Kosovska vlada analizira izveštaj o Gazivodama, Hasani upozorava na posledice u slučaju neprimenjivanja

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog, osim naslova koji je adaptiran; jučerašnje izdanje)

Premijer Kosova Aljbin Kurti rekao je da je sporazum sa Srbijom pravno obavezujući onda kada ima oblik i sadržaj međunarodnog sporazuma. Ali Kurti u svom govoru pred glavnim odborom Samoopredeljenja nije spomenuo izveštaj američkog Stejt departmenta o Ujmaniju (Gazivode, prim.red.) niti druge obaveze Vašingtona. Pravnici upozoravaju na posledice u slučaju neispunjavanja obaveza koje su preuzele prethodne vlade.

U nedelji kada je američki Stejt department predstavio vladi studiju izvodljivosti jezera Gazivode, premijer Albin Kurti predstavio je četiri stava o dijalogu uopšte. Ali još uvek nije dao izjavu o američkom dokumentu koji, između ostalog, preporučuje kosovsko-srpski ugovor za zajedničku upotrebu Gazivoda. Ovaj predlog je izvedenica iz Sporazuma o obavezama od 4. septembra prošle godine, za koju sadašnja Vlada smatra da nema pravnu težinu.

Sa sastanka glavnog odbora Samoopredeljenja, u nedelju, Kurti je rekao da je sporazum pravno obavezujući kada ima oblik i sadržaj međunarodnog sporazuma.

„Za nas je konačni sporazum onaj koji ne odvaja priznanje Srbije od članstva Kosova u UN. Sporazum koji je samo priznanje Srbije, a koje ne prati stolica u UN ili nudi mesto u UN kao zamenu za priznanje od strane Srbije, može biti sporazum, ali ne i konačan. Sporazum je pravno obavezujući kada ima oblik i sadržaj međunarodnog sporazuma u ​​skladu sa zahtevima i svrsi Bečke konvencije o pravu međunarodnih ugovora“, naglasio je Kurti.

„23 godine se odvijaju pregovori između Kosova i Srbije, gotovo polovina ovog perioda pod posredovanjem EU. Ne možemo da nastavimo u nedogled, ali dijalog nije o statusu Kosova, već o statusu odnosa između Kosova i Srbije i to bi trebalo da se zasniva na takvoj jednakosti i uzajamnosti kao što je uzajamno priznavanje, i četvrto, nezavisnost koju imamo je kompromis, proglasili smo je pre 13 godina kao suverenu vlast i prve četiri godine, nezavisnost je imala Pitera Fejta, dok je već 13 godina Ahtisarijev plan u opticaju kao kompromis koji je trebalo da donese novu rezoluciju u Savetu bezbednosti UN, ali to se nikada nije dogodilo“, rekao je Kurti.

Vlada analizira izveštaj o Ujmaniju (Gazivode, prim.red.)

Kurti još nije komentarisao izveštaj američkog Stejt departmenta o Ujmaniju (Gazivode, prim.red.) koji je objavljen u sredu. Između ostalog, preporučuje ugovor između Kosova i Srbije za zajedničku upotrebu Gazivoda.

Kabinet premijera rekao je u nedelju da izveštaj analiziraju stručnjaci u toj oblasti. O opredeljenjima Vašingtona rekli su da je najvrednije priznanje Kosova od strane Izraela.

„Kao što znate, došlo je do promena i došlo je do novih političkih dešavanja na Kosovu i oko njega od 4. septembra prošle godine, kada je dokument sa obavezama potpisan u Vašingtonu“.

Premijer Republike Kosovo Aljbin Kurti je na sastanku 15. juna u Briselu izneo četiri predloga. Za Vladu Kosova, ovi predlozi su osnova sa koje treba započeti put novog dijaloga o statusu budućih odnosa između Kosova i Srbije.

„Što se tiče obaveza Vašingtona, najvrednije je to što je već sprovedeno priznanje Kosova od strane Izraela“, kaže se u odgovoru iz kabineta premijera.

Iako Kurtijeva nije dala signale da će ispuniti obaveze prethodne vlade u Vašingtonu, Amerikanci su podneli izveštaj o Gazivodama na 53 stranice vladama Kosova i Srbije.

Američki predlog je da stranke uzmu za primer način na koji funkcioniše reka Kolumbija.

„Predlažemo da Kosovo i Srbija razmotre tehničke aranžmane u skladu sa američko-kanadskim ugovorom o reci Kolumbija za vodosnabdevanje, energetskim agencijama i kontroli poplava, prilagođavajući institucionalne potrebe kako bi podržale takvu komisiju i za reku Ibar“, kaže se u izveštaju američkog Ministarstva energetike.

Ujmani (Gazivode prim.red.) je veštačko jezero i najvažniji je vodni basen za kosovsku ekonomiju. Njegova brana je građena između 1970-1984. Postoji hidroelektrana koja proizvodi 35 megavata na sat električne energije, kao i dugački kanal Ibar-Lepenac.

Projekat je izgrađen zajmom Svetske banke, za koji je garantovala država bivša Jugoslavija, dok je obavezu plaćanja preuzelo Kosovo, koje je takođe eksproprisalo imovinu.

Hasani: Kosovo se ne može povući iz sporazuma

Profesor međunarodnog prava Enver Hasani upozorio je na posledice u slučaju da se Kosovo jednostrano povuče iz svojih obaveza.

U takvom slučaju američka strana će tražiti političko rešenje spora. Ako se ne slaže sa političko-diplomatskim sredstvima, tada na scenu stupaju arbitražni postupci, jer se države ne mogu povući kada i kako žele iz međunarodnih obaveza.

„Jednostrano se možemo povući samo ako za to postoji dozvola američke strane kao sastavljača teksta i kao njegovog garanta“.

Prema njegovim rečima, Vašingtonski sporazum je međunarodni sporazum stvoren jednostranim pravnim aktima koji se zovu obaveze i koji zajedno čine tekst Sporazuma.

„Te obaveze pripadaju kosovskoj, srpskoj i američkoj strani. Ovaj drugi, za razliku od prva dva, takođe ima ulogu garantovanja primene Sporazuma. Ko misli drugačije, pravno greši do beskonačnosti. Podsetiću vas na slučaj Ihlen za koji je MSP odlučio 1933. Izjava norveškog ministra spoljnih poslova koji je rekao da nemaju teritorijalne pretenzije na Istočni Grenland koštala ih je gubitka ovog ostrva. Zašto? Jer je MSP rekao da su izvršne izjave obavezujuće. To je slučaj i sa Vašingtonskim sporazumom, koji je vlada Hotija jednostrano preduzela u ime Kosova“, rekao je bivši predsednik Ustavnog suda.

Hasani dodaje da, ako vlada smatra da izveštaj o Gazivodama nije u skladu sa Vašingtonskim sporazumom, onda američkoj strani treba da kaže razloge za to.

„Ovaj izveštaj je primena Vašingtonskog sporazuma od strane američke strane. U ovoj fazi nema potrebe za bilo kakvom dodatnom intervencijom Skupštine Kosova, jer je reč o tehničkom izveštaju koji sprovodi jednu od obaveza iz Vašingtonskog sporazuma. Vlada ga jednostavno mora prihvatiti kao takvog i izraziti spremnost da nastavi dalje faze njegove primene. Ako na kraju smatrate da ovaj izveštaj nije u skladu sa Vašingtonskim sporazumom, onda biste američkoj strani trebalo da pokažete razloge za tako nešto“, dodao je on.

Ali Kurti je u intervjuu za prestižni francuski medij „Le Monde“ izrazio uverenje da Sjedinjene Države pod upravom Džoa Bajdena neće uzeti u obzir ideje bivšeg predsednika Donalda Trampa o dijalogu između Kosova i Srbije.

„Izbor predsednika Bajdena veoma je pozitivan signal. Prvo je Džo Bajden postao vođa socijaldemokrata u svetu, vrlo je zanimljivo vreme. Drugo, verujem da američka administracija ne obraća mnogo pažnje na ono što je gospodin Tramp uradio diplomatski. Ova apsurdna priča o razmeni teritorija je završena, više ne razgovaramo o tome“, rekao je Kurti u odgovoru na ovo pitanje.

Srbija krivi Kosovo, insistira na uspostavljanju Asocijacije

S druge strane, srpski zvaničnici optužili su kosovsku stranu za dosadašnji nedostatak rezultata u dijalogu.

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić rekao je da ne razume kako Kosovo još nije formiralo Zajednicu srpskih opština, što je prema njegovim rečima jedina obaveza koja je do sada primljena sa kosovske strane.

„Ne verujem da su EU, SAD i drugi toliko nemoćni da ne mogu uticati na ispunjenje ove jedinstvene obaveze. Ali, ipak, strpljivi smo i uporni, ne odustajemo od dijaloga, ne napuštamo pregovarački sto, jer znamo da je to jedini način da se nađe rešenje. Shvatamo da rešenje možda nije idealno za obe strane, ali trebalo bi da nam pruži prostor da gradimo budućnost u miru, bez napada i bez straha za sigurnost“, rekao je Dačić.

„Želimo da nađemo rešenje. Ne želimo da pitanje Kosova i Metohije ostane pod statusom kvo. Sve dok ne postoji rešenje, srpska zajednica na Kosovu i Metohiji živi u strahu za sopstvenu bezbednost i sigurnost svoje imovine koja je nestabilna. I naše crkve i manastiri su pod stalnim pritiskom Albanaca. Incidenti su česti, od uzurpacije crkvene imovine do oštećenja crkava i groblja. Zbog toga moramo biti strpljivi i konstruktivni u dijalogu koji već celu deceniju vodimo pod pokroviteljstvom EU“.

Nastavljeni dijalog u Briselu između Kurtija i predsednika Srbije Vučića nije dao nikakve rezultate. U međuvremenu, zakazan je još jedan sastanak krajem jula.