Zajednica srpskih opština, nacrt njenog statuta, kao ni tok dijaloga Beograda i Prištine, ali ni sve učestaliji odlazak Srba sa KiM nisu bile tačke dnevnog reda osme sednice Odbora za Kosovo i Metohiju, već Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju u 2017. godini, a zbog čega su otvoreno negodovali poslanici opozicije. Tokom sednice koja je trajala gotovo tri sata, poslanici opozicije kritikovali su, između ostalog, i to što se direktor Kancelarije za KiM tokom dve godine samo jednom pojavio pred poslanicima i članovima ovog Odbora.
Izveštaj je predstavio zamenik predsednika Kancelarije Dušan Kozarev, koji je ocenio da je protekle godine Srbija uspela da “očuva svoje institucije i pored brojnih pritisaka privremenih institucija u Prištini”.
„Najveće postignuće i uspeh Srbije na Kosovu i Metohiji u 2017. godini je taj što je Srbija uspela da očuva srpske institucije i pored primetnog povećanja pritisaka na te institucije,“ rekao je Kozarev i dodao da je Kancelarija u tom periodu izgradila i više desetina crkvenih objekata, pomogla 500 poljoprivrednih domaćinstava, kao i da je rađeno na zaštiti ljudskih i imovinskih prva, kao i prava Srba koji su bili uglavnom meta političkih procesa, “poput tragično stradalog Olivera Ivanovića i radnika Nacionalnog parka u Štrpcu”.
Kozarev je, govoreći o povratku i ostanku srpskog stanovništva na KiM, rekao da je taj proces težak i ograničen, te podsetio da se nastavlja realizacija projekta “Sunčana dolina“ za povratak 300 porodica.
Isto tako, poručio je i da postoji opstrukcija prištinskih institucija i kada je reč o samom projektu, ali i kada se radi o povratku Srba na KiM “generalno”, ne dajući dalje detalje.
Kozarev: Redovno održavamo “Gazivode“
Tokom predstavljanja izveštaja, Kozarev se osvrnuo i na Gazivode. Kaže da Priština često preti da će je oduzeti Srbiji, a da se to predupređuje tako što se “određeni delovi brane popravljaju, održavaju sistemi, sklopovi“.
“Redovno održavamo, iako to često bude na ivici nekog potencijalnog incidenta koji mogu da izazovu zlonamerni sa druge strane. Mislim da smo i na tom planu i sa drugim državnim organima uspeli da predupredimo probleme u funkcionisanju i sistema elektroenergetskog i strukture same brane i to investicijama u održavanje u prethodnim godinama,“ ovako opisuje situaciju na terenu Kozarev.
Tema njegovog izlaganja pred članovima Odbora bio je i rudnik “Trepča“. Podsećajući da je marta prošle godine Priština “nacionalizovala“ ovaj nekadašnji industrijski gigant i proglasila svojom imovinom, tvrdi da “ćemo tek osetiti dostignuće”.
“Logiku koju primenjuje Priština, a sa kojom se ne slažemo, je da sve što je na teritoriji KiM posle 1999. godine imovina Kosova… Kako smo sprečili uzurpaciju Brezovice pre nekoliko godina, pa su odustali, tako i kada je Trepča u pitanju, pružamo podršku i malim akcionarima i delovima državnog sistema i poveriocima. Mislim da smo postigli jedno značajno dostignuće koje će se tek osetiti,“ ukazao je Kozarev.
Ristić: Nismo sačuvali srpske institucije na KiM
Poslanik Slaviša Ristić iz Zubinog Potoka osvrnuo se na Kozarev zaključak da je Srbija uspela da očuva svoje institucije na KiM, rekavši da s tom ocenom nije saglasan.
Situacija je suprotna od toga što govori, kaže. Kozareva je podsetio na to da su se tokom 2017. godine srpske sudije integrisale u kosovske institucije, a posle policije i carine.
“Nažalost u 2017. godini mi smo izgubili srpske sudove na Kosovu, jer je to godina kada smo integrisali naše sudije u tzv. kosovski sistem. Sve do tada radio je Osnovni sud u Kosovskoj Mitrovici,“ ukazao je Ristić.
Kritikujući što se izveštaj nije bavio problemom odlaska građana sa KiM, Ristić je rekao da je povratak o kojem je bilo reči u Izveštaju “zanemarljiv“.
Kancelarija za KiM, po njegovom mišljenju, trebalo bi da se bavi činjenicom da je na KiM, pogotovo na severu sve manje ljudi, i da dok su “ranije roditelji upisivali decu na fakultete u centralnoj Srbiji, sada ih upisuju u srednje škole“.
“Ništa nećemo učiniti ako žmurimo nad tom činjenicom, već treba da se pozabavimo koji su to razlozi… A čini mi se i da je svake godine sve manje ulaganja na KiM,“ konstatovao je Ristić.
Šta se gradi na Gazivodama i zašto je „državna tajna“?
Kaže i da je dosta primera da se na teritoriji KiM gradi i ulaže, ali da o tim projektima nema ni slova u Izveštaju, “pod izgovorom raznih službenih i državnih tajni“. Podsetio je i da javnost još ništa ne zna o bezbednosnim kamerama na KiM za koje je Srbija potrošila milion evra.
„Taj projekat je završen pod velom državne i službene tajne i jednostavno ni narodni poslanici, niti javnost ne zna šta je istina, ima li ih, čemu služe,“ upitao je Ristić, postavivši odmah još jedno pitanje – šta se gradi na jezeru Gazivode.
Kako je objasnio, i ovaj objekat je “državna tajna“, a vidi se sa puta, te dodaje da liči na turistički objekat i da nema ništa protiv toga ako jeste, ali da je protiv toga što se radi “mimo javnosti i mimo Zakona o javnim nabavkama“.
Radi se, kako je objasnio o projektu pod imenom “Centar za monitoring voda, razvoj sporta i humanitarnih aktivnosti”, a kako je saznao, izvođač radova je Radujko invest doo.
„Vidi se da su radovi pri kraju. Spolja izgleda kao hotel, motel i ja se radujem ako Srbija ima nameru da pravi turističke objekte tamo. To je zaista lepo mesto, objekat impresivno deluje, ali ono što nije imperesivno je da se priča o nekom projektu koji je pod velom tajne i pod oznakom državne i službene tajne,“ podvukao je Ristić.
Osvrnuo se i na činjenicu da se na sednici Odbora opet nije pojavio direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić i čestitao mu na odgovoru predsedniku Kosova Hašimu Tačiju kada je rekao da mu “ne trebaju lažne putne isprave lažne države Kosovo“, ali ga i upitao kada je, kako je rekao – „lagao“ – tada kad je to izjavio, ili „kada je sve policajce, gradonačelnike, sudije naterao da se integrišu u kosovski sistem i preporučio im da uzmu ta lažna dokumenta od lažne države Kosovo“.
Damjanović: Ne znamo šta je Zapad tražio od Vučića
Poslanik Srpske radikalne stranke Miljan Damjanović kritikovao je što se u izveštaju Kancelarije za KiM šturo i to u nekoliko rečenica govori o poglavlju 35 pregovaračkog okvira (prim. aut. poglavlje “Ostalo“ u koje potpada Kosovo), te da “ako i kada nam otmu Kosovo“ neće biti bitno koliko je novca izdvojeno za koji projekat i da li je kulturno umetničko društvo dobilo 212.000 ili 224.000 dinara.
„Sve nas interesuje dokle se stiglo u pregovaračkom procesu i šta se nalazi u poglavlju 35, jer je ono ‘najteže’ kako kažu predstavnici EU, tu se traži priznanje nezavisnog Kosova…Ne znamo ni šta su to zapadne sile tražile od predsednika Srbije (Aleksandra Vučića). To je ono što nas sve interesuje. Možemo samo da pretpostavimo iz medija šta se sve traži od nas na tom putu ka EU,“ rekao je Damjanović.
Podsetio je da se o celom procesu „normalizacije odnosa Beograda i Prištine“ javnost i poslanici obaveštavaju iz medija, te da stižu oprečne informacije od ministra spoljnih poslova Ivice Dačića da Beograd „napušta pregovore“, a da „nas onda predsednik Srbije (Aleksandar Vučić) obaveštava da je naš put ka EU, i još kaže da će biti bolno i teško za srpski narod“.
„Šta će to biti bolno – to treba da saznamo ovde. Hoće li to biti neki dokument spremljen, potpisan da nikad ne stigne u skupštinske klupe i tek onda kažemo – pa, znate, nije se moglo?“ upitao je on.
Osvrnuo se i na dopis Privredne komore KiM koja je u saopštenju s početka meseca poručila da zaposleni već 14 meseci nisu primili platu, na šta je Kozarev odgovorio da se na tom pitanju radi, da ukupno ima 20 zaposlenih i da imaju za plate, jer su ove godine od države Srbije dobili pet miliona dinara, a prošle 20.
Bogdanović : Pogubno da poslanici ne znaju šta se dešava u Briselu
I poslanik Goran Bogdanović i nekadašnji ministar za KiM razočaran je predstavljenim izveštajem, te ukazao da je na sednici očekivao da sazna šta se dešava sa statutom ZSO, dokle se stiglo u njegovom pisanju, kao i da li postoje problemi i koji su i hoće li zbog njega morati da se menja Ustav Kosova.
„Očekivao sam zato predstavnike Upravljačkog tima za izradu statuta ZSO…Očigledno je da Odbor služi da dođemo i da se ispričamo ovde, ne poštujemo tačku dnevnog reda, svako priča svoju priču…,“ poručio je Bogdanović.
I on je kritikovao to što se u izveštaju samo jedan pasus odnosi na poglavlje 35 kojim se konstatuje da je Kancelarija za KiM “odradila ceo posao i ispunila obaveze iz tog poglavlja“.
„Pogubno je da poslanici ne znaju šta se dešava u Briselu. Ne znamo ni koliko je bilo sastanaka u 2017. Kaže se u izveštaju da nije bilo, a ja, koliko se sećam, postignuti su sporazumi i išlo se u Brisel. Išli su i Vučić i Đurić više puta u Brisel,“ podsetio je Bogdanović.
Kritikama izveštaja pridružila se i poslanica DS Gordana Čomić i to u delu u kojem se govori ukratko o poglavlju 35. Takođe je kritikovala i sam rad Kancelarije, poručivši da je ona postala samo kancelarije za Srbe na KiM, te da bi volela da vidi da se ona bavi i ostalim manjinama na KiM.
„Ne radi kancelarija samo za Srbe, već bih volela da vidim da se jednako uvažavaju prava i drugih manjima i kad su u pitanju projekti IPA, civilna društva …toga nema dovoljno u izveštaju i to je moja preporuka da se o tome zaista govori, jer to onda zaista pretvara Kancelariju za Srbe na KiM u Kancelariju za KiM,“ poručila je Čomić.
Obradović: Budžet za KiM mali, “avanturista iz Kosovske Mitrovice”
Pun kritika tokom sednice bio je i poslanik “Dveri“, Boško Obradović, koji je konstatovao da je budžet za KiM od pet milijardi dinara mali, te da to govori da se neko na “čelu države pomirio sa statusom i diže ruke“.
Sve više se zaokružuje nezavisnost Kosova, poručio je Obradović i dodao da vlast učestvuje u tome “činjenjem i nečinjenjem“.
“Ne vidi se šta Srbija radi da KiM ostane u sastavu Srbije“, naglasio je on.
Kritikovao je i to što se Đurić opet nije pojavio na Odboru, te konstatovao da je on očigledno važniji od samog Odbora i nazvao ga “avanturistom iz Kosovske Mitrovice“.
Na ovo je reagovao Kozarev poručivši da neće da ulazi u zamku politikanstva i da je “avanturista svako ko tako nešto kaže da bi bio popularan“.
Iako se saglasio sa njim da je budžet za KiM mali, podsetio je da se u tim okvirima radi sve što se može. Kazao je i da i predsednik Srbije, ali i premijerka Ana Brnabić pokazuju kako državnički treba da se radi.
Zbog etiketiranja Đurića kao “avanturiste“ reč je zatražio i poslanik SNS Aleksandar Marković koji je predsedavajućem Milovanu Drecunu rekao da se “olako prešlo preko skandala“. Đurića su tamo, podvukao je Marković, „uhapsili i iživljavali se nad njim“, te dodao da se sad, “u centru Beograda našao jedan mali miš da njega naziva avanturistom“.
Obradovića je još zanimalo i kada će se pred tim skupštinskim telom pojaviti onaj “ko razmatra scenarije za KiM, pregovara“, te kritikovao i što se Odbor retko sastaje.
Povodom Kosova i Savet bezbednosti UN sastaje, kazao je, češće nego oni.
“Savet bezbednosti na svaka tri meseca raspravlja o KiM, i drugi raspravljaju o KiM, Narodna skupština jedina ne raspravlja o tom pitanju, a imamo kontradiktorne izjave zvaničnika. Ne znamo o čemu se pregovara. To treba da bude tema odbora,“ zaključio je Obradović.
Poslanici su na kraju usvojili Izveštaj Kancelarije za KiM, a predsedavajući Milovan Drecun poručio je da će sledeća sednica biti posvećena dijalogu u Briselu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
