Pavković: Pitanje je da li Beograd uopšte želi da u celosti primeni Ohridski sporazum

Pitanje je da li Beograd uopšte želi da u celosti primeni Sporazum o putu ka normalizaciji između Kosova i Srbije, rekao je na predstavljanju analize Radne grupe za Poglavlje 35 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Miloš Pavković iz Centra za evropske politike (CEP).

„Četiri su bitna izazova za Srbiju koja smo mapirali u implementaciji Sporazuma o normalizaciji. Prvi je to da li Srbija uopšte želi da implementira sporazume u celosti, a vodili smo se izjavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, direktora Kancelariji za Kosovo, premijerke i ministra spoljnih poslova“, kazao je on.

Pavković je naveo da, pre svega, sporazum u Ohridu nije potpisan što implicira da Vlada Srbije ima strategiju da od toga napravi politički sporazum, a ne pravni, i da time šalje poruku javnom mnjenju kako bi ublažila reakcije.

Drugi izazov je to što Beograd čak demantuje mogućnost postojanja diplomatske misije Prištine, a treći je to što Kosovo ključnom tačkom sporazuma smatra svoje članstvo u međunarodnim organizacijama.

„Četvrti izazov je priznavanje nacionalnih simbola i tu mislim da je učinjen korak napred priznavanjem registarskih tablica volzila od strane Srbije, ali sa ostalim simbolima će biti problem jer njihovo priznavanje daje utisak da je priznata i državnost“, kazao je Pavković.

U preporukama za rešavanje tih izazova CEP navodi da je glavno posvetiti se implementaciji sporazuma u celosti i to principom parafiranja, potpisivanja i ratifikacije sporazuma.

„Treba da se izmeni i pregovarački okvir za pristupanje EU što su Evropska komisija (EK) i Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) već predložile Savetu Evropske unije. Time obaveze Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i njegov Implementacioni aneks, koji je usaglašen prošlog marta u Ohridu, formalno postaju sastavni deo procesa pregovora o članstvu Srbije“, kazao je on.

Druga mera za prevazilaženje izazova bila bi definisanje rokova za implementaciju sporazuma, a treća bi bila kontinuirana i jasna podrška zvaničnika EU implementaciji sporazuma, naveo je Pavković.

Analiza je predstavljena je u okviru projekta „Podrška praćenju napretka u Poglavlju 35“ pretpristupnih pregovora Srbije i EU, koji realizuje InTER, a finansijski podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji – Europe ASAP“.

Dijalog.net



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.