Kosovske manjine u sjeni odnosa Srba i Albanaca

Izvor: Info-ks (tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)
 
Gotovo četiri posto stanovništva na Kosovu ne pripada ni albanskoj ni srpskoj zajednici. Njihovi problemi i konstantno napuštanje Kosova već decenijama su u sjeni odnosa Srba i Albanaca.
 
Oblast Metohije, na zapadu Kosova, oduvijek je bila dom najljepšim predjelima Balkana. Nekada je bila dom desetinama hiljada Crnogoraca koji već decenijama napuštaju Kosovo, izvijestio je reporter Al Jazeere Stefan Goranović.
 
Blizu Peći živi jedan od preostalih – osamdesetogodišnji Branko Roganović. Nakon završetka rata 1999. godine je pobjegao, a kuća mu je bila spaljena. Odlučio je da se vrati, iako se crnogorska manjina još ne nalazi u Ustavu Kosova.
 
"Kako – što sam odlučio? Pa, ja sam odlučio da se vratim na svoje. Meni nije važno ko će da drži vlast. Važno je da vladavina prava funkcioniše, da jednaka prava svi imamo. Mi smo i pre bili, ono što kažu, mešavina", kaže Roganović.
 
Romi u najtežoj situaciji
 
Ne tako davno u historijskom gradu Prizrenu govorilo se da onaj ko ne zna turski jezik nije Prizrenac. To nam govori Cemil Luma. Kaže da, uprkos integriranosti zajednice u kosovsko društvo, ekonomsko beznađe Kosova i procvat Turske tjeraju ovdašnje Turke da sreću pronađu van granica svoje zemlje. To je pokazala i posljednja popisna procedura – bilo ih je manje od 20.000.
 
"Nije nam pokazala koliko nas ima, nego nam je pokazala koliko nas nema i koliko smo izgubili. To treba da bude briga svih nas koji živimo na Kosovu. Nije bio cilj niti će biti neka dobit da, nakon 15 ili 20 godina, na Kosovu nema Turaka", kaže Cemil Luma.
 
Kao i drugdje na Balkanu, romskoj zajednici je najteže. Nedaleko od Prištine postoje organizacije koje se bave integracijom Roma, Aškalija i Egipćana… ali kada utihne muzika i igra, čeka ih surova realnost.
 
"Život uopšte nije dobar. Nema posla, nema ničeg. Izađemo ponekad da kopamo po kontejnerima, ali nema posla. Evo, imam motornu pilu, ali ne možemo da osiguramo dobar život. Bolje da idemo negde da se izgubimo. Ovo je moja zemlja, ali uprkos tome, nemamo šta da jedemo", kaže Ljuljzim Beriša, Aškalija iz Kosova Polja.
 
Brojni stručnjaci složni su u ocjeni da Kosovo ima dobru zakonsku regulativu za zaštitu manjiskih prava. Međutim, mnogi manjinski lideri na Kosovu nezadovoljni su zbog činjenice da se još iz perioda bivše Jugoslavije nastavio trend smanjivanja broja pripadnika manjinskih zajednica.
 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.