Kosovski Srbi i referendum: Gromoglasna tišina Beograda

Referendum
FOTO: Kim

Do održavanja referenduma o ustavnim promenama u Republici Srbiji ostalo je još nekoliko dana. Kosovski Srbi će, prema navodima prištinskih zvaničnika, imati priliku da glasaju putem pošte ili preko Kancelarije za vezu Srbije na Kosovu, a vlasti u Beogradu se ovim povodom, iznenađujuće, ako se ima u vidu da se stavovi Prištine često ekspresno komentarišu, još uvek nisu oglasile.

Glasačkih mesta na Kosovu povodom predstojećeg referenduma o promeni Ustava Srbije u vezi sa pravosuđem, a koji je zakazan za 16. januar, prema svemu sudeći neće biti. Da li će građani uopšte i na koji način moći da iskoriste pravo odlučivanja po ovom pitanju, još uvek nije jasno.

„Svaki pojedinac će odlučiti da li da izađe na referendum ili ne. S druge strane, sigurno je da će Beograd organizovati u centralnoj Srbiji punktove za glasanje u mestima najbližim ljudima sa Kosova i organizovati transport. Taj čin jeste politička manifestacija i nosi sa sobom odgovarajući ponos, ali i rizik, tako da pretpostavljam da će ljudi većinski koristiti glasanje poštom“, smatra Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić.

„Izuzetno mi je žao što nije došlo do saglasnosti ni sa jedne strane po pitanju održavanja referenduma na Kosovu i smatram da je velika šteta da Srbi sa mestom prebivališta na Kosovu nemaju pravo i neće imati pravo da se izjasne poput ostalih stanovnika koji su državljani Republike Srbije na predstojećem referendumu“, kazao je za RTV Kim izvršni direktor NVO „Aktiv“ Miodrag Milićević.

On dodaje da velika većina građana nije u celosti upoznata sa razlogom zbog koga se referendum uopšte organizuje, šta se tačno menja i zašto je važno da se građani o tome izjasne. Prema njegovim rečima, svaka masovna operacija, poput organizovanja referenduma zahteva ozbiljnu logističku pripremu, za šta u ovom momentu izvesno nema vremena.

„Nije pitanje da li će se ova mogućnost glasanja putem pošte iskoristiti ili ne, već je bilo prevashodno pitanje daleko unapred dogovoriti modalitet sprovođenja, pa makar to bilo i putem pošte. Građani, zapravo, imaju pravo da se izjasne na referendumu, a jedan deo građana koji ima mesto prebivališta na Kosovu to neće uspeti da učini. Kakva je situacija oko pošte, mi možemo samo da naslućujemo, jer je to ono što smo saznali putem medija u vidu saopštenja kosovske vlade. Međutim, daleko je bitnije pitanje da li je uopšte bilo direktnog ili posrednog kontakta između Beograda i Prištine kako bi se ovo pitanje adresiralo na pravi način. Građani sa mestom prebivališta na Kosovu su najoštećeniji u celoj ovoj priči, što nije prvi put, a verujem da neće biti ni poslednji“, zaključio je Milićević.

Predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova Rada Trajković podseća da i za kosovske izbore Srbi koji su proterani u centralnu Srbiju dolaze da glasaju autobusima, te da im niko to pravo ne oduzima.

„Zaista ne razumem zašto bi Srbi sa Kosova bili do te mere ugroženi da im se ne dozvoljava da glasaju onde gde žive za pravni sistem prema kome su odgovorni, makar što se tiče institucija koje fukcionišu u sistemu Srbije. Svaki lekar, tehničar ili profesor, ukoliko napravi neko krivično delo na teritoriji Kosova i Metohije, a zaposlen je u istitucijama Srbije, on odgovornost i svoju krivicu može da odbrani ili da potvrdi u pravosudnom sistemu Srbije. Zašto da ne budu deo tog sistema, zašto onde gde žive i rade ne mogu da glasaju za pravni sistem koji im je na rapolaganju?“, upitala je ona.

Trajkovićeva smatra da su kosovski Srbi „na donjoj lestvici nestajanja“ sa tog prostora.

„Kontinutet oduzimanja prava Srbima na Kosovu mora da prestane. To sami Srbi, nažalost ućutkani, treba mnogo snažnije i jače da traže. Ali, mi imamo duboko kriminalizovanu Srpsku listu, koja je, zajedno sa vlastima u Beogradu i Vučićem, u dobroj meri ućutkala glas onih koji su nas najviše očuvali na Kosovu ovih 20 godina, a to je Eparhija raško-prizrenska. Donekle su uspeli da i crkvu uvuku unutar zidina manastira, a da njihov autentičan glas koji je bio spas za Srbe sa Kosova bude sve više tiši. Svi zajedno mislimo da referendum treba da bude održan, ali malo ko sme to da izgovori. Izjašnjavanje Srba sa Kosova je suština mnogih problema“, zaključila je ona.

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić je naveo da kosovske vlasti, OEBS i međunarodna zajednica smanjuju obim učešća Srba sa Kosova na referendumu i svode ga na glasanje putem pošte.

„To je poseban problem, što ideološki, politički, pa i po Ustavu, Kosovo jeste deo Srbije pa bi Srbi, po tome, morali da glasaju. Ali, de fakto suverenitet nije u rukama Srbije i ona ne može da organizuje referendum bez saradnje kosovskih vlasti i međunarodne zajednice i to je razlog zašto nema glasanja. Biće ga, evenutalno, poštom i dolaskom na glasačka mesta izvan Kosova. Srpskoj vlasti u ovom momentu nije u interesu da prihvati realnost i da javno kaže da nema glasanja niti, sa druge strane, da povede neku ozbiljniju akciju jer nema izgleda za uspeh. Naročito zato što Beograd računa i na aprilske izbore i na vrlo delikatnu situaciju u samoj centralnoj Srbiji. Pretpostavljam da će se više boriti za organizovanje što šireg učešća Srba sa Kosova na izborima u aprilu, nego što će to uraditi za glasanje na referendumu“, rekao je on.

Srbi sa Kosova žele da glasaju na referendumu

Iako im još uvek nije jasno hoće li i na koji način moći da glasaju na predstojećem referendumu, Srbi sa centralnog Kosova to uglavnom nameravaju da učine.

„Glasaću na referendumu, najverovatnije putem pošte. Mislim da će se predsednik Srbije Aleksandar Vučić u najkraćem roku oglasiti o tome i reći šta mi sa Kosova treba da radimo“, kazala je Sanja iz Kosovske Vitine.

„Naravno da ću glasati ukoliko referendum ovde bude ogranizovan, ali ne vidim mogućnosti da će doći do toga. Vlasti iz Srbije se nisu jasno odredile prema tome da li će Srbi sa Kosova i Metohije moći da glasaju, a sada smo čuli da to može preko pošte. Mislim da građani uopšte nisu upoznati sa time na koji način mogu da glasaju i da ostvare to pravo. Ipak smo mi državaljani Srbije i trebalo bi da učestvujemo na tom referendumu“, rekao je Siniša Kostić iz Gračanice.

„Planiram da glasam na referendumu“, kratko je kazao je Selim Bejić iz Devet Jugovića.

„Glasaću na referendumu. Smatram da Srbi sa Kosova moraju sami da se informišu i prate ono što govori naša vlada i iza čega ona stoji“, naveo je Ljubomir Lazić iz Kosova Polja.

Referendum je zakazan za 16. januar 2022. godine, a raspisan je kako bi se promenio deo Ustava koji se odnosi na pravosuđe. Formalno, tačno 6.510.233 lica imaju priliku da sa „da“ ili „ne“ odgovore na referendumsko pitanje: „Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?“ Biće dovoljna većina ukupnog broja građana koji budu izašli na glasanje kako bi referendum bio uspešan.

Kim

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.