Uprkos ambasadorima: Još jedan pokušaj formiranja Skupštine Kosova bez uspeha – nastavak sednice sutra

Ni današnji – 52. po redu pokušaj formiranja Skupštine Kosova nije uspeo. Sednica je prekinuta nakon još jednog neuspešnog glasanja za izbor Komisije za tajno glasanje. Nastavak je zakazan za sutra, 26. jula – upravo na dan kada ističe rok za formiranje ovog tela.

Po prvi put, sednici su prisustvovali i međunarodni predstavnici – francuski ambasador Olivije Gero, nemački ambasador Jern Rode, britanski ambasador Džonatan Hargrevis, kao i predstavnica američke ambasade Ana Partipati.

U sali je bilo prisutno 117 poslanika, od kojih je 54 glasalo za predlog, odnosno za formiranje Komisije za tajno glasanje.

Sednica je i danas prekinuta, a predsedavajući Avni Dehari najavio je nastavak za sutra u 14 časova, budući da rok za formiranje Skupštine ističe upravo sutra, 26. jula.

Ova sednica održana je dan nakon što je Ustavni sud privremeno zabranio poslanicima da donose bilo kakve odluke u vezi sa ovim procesom nakon isteka roka.

Privremena zabrana važi do 8. avgusta.

Nova odluka Ustavnog suda: Poslanicima zabranjeno delovanje nakon isteka roka od 30 dana, privremena mera

Zemaj: Dva značenja odluke Ustavnog suda

Poslanik Demokratskog saveza Kosova, Armend Zemaj, izjavio je da mera Ustavnog suda, kojom se na dve nedelje zabranjuju odluke i delovanja poslanika, ima dva značenja.

Prema njegovim rečima, mera je možda doneta kako bi se izbegao vakuum u kojem bi moglo doći do „zloupotrebe“ sednice, ali i kako bi se pokretu Samoopredeljenje dalo vreme da obezbedi podršku za izbor predsednika Skupštine.

„Možda ova mera ima dva značenja – prvo, da se ne ostavi prostor za zloupotrebu sednice ili donošenje bilo kakvih proizvoljnih odluka od strane predsedavajućeg, a drugo, da se LVV-u, u okviru prethodne odluke suda, da prostor da pronađe saradnju kojom bi izabrali predsednika Skupštine. Problem je jasan – Aljbin Kurti i Samoopredeljenje nemaju problem sa Skupštinom, već sa formiranjem vlade – nemaju dovoljan broj poslanika“, rekao je on, prenela je Koha.

Saga

Više od pet meseci prošlo je od održavanja parlamentarnih izbora na Kosovu. U martu su potvrđeni i konačni izborni rezultati, ali je kosovska skupština i dalje bez predsednika i potpredsednika, a Kosovo bez nove vlade.

Razlog – opozicija odbija da za predsednika Skupštine tajnim glasanjem izglasa kandidata na kom insistira Samoopredeljenje, Aljbuljenu Hadžiju. Ona nije uspela u šest pokušaja da dobije potrebne glasove na otvorenom glasanju, zbog čega je Samoopredeljenje prešlo na taktiku tajnog glasanja u čemu takođe ne uspeva.

Od treće sednice zastoj je zbog Hadžiju, koja ne dobija dovoljan broj glasova. Sa sednicama se započelo 15. aprila, a od tada su 52 puta prekidane i odlagane u većini na po 48 sati.

Opozicija optužuje Samoopredeljenje za blokadu i krizu institucija, zastoj, te da zahteva tajno glasanje, kako bi Hadžiju dobila glasove Srpske liste.

LDK predlaže formiranje prelazne jedinstvene vlade, PDK zahteva promenu kandidata za predsednika Skupštine, dok AAK saopštava da će glasati za osobu koja će da ujedini sve stranke.

Ipak, jedna od ključnih odluka, iako ne neposredno povezana sa sagom, ali sa direktnim uticajem jeste prošlonedeljna odluka Vrhovnog suda Kosova koja je neposredno potvrdila da aktuelna tehnička vlada krši zakon, time što njeni ministri obavljaju dve funkcije istovremeno. Vrhovni sud je 15. jula odlučio da poništi administrativno uputstvo koje je doneo vršilac dužnosti ministra finansija, zbog toga što istovremeno obavlja i funkciju poslanika. Odluku je opozicija snažno pozdravila, uz pojedine stručnjake i eksperte, dok se Samoopredeljenje snažno pobunilo, zbog čega je sud još jednom reagovao govoreći o neprimerenim pritiscima na sud, a sud jednoglasno podržale zapadne ambasade.

U pokušaju da reši institucionalnu krizu, kosovska predsednica Vjosa Osmani, organizovala je serije sastanaka sa liderima parlamentarnih stranaka.

Novi pokušaj usledio je 22. jula, kada se obratila Ustavnom sudu koji je prošlog meseca odlučio da Skupština mora biti konstituisana u roku od 30 dana, odnosno do 26. jula 2025. godine.

Osmani je, između ostalog, zatražila od suda da protumači pravne posledice ukoliko kosovska skupština ne bude konstituisana u predviđenom roku.

Istakla je da je sprovođenje ove presude „jasna ustavna obaveza“ i naglasila potrebu za saradnjom i poverenjem među svim predstavnicima građana kako bi se pronašlo brzo rešenje.

Hasani: Osmani nema osnova za zahtev. Konstituisanje nakon roka ne znači automatski neustavnost

Jedan od najupućenijih poznavalaca ustava i ustavne prakse na Kosovu, bivši predsednik Ustavnog suda i univerzitetski profesor Enver Hasani, ocenjuje da je zahtev predsednice Vjose Osmani za privremenu meru bio neprihvatljiv, jer je „očigledno neosnovan“, te da Ustavni sud nije mogao da razmatra takav zahtev za tumačenje presude.

Kada je reč o odluci Ustavnog suda kojom je određen rok za konstituisanje Skupštine do 26. jula, Hasani smatra da je Sud u svojoj poslednjoj presudi napravio grešku jer nije utvrdio pravne posledice. Istovremeno naglašava da je rok od 30 dana jasno predviđen samim Ustavom Kosova.

„Sud je morao da navede šta se dešava ako se Skupština ne konstituiše u roku, a pošto to nije učinjeno – njegova je dužnost da to sada razjasni, i to na osnovu zahteva poslanika, a ne predsednice. Sud može i samoinicijativno (ex officio) da uvede privremenu meru, ne samo na zahtev stranaka“, rekao je Hasani u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.

Dodao je da je rok od 30 dana konstrukt samog Suda, budući da su „pripremni radovi“ – na koje se Sud potencijalno mogao pozvati – ili nepostojeći ili nepouzdani:

„Sud je mogao da koristi tzv. pripremne radove, za koje znam da ne postoje, ali pre pet-šest godina navodno su pronađeni. Uveren sam da bi i ti pripremni radovi govorili da 30-dnevni rok nije krajnji rok za konstituisanje, već rok za početak sednice. Pošto je Sud taj rok ipak utvrdio, trebalo je da propiše i pravne posledice za slučaj nekonstituisanja. To nije učinjeno. Zbog toga je dužnost Ustavnog suda – na osnovu tekućih zahteva poslanika iz dve političke stranke – da odluči o pravnim posledicama neispunjenja svoje poslednje presude.“

Hasani ističe da konstituisanje Skupštine nakon roka ne znači automatski da je ono neustavno. Jedino Ustavni sud može o tome da odluči. Prema njegovim rečima, Vlada izglasana posle isteka roka bila bi ustavna sve dok Sud eventualno ne odluči suprotno.

Očekuje da će Sud uskoro doneti odluku kojom će utvrditi pravne posledice, posebno u vezi sa tim šta se dešava ako se Skupština konstituiše nakon 27. jula – jer, kako naglašava, sudovi su ti koji određuju način i vreme izvršenja svojih presuda, kao i njihove pravne posledice.

„Sud mora da razjasni dve ključne stvari: pravnu prirodu ustavnog prava prve stranke da predloži mandatara – da li je ta nadležnost vremenski ograničena ili ne; i drugo – šta se dešava ako se Skupština ne konstituiše ni u neodređenom roku.“

Hasani podseća i da predsednica ne može da odbije da imenuje mandatara, čak ni dok čeka odluku Suda:

„Ona nije tumač Ustava i mora da postupi u skladu sa ustavnim rokovima.“

Pregovori sa Ljimajem

U pokušajima da Samoopredeljenje dobije podršku za formiranje skupštine prema svojim planovima, u poslednjih 10-ak dana u središtu pažnje ponovo su stavljeni pregovori između Samoopredeljenja i NISMA-e o formiranju koalicione vlade.

Iz Nisme su ponovili zahtev da Ljimaj bude kandidat za predsednika Skupštine, tvrdeći da bi sa njegovim imenom bilo moguće konstituisati parlament.

Ipak, nije bilo jasnih signala iz Samoopredeljenja o mogućem dogovoru. Pojedini poslanici tvrde da ova stranka ne pristaje na predlog Nisma-e i ovoj stranci nudi ministarska mesta.

Do kraja nedelje će se znati da li postoji dogovor sa Ljimajem ili ne, kazao je nedavno Aljbin Kurti, koji je ostao pri svom stavu za Hadžiju kao predsednice skupštine.

A ukoliko ni ove nedelje ne bude pomaka ka konstituisanju skupštine, vreme je za razgovor o izborima, rekao je potom Kurtijev koalicioni partner iz partije Guxo, Faton Peci.

Nisma ima tri poslanika i izlazila je na izbore u koaliciji sa AAK Ramuša Haradinaja. Međutim, nakon izbora, Haradinaj je izjavio da je saradnja sa Kurtijem prekinuta, dok je Ljimaj u stalnoj komunikaciji sa liderom Samoopredeljenja.

Pored Nisme, i PDK je najavila podršku kandidaturi Fatmira Ljimaja za predsednika Skupštine, ali ne i podršku novoj vladi Aljbina Kurtija, što dodatno komplikuje pregovore.

Testiranje međunarodnog kredibiliteta preko prisustva ambasadora u skupštini

Novina u sagi je to što su se danas, pred istek roka, a u 52. pokušaju da se ovo telo formira, na galeriji skupštine pojavili zapadni ambasadori i diplomate. Već su izrazili razočaranje. Koliko je njihov uticaj da se nasluti okonnčanje ove sage – ostaje sutra još jedna šansa.

Zasedanje završeno bez glasanja: Dehari prekinuo sednicu nakon svađe sa Musljiju