Kao što je i najavila, kosovska predsednica, Vjosa Osmani, obratila se Ustavnom sudu u vezi sa blokadom institucija. Ona je, pišu prištinski mediji, zatražila od suda da protumači pravne posledice ukoliko kosovska skupština ne bude konstituisana u predviđenom roku. Ovaj rok ističe 26. jula.
Vjosa Osmani održala je danas konferenciju za štampu na kojoj je kazala da je zahtev koji je podnela sudu preventivne prirode i da je neophodan da bi se garantovalo demokratsko funkcionisanje institucija.
Ona očekuje da sud ispita „sukob ustavnih nadležnosti koji je nastao usled neuspeha u konstituisanju Skupštine“, piše prištinska Koha.
Konstatuje da je ovo slučaj bez presedana u političkom životu Kosova.
Govoreći o ustavnom roku od 30 dana za konstituisanje skupštine, koji je prethodno odredio Ustavni sud, Osmani je kazala da nisu jasno definisane pravne posledice ukoliko se on ne ispoštuje.
„Naš zahtev je u suštini za razjašnjenje ovih posledica ako se Skupština ne konstituiše na vreme. Ovo je pokušaj da se spreče nepopravljive posledice po ustavni poredak zemlje“, rekla je Osmani.
Takođe je naglasila da se ne nazire ni konsenzus, ni kompromis za rešavanje ovog pitanja u predviđenom roku.
„Cilj je da se razjasni situacija u vezi sa nekonstituisanjem Skupštine u roku od 30 dana i da se pojasni kako se ostvaruju nadležnosti svake ustavne institucije u slučaju da Skupština nije konstituisana. Takođe, treba pojasniti šta se dešava ako se Skupština konstituiše nakon 26. jula.“
Osmani je rekla i da je zatražila privremenu meru za suspenziju isteka roka od 30 dana.
„Takođe smo podneli zahtev za privremenu meru za suspenziju isteka roka od 30 dana. Zahtev za meru je prilika da se izbegne stavljanje institucija u beskrajnu blokadu“, kazala je, piše prištinska Koha.
Prema njenim rečima, mera suspenzije bi značila da ne bi moralo da konstitutivna sednica ne bi moralo da se održava svakih 48 sati.
„Pružite građanima ono što im po Ustavu pripada“
Osmani se u međuvremenu oglasila na Fejsbuku navodeći da obraćanje Ustavnom sudu ima za cilj „zaštitu ustavnog poretka od nepopravljivih posledica“.
Ujedno je pozvala sve političke subjekte da „građanima pruže ono što im po Ustavu pripada: funkcionalnu Skupštinu i institucije koje rade u njihovom interesu“.
„Ovaj zahtev pred Sudom nije politički izbor, već ustavna i moralna obaveza prema narodu Republike Kosovo, koji je glasao za funkcionalne institucije. Interes zemlje i Ustava mora biti iznad svih političkih računica“, kazala je.
Rok od 30 dana koji je određen odlukom Ustavnog suda ističe za četiri dana. U ponedeljak, poslanici nisu uspeli po 50. put da konstituišu Skupštinu. Novi pokušaj uslediće sutra u 11.00 časova.
Saga
Više od pet meseci prošlo je od održavanja parlamentarnih izbora na Kosovu. U martu su potvrđeni i konačni izborni rezultati, ali je kosovska skupština i dalje bez predsednika i potpredsednika, a Kosovo bez nove vlade.
Razlog – opozicija odbija da za predsednika Skupštine tajnim glasanjem izglasa kandidata na kom insistira Samoopredeljenje, Aljbuljenu Hadžiju. Ona nije uspela u šest pokušaja da dobije potrebne glasove na otvorenom glasanju, zbog čega je Samoopredeljenje prešlo na taktiku tajnog glasanja u čemu takođe ne uspeva.
Od treće sednice zastoj je zbog Hadžiju, koja ne dobija dovoljan broj glasova. Sa sednicama se započelo 15. aprila, a od tada su 50 puta prekidane i odlagane u većini na po 48 sati.
Opozicija optužuje Samoopredeljenje za blokadu i krizu institucija, zastoj, te da zahteva tajno glasanje, kako bi Hadžiju dobila glasove Srpske liste.
LDK predlaže formiranje prelazne jedinstvene vlade, PDK zahteva promenu kandidata za predsednika Skupštine, dok AAK saopštava da će glasati za osobu koja će da ujedini sve stranke.
Ipak, jedna od ključnih odluka, iako ne neposredno povezana sa sagom, ali sa direktnim uticajem jeste prošlonedeljna odluka Vrhovnog suda Kosova koja je neposredno potvrdila da aktuelna tehnička vlada krši zakon, time što njeni ministri obavljaju dve funkcije istovremeno. Vrhovni sud je u sredu 15. jula odlučio da poništi administrativno uputstvo koje je doneo vršilac dužnosti ministra finansija, zbog toga što istovremeno obavlja i funkciju poslanika. Odluku je opozicija snažno pozdravila, uz pojedine stručnjake i eksperte, dok se Samoopredeljenje snažno pobunilo, zbog čega je sud još jednom reagovao govoreći o neprimerenim pritiscima na sud, a sud jednoglasno podržale zapadne ambasade.
Kosovska predsednica Vjosa Osmani najavila da će se ove nedelje obratiti Ustavnom sudu koji je prošlog meseca doneo presudu koja nalaže da Skupština mora biti konstituisana u roku od 30 dana, odnosno do 26. jula 2025. godine.
Osmani je istakla da je sprovođenje ove presude „jasna ustavna obaveza“ i naglasila potrebu za saradnjom i poverenjem među svim predstavnicima građana kako bi se pronašlo brzo rešenje.
Krajem prošle nedelje održan je sastanak između lidera Samoopredeljenja, Aljbina Kurtija i lidera Nisma-e, Fatmira Ljimaja.
Iz Nisme su ponovili zahtev da Ljimaj bude kandidat za predsednika Skupštine, tvrdeći da bi sa njegovim imenom bilo moguće konstituisati parlament.
Ipak, nije bilo jasnih signala iz Samoopredeljenja o mogućem dogovoru. Do kraja nedelje će se znati da li postoji dogovor sa Ljimajem ili ne, kazao je juče Aljbin Kurti.
A ukoliko ni ove nedelje ne bude pomaka ka konstituisanju skupštine, vreme je za razgovor o izborima, kazao je juče Kurtijev koalicioni partner iz partije Guxo, Faton Peci.
Nisma ima tri poslanika i izlazila je na izbore u koaliciji sa AAK Ramuša Haradinaja. Međutim, nakon izbora, Haradinaj je izjavio da je saradnja sa Kurtijem prekinuta, dok je Ljimaj u stalnoj komunikaciji sa liderom Samoopredeljenja.
Pored Nisme, i PDK je najavila podršku kandidaturi Fatmira Ljimaja za predsednika Skupštine, ali ne i podršku novoj vladi Aljbina Kurtija, što dodatno komplikuje pregovore.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
