Ne postoji politička volja da se krene u brže rešavanje pitanja nestalih lica tokom rata na Kosovu 1999. godine, poručili su predstavnici Resursnog centra za nestala lica iz Prištine i Udruženje porodica „Kosmetski stradalnici“ iz Beograda, uoči obeležavanja Nacionalnog dana žrtava prisilnih nestanaka (27. aprila) u Prištini.
Ni nakon 25 godina i niza sastanaka i dalje nema konkretnih rezultata, naveo je Bajram Ćerkinaj ispred Resursnog centra za nestala lica u Prištini.
“Nama se svakodnevno krše ljudska prava. Resursni centar je imao vizite od Komiteta iz Njujorka i 30 država i oni su konstatovali da se ljudska prava krše zbog nerasvetljivanja sudbine nestalih lica. Članovi porodice imaju pravo da znaju šta se dešava i gde se nalaze njihovi najmiliji”, istakao je Čerkinaj.
Kršenje ljudskih prava
Prema njegovim rečima, i u Prištini i Beogradu u pitanje nestalih umešana je politika, koja ovom procesu ne dozvoljava da ide napred.
“Ova politika odgovara onima koji su vršili te zločine. Kada se ne zna za kriminal, kada ne znamo gde su nam članovi porodice, neka dobro znaju domaće institucije, ali i one međunarodne koje se hvale ljudskim pravima, da se nama ipak krše ljudska prava”, dodao je Ćerkinaj.
Gordana Đikanović ispred Udruženja porodica “Kosmetski stradalnici” iz Beograda zamolila je međunarodnu zajednicu da pitanje nestalih drže jednako aktuelnim u Prištini i Beogradu.
“Predstavnici vlasti u saradnji sa međunarodnom zajednicom trebalo bi da sednu i dogovore se. Ako smo mogli mi (porodice) da pređemo desetogodišnji trnoviti put, koje se u početku nismo ni pozdravljale među sobom, kad smo mi mogli da pronađemo zajedničku nit i da poverujemo da je moguće da zajedničkim radom i saradnjom unapredimo taj process, na neki način, nikada nam neće biti jasno kako to predstavnici institucija i vlasti ne mogu da sednu i racionalno razgovaraju”, upitala je Đikanović.
Ona je dodala da već tri godine nije zasedala radna grupa Međunarodnog komiteta Crvenog krsta za nestala lica Beograda i Prištine.
“Za porodice ne postoji objašnjenje, ni da li neko može da se dogovori, da li se neko nekome sviđa. Neka sednu da se dogovore, neka nađu kredibilne ljude koji će istinski raditi. Ovim tempom treba da prođe još sto godina da bi se značajno smanjila lista svih nestalih na Kosovu”, istakla je Đikanović.
Protok vremena otežava put do rešenja
Kuštrim Gara, šef Kancelarije za nestala lica pri kosovskoj vladi, kazao je da je pitanje nasilno nestalih lica prioritet.
„Kada 25 godina nakon rata kažemo da vreme leči rane, u ovoj situaciji je obratno. Vreme otežava ionako teško stanje“, naveo je.
Gara se osvrnuo na sastanak Radne grupe za nestala lica Kosova i Srbije koji je održan u Ženevi 31. januara.
„Sastanak je za našu delegaciju bio veoma važan, kako bi ponovo na dnevni red vratili većinu zahteva za koje nismo dobili odgovor. Počeli smo sa zahtevom o nestanku intelektualaca 19. aprila, zahtevamo pristup arhivama 37. Brigade, odgovornih za Suvu Reku i Prizren, slučaj Trnje, da se ovi slučajevi vrate na dnevni red. Tražimo mogućnost iskopavanja na teritoriji Srbije, ali i nekih delova u Republici Kosovo”, rekao je on.
Naveo je da je na području Srbije tokom proteklih 25 godina otvoreno pet masovnih grobnica.
„Otkopano je i vraćeno na Kosovo više od 900 posmrtnih ostataka, oko hiljadu žrtava je vraćeno kako bi bilo sahranjeno. Ostaje 16 lokacija masovnih grobnica koje su evidentirane još 2001. godine u vreme Vlade Zorana Đinđića. Do sada je potvrđeno samo pet“, rekao je.
Prioritet Komisije za nestala lica tokom 2024. godine će, prema Garinim rečima, biti identifikacija posmrtnih ostataka koji se nalaze u Institutu za sudsku medicinu u Prištini.
“Ista nam je bol”
Udruženja porodica “Kosmetski stradalnici” iz Beograda uz podršku Evropske unije i programa Ujedinjenih Nacija za razvoj (UNDP) izradilo je publikaciju “Ista nam je bol” u kojoj je prikazan osvrt na desetogodišnji zajednički rad udruženja nestalih lica u Prištini i Beogradu.
“Tu su naše izjave da ne postoji kolektivna krivica, da svaka žrtva i svaki zločinac ima svoje ime i prezime, da treba da odgovara ma kojoj veri i naciji pripadao. Hteli smo da ostane trag, mi koji imamo veliku bol smo uspeli da sednemo, da se dogovorimo, da nađemo liniju spajanja”, navela je autorka publikacije Gordana Đikanović.
Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, marta 2024. godine, na listi nestalih na Kosovu nalaze se imena još 1.618 lica.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
