„Prednjačimo u regionu po poboljšanju demokratije. Među smo tri najbolje zemlje u učinku po poboljšanju vladavine prava, zauzimajući 3. mesto od 15 zemalja u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji. Imali smo najveće poboljšanje u regionu u borbi protiv korupcije, a zajedno sa Crnom Gorom prednjačimo u regionu po poboljšanjima u građanskim pravima i slobodama, kao i u liberalnoj i izbornoj demokratiji“, preneo je svoju odu Kurti slušaocima i gledaocima u „Kući inženjera“ u austrijskoj prestonici.
Kosovski premijer Aljbin Kurti učestvovao je u 21. izdanju Bečkog ekonomskog foruma i to kao ključni govornik, kako je saopštio njegov kabinet. U pitanju je, prema najavljenom programu, 4. sesija „Ekonomska saradnja je bitnija nego ikada“, na kojoj je Kurti bio zadužen za tzv. „imuplsnu izjavu“, a predstavljen i kao „pokrovitelj foruma“.
Prema programu, od predstavnika Srbije, najavljena je samo Dragijana Radonjić-Petrović, potpredsednica Udruženja ekonomista Srbija i to za treću sesiju.
To što je boravio „u prelepom gradu Beču“, koji je kako je primetio, „dugo bio centar diplomatije, kulture, ekonomije i intelektualne razmene“, iskoristio je još jednom za dve vrste poruka: hvalospeve i pokude. One prve na račun pre svega Kosova, i u nešto manjoj meri – Austrije; potonje na račun Srbije, odnosno, kako to naglašava „svog severnog suseda“ – na kojeg se požalio i Austriji.
„Naš severni sused, Srbija, mora omogućiti strancima čija je destinacija Kosovo da takođe mogu da idu u Srbiju. Nažalost, ko god da dođe iz Austrije na Kosovo kao prvo mesto ulaska, ne može da nastavi putovanje u Srbiju bez da prvo ode u Severnu Makedoniju, jer iz perspektive zvaničnog Beograda, ulazak na Kosovo prvo znači ilegalan ulazak na teritoriju Srbije. Za dobre susedske odnose i ekonomsku saradnju ovo mora da se promeni“, jedna je od Kurtijevih poruka.
No, pritužbe protiv Srbije su se ređale, čak i kada je u pitanju zabrinutost ovog premijera za klimu na Zemlji:
„U Berlinu sam takođe rekao (samit u Berlinu koji je prethodio, prim.red.) da 25 godina nakon NATO intervencije, srpski vazdušni prostor ostaje zatvoren za komercijalne letove ka i sa Kosova. Ovo nije dobro ni za susedske odnose, ni za ekonomsku saradnju, ni za prilagođavanje klimatskim promenama. Letovi iz Beča ka Prištini i obrnuto mogli bi biti mnogo kraći i manje zagađivati ako Srbija dozvoli komercijalnim avionima čija je destinacija Priština da lete kroz srpski vazdušni prostor“.
Požalio se Kurti i na to, ali i pohvalio time da su osim Srbije, sve zemlje Zapadnog Balkana, ili deo NATO-a, ili imaju trupe NATO-a, te da kao takve, žele da se pridruže Evropskoj uniji.
„Kao region, verujem da bismo napredovali mnogo brže ka članstvu u EU da nije određenih autokratskih tendencija, povratničkog pogleda i ekspanzionističkog načina razmišljanja nekih“, jadao se dalje.
Iako je u većem delu uzneo odu Kosovu i Autriji, naglasio je da se ipak ne radi „samo o Kosovu“.
„Napredak naše zemlje je povezan sa napretkom naših suseda. Ne možete zauvek sijati u komšiluku bez da celo komšijsko okruženje sija zajedno. U tom smislu, posvećeni smo zajedničkom radu, jer verujemo da svi možemo imati koristi kada je region prosperitetniji i sigurniji. Sve zemlje jugoistočne Evrope, kada ih posmatraju velike zapadne i svetske korporacije, vide nas kao deo istog komšiluka, i zbog toga moramo povećati našu saradnju“.
„Kosovo pokazalo da demokratija i ekonomija idu ruku pod ruku“
Domaćinu je, osim lepote prestonice, odao priznanje, i kada je u pitanju saradnja. Podsetivši na razgovore o statusu Kosova upravo u Beču između 2006. i 2007. godine, uz posredovanje Martija Ahtisarija, kazao je da je njegova „desna ruka“ bio upravo Austrijanac Albert Rohan.
Inače, dok se priseća Ahtisarija kao specijalnog izaslanika UN, i dobitnika Nobelove nagrade za mir, Kurti, kao i Samoopredeljenje kojim rukovodi, upravo su na Kosovu dugogodišnji protivnici Ahtisarijevog paketa zaštite prava srpskog naroda na Kosovu.
„Austrija je postojan partner Kosova, kako pre, tako i nakon nezavisnosti naše zemlje, i pružila nam je podršku i pomoć u brojnim oblastima, od ekonomskog razvoja do saradnje u oblasti bezbednosti. Strana ulaganja su konstantno pokazivala značajan rast iz Austrije, povećavši se više od pet puta u poslednje četiri godine“, kazao je Kurti.
Benefiti ove saradnje su očigledni za njega. Pre nego što je postala članica Evropske unije 1995. godine, Austrija je bila deo Evropske asocijacije slobodne trgovine (EFTA) 35 godina, što je odigralo značajnu ulogu u pripremi puta za članstvo Austrije u EU i stalni ekonomski rast.
EFTA-u je spomenuo da bi naveo kako je ove godine, baš Kosovo uspešno završilo pregovore o EFTA-i, uključivši i usluge.
„Veoma smo srećni što ćemo potpisati taj sporazum u narednih nekoliko meseci“, dodao je.
Pohvale na račun Kosova su bile u fokusu govora ovog premijera.
Kosovo je, ređao je dalje, deo Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini poznatog kao CEFTA.
„Nakon nedavnih odluka, uključujući direktno predstavljanje Kosova, postoji obećanje o bržem napredovanju regiona prema jedinstvenom tržištu i punopravnom članstvu u Evropskoj uniji“, navodi dalje.
„Za nas, ekonomska saradnja nije samo izbor politike; to je strateška neophodnost. Naš uspeh i napredak zavise o našoj sposobnosti da stvorimo okruženje koje podstiče prekograničnu trgovinu, privlači ulaganja i gradi mostove sa susednim zemljama“ (…) Kao mlada zemlja sa čvrstim opredeljenjem za demokratiju i ekonomski rast, verujemo da su partnerstva ključna za postizanje prosperiteta i mira, ne samo unutar naših granica, već i širom našeg regiona“.
Pohvalio se i svojim predlogom iz oktobra, na samitu u Berlinu, na desetu godišnjicu Berlinskog procesa, da će se na Kosovu omogućiti slobodu kretanja za sve nosioce ličnih karata Bosne i Hercegovine.
„Ovo će okončati dugo čekanje i skupe procedure potrebne za dobijanje vize za slobodno putovanje. Naravno, nadam se da će u preostalom vremenu Bosna i Hercegovina moći ratifikovati Sporazum o Berlinskom procesu kako bi građani obe naše zemlje mogli ranije slobodno da se kreću sa ličnim kartama. Ali čak i ako to ne učine, od 1. januara 2025. godine, svi građani Bosne i Hercegovine moći će slobodno da dođu na Kosovo sa svojim ličnim kartama. Sloboda kretanja je jedna od četiri osnovne slobode koja je omogućila mobilnost ljudi širom Evrope i tako mora biti i između naših zemalja. Kosovo i Bosna i Hercegovina su mnogo pretrpele, posebno krajem devedesetih. Jer bez slobode kretanja nećemo moći obezbediti mobilnost radnika, studenata i profesionalaca, što je ključno za privlačenje stranih direktnih ulaganja i rast naših ekonomija.“
Zamajac zapada o integraciji i praktično ukrupnjavanju tržišta na Zapadnom Balkanu, i Kurti je pokušao da prenese, svojim rečima. Poručio je da su sporazumi koji uklanjaju prepreke trgovini ključni, ali i da se oslanjaju na dobru saradnju i dobre namere.
„Kroz Zajedničko regionalno tržište, možemo pristupiti širem tržištu i integrisati našu ekonomiju sa susedima. Uklanjanjem carina, harmonizacijom standarda i promovisanjem slobodnog kretanja dobara i usluga, jačamo našu ekonomiju, stvaramo nova radna mesta i podržavamo lokalnu industriju“, naveo je Kurti, dodajući da su zajedničko regionalno tržište i CEFTA „samo početak“.
A u pitanju je prevazilaženje globalne ekonomske nesigurnosti.
„Pokazali smo da demokratija i ekonomija idu ruku pod ruku“, ponavlja Kurti.
Hvali se privrednim rastom – Od 2021. do 2023. – prosečno 6,2% BDP-a, „uz skoro 50% porasta u odnosu na pre-pandemijsku 2019. godinu“. Pohvalio se i udvostručenim izvozom i stranim ulaganjima, kako tvrdi dalje, te navodnim padom stope nezaposlenosti sa skoro 26% na oko 10%.
„Ovi rezultati pokazuju da ekonomski rast vodi ka socijalnom blagostanju“, još je jedna od omiljenih Kurtijevih krilatica.
Tvrdi da se Kosovo ističe i u borbi protiv korupcije, ali i još nečem:
„Sa prosečnom starosnom strukturom od 34 godine, imamo mladu i dinamičnu radnu snagu koja može da podstakne inovacije i preduzetništvo ako dobije pravu podršku. Mladost na Kosovu govori engleski, mnogi od njih govore nemački, a neki govore i jezike naših komšija; bosanski, hrvatski, srpski i neki govore i turski. Sa energičnom, talentovanom, višejezičnom mladosti pružamo veliku priliku za ‘outsourcing’ poslovnih procesa i sve veća ekonomska ulaganja i trgovinsku razmenu“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
