnogorski premijer.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
