„SAD stoje iza suverenosti i nezavisnosti Kosova, ali smo takođe Kosovu jasno stavili do znanja da nema puta prema budućnosti koji ne uključuje pomirenje sa Srbijom“, rekao je direktor Stejt Departmenta za južnu i centralnu Evropu, Dejvid Kostelančik (David Kostelancik), danas u Beogradu.
KoSSev prati Beogradski bezbednosni forum
Kostelančik je ponovio da je imenovanje Metjua Palmera i Ričarda Grenela odraz dugoročne pažnje koju SAD posvećuje Zapadnom Balkanu.
„U nama imate partnera. Mi ne vidimo Zapadni Balkan samo kao nedovršeni posao već i kao regiju od velikog potencijala, potencijala koji treba osloboditi i želimo da pomognemo u tome i odigramo važnu ulogu“, rekao je Kostelančik na panelu o održivim rešenjima za Zapadni Balkan, devetog po redu Beogradskog bezbednosnog foruma.
Kostelančik navodi da je upravo normalizacija odnosa između Kosova i Srbije „od velike važnosti“ za SAD.
„Rešenje ovog pitanja je od strateške važnosti za SAD i smatramo da je to način da se utaba put ka mirnoj i prosperitetnoj budućnosti“, navodi.
U tom smislu za SAD je bitno da sledeća vlada u Prištini bude vlada koja će podržati dijalog što je stav koji je iznet više puta svim partijama koje učestvuju u formiranju nove vlade u Prištini, otkriva.
„Nadamo se vladi koja će biti za dijalog, spremna da suspenduje takse koje su oštetile međunarodni ugled Kosova, vladi koja će govoriti jednim koherentnim glasom i koja ima realne ciljeve ili plan kako da ih ostvari“, navodi.
Naglašavajući važnost pomirenja sa Srbijom, Kostelančik je takođe uputio kritike prema onome što je nazvao „agresivnim naporima Srbije da delegitimizuje Kosovo“ i pozvao Srbiju da se umesto takve politike, fokusira na sopstvene strateške ciljeve.
„Kampanja da se podstaknu zemlje da povuku priznanje Kosova i blokiraju članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama je narušila atmosferu za kompromis i sputala progres“, navodi Kostelančik.
Fokus SAD na region je trenutno značajan, a Srbija i Kosovo pored pažnje, imaju i podršku SAD navodi Kostelančik, i poziva Beograd i Prištinu da ne propuste tu priliku.
„Sa međusobnim priznanjem kao njegovom suštinom, sporazum o normalizaciji odnosa će omogućiti obema zemljama da ostvare svoj potencijal i ostave nasilje 90ih u prošlosti“.
Šuc: Sporazum koji neće destabilizovati region
Na panelu sa Kostelančikom govorila je i Suzan Šuc (Susanne Schutz), direktorka Federalne kancelarije za spoljne poslove Nemačke, zadužena za jugoistočnu Evropu, Tursku i države EFTA-e, koja je takođe rekla da se nada da će dijalog Beograda i Prištine nastaviti odmah po formiranju vlade u Prištini.
„Održivo rešenje za odnose Srbije i Kosova je vrlo neophodno za stabilnost regiona i veoma sam zahvalna gospođi Ešton koja nas je podsetila na to koliko je hrabrosti trebalo za postizanje Pravog sporazuma. Očigledno da još nismo u toj fazi. Za to je potreban jedan ozbiljan proces koji će uključiti sve zainteresovane strane u obe zemlje da osmisle održiv, i sprovodi sporazum koji obuhvata sve od mnogobrojnih problema, ali koji će doprineti stabilnosti regiona, a ne stvoriti dodatne nestabilnosti u ovom osetljivom regionu“, navela je Šuc.
Mondolini: Bez crvenih linija
Poziciju Francuske na panelu je izneo Frederik Mondolini (Frédéric Mondoloni), direktor za kontinentalnu Evropu u francuskom Ministarstvu spoljnih poslova. On navodi da je Francuska spremna da pomogne u teškom procesu pregovora Beograda i Prištine, ali naglašava da ono što je dogovoreno 2013. mora biti sprovedeno.
Zadovoljan je i zbog aktivnog uključivanja u SAD kroz imenovanje specijalnog predstavnika za Zapadni Balkan, Metjua Palmera, ali i imenovanja specijalnog izaslanika predsednika SAD za mirovne pregovore između Beograda i Prištine, Ričarda Grenela, i očekuje da će to ubrzati proces.
„Verujemo da je odgovornost dve strane da dođu do dogovora, mi nemamo crvene linije i ne dajemo im blanko ček. Nadam se da će postići rešenje za ovaj težak spor“, rekao je Mondolini.
Ešton: Briselski sporazum bio je prvi, nije trebalo da bude i poslednji
Prva visoka predstavnica Evropske unije koja je zajedno sa Robertom Kuperom otpočela 2011. proces koji će postati poznat kao Briselski dijalog, Ketrin Ešton (Catherine Ashton), objašnjava da su dve stvari tada bile ključne za uključivanje EU u proces – namera EU da razvije zajedničku spoljnu politiku, ali i ono što su prepoznali kao spremnost dve strane da razgovaraju.
„Evropa je morala da bude glavni pokretač u svom dvorištu, ona koja će tražiti da doprinese pomirenju nacija koje su joj najbliže i čija je sudbina da postanu deo unije“, rekla je Ešton.
Nakon razgovora sa tada predsednikom Borisom Tadićem, zatim premijerom Ivicom Dačićem, ali i Hašimom Tačijem i Atefete Jahjagom u Prištini, Ešton navodi da je bila uverena da je moguće dovesti ih za pregovarački sto.
„U tom trenutku to je bila neverovatna stvar. I oni su zaista to učinili u mojoj kancelariji, bez prisustva medija“, navodi Ešton i otkriva da je tada jedinu fotografiju susreta imala samo ona i da je odlučila da je neće objavljivati bez dogovora jer je u tom trenutku samo fotografija zajednička kosovskih i srpskih lidera „mogla poslati jaku poruku“.
„Bitno je da podsetim da nismo nijednoj strani tražili da pređu crvene linije koje su postavili. U tom sporazumu (prim. red. Prvi sporazum o normalizaciji iz aprila 2013.) nismo tražili Srbiji da prizna Kosovo, niti smo tražili Kosovu da negira sebe kao državu. Bitno mi je da vas podsetim da je to bio prvi sporazum i da nije bila naša namera da bude poslednji“, rekla je Ešton.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
