Hasani: Zahtev predsednice neosnovan, odluka Ustavnog suda se očekuje po zahtevima poslanika

Izvor: Radio Slobodna Evropa (Tekst je preveden sa albanskog)

Bivši predsednik kosovskog Ustavnog suda, Enver Hasani, ocenio je da je zahtev predsednice Vjose Osmani za privremenu meru i pojašnjenje roka od 30 dana za konstituisanje Skupštine „očigledno neosnovan“ i, kao takav, neprihvatljiv za Ustavni sud.

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa, Hasani, trenutno profesor prava i međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Prištini, rekao je da se očekuje da Ustavni sud donese odluku o ovom pitanju na osnovu zahteva koje su podneli poslanici dve političke partije, a ne na osnovu zahteva predsednice.

„Pitanje se pokreće samo onda kada postoji jasnoća od strane Ustavnog suda u vezi sa pravnim posledicama nekonstituisanja Skupštine i pravom prve partije da predloži.“

Prema njegovim rečima, konstituisanje Skupštine nakon isteka roka ne čini taj proces automatski neustavnim. Samo Ustavni sud, rekao je on, ima pravo da utvrdi ustavnost takvog procesa.

Predsednica Osmani se 22. jula obratila Ustavnom sudu sa zahtevom za pojašnjenje koje bi bile pravne posledice ako se Skupština ne konstituiše do 26. jula – roka koji je ranije sam Sud odredio. Takođe je zatražila donošenje privremene mere za obustavljanje roka od 30 dana.

Međutim, jedan od najboljih poznavalaca kosovskog Ustava, profesor prištinskog Univerziteta i bivši predsednik Ustavnog suda u Prištini, Enver Hasani, zahtev Osmani za privremenu meru i pojašnjenje roka od 30 dana za konstituisanje Skupštine ocenio je kao „očigledno neosnovan“, i kao takav neprihvatljiv za Ustavni sud. Zato je Hasani u intervjuu za RSE naveo da je i očekivao da Ustavni sud odluku o tom pitanju donese na osnovu zahteva poslanika iz LDK i PDK, a ne na osnovu zahteva Osmani.

Izabrani poslanici Skupštine će se u petak okupiti po 52. put kako bi konstituisali Skupštinu Kosova.

Profesore Hasani, da li očekujete da Ustavni sud prihvati zahtev predsednice Kosova Vjose Osmani za uvođenje privremene mere u vezi sa rokom od 30 dana za konstituisanje Skupštine?

Ne, jer je zahtev gospođe Osmani neprihvatljiv. On je očigledno neosnovan, a privremena mera se donosi samo kada osnovni zahtev ima meritum. Kada je zahtev, kao u ovom slučaju, na prvi pogled očigledno neosnovan, tada ga Sud proglašava neprihvatljivim.

Taj osnovni zahtev predsednice je apsurdan, jer tvrdi da je reč o sukobu nadležnosti, koji ne postoji i koji apsolutno ne može ni da postoji. Niti iko uzurpira nadležnosti predsednice, niti ona sama odustaje od njihovog vršenja.

Da li očekujete da Ustavni sud razmotri zahtev Osmani u vezi sa pojašnjenjem pravnih posledica u slučaju nepoštovanja roka od 26. jula za konstituisanje Skupštine?

Apsolutno ne. Ne verujem. Predsednica nema pravo da se obrati Ustavnom sudu ni po osnovu sukoba nadležnosti, niti radi tumačenja presude Ustavnog suda.

Kakve pravne posledice očekujete da Ustavni sud utvrdi – ili možda neće doneti nikakvu odluku?

Ustavni sud je u svojoj poslednjoj presudi napravio grešku jer nije utvrdio pravne posledice. Smatram, i dalje to tvrdim, da je rok od 30 dana konstrukt samog Suda. Ustav jasno propisuje da se Skupština mora konstituisati u roku od 30 dana – to je jasno.

Sud je mogao da koristi tzv. pripremne radove, za koje znam da ne postoje, ali pre pet-šest godina navodno su pronađeni. Uveren sam da bi i ti pripremni radovi govorili da 30-dnevni rok nije krajnji rok za konstituisanje, već rok za početak sednice.

Pošto je Sud taj rok ipak utvrdio, trebalo je da propiše i pravne posledice za slučaj nekonstituisanja. To nije učinjeno. Zbog toga je dužnost Ustavnog suda – na osnovu tekućih zahteva poslanika iz dve političke stranke – da odluči o pravnim posledicama neispunjenja svoje poslednje presude.

Znači, ne očekujete da Sud odluči po zahtevu predsednice, već po zahtevima poslanika?

Da, jer Sud nema pravo da prihvati zahtev predsednice. Ponoviću: taj zahtev je očigledno neosnovan, i kao takav – neprihvatljiv.

Sud može da uvede privremenu meru i ex officio – dakle, i bez zahteva stranaka, a ovde mislim na poslanike.

I u okviru odlučivanja o zahtevima političkih snaga, odnosno poslanika, siguran sam da će Ustavni sud pojasniti pravne posledice svoje poslednje presude – šta se dešava ako do konstituisanja dođe posle 27. jula, dakle nakon isteka 30-dnevnog roka.

Ne samo naš, već i svi ustavni sudovi uobičajeno određuju način izvršenja svojih odluka, vreme izvršenja i pravne posledice.

Dakle, Sud može da kaže i šta se dešava ako se Skupština formira posle isteka roka. Može da precizira da li je to pravno prihvatljivo, da li se proces može nastaviti ili ne. To je Ustavni sud već činio – znate, u predmetima kao što su „Hoti“ i ranije, dok sam i ja bio predsednik.

Još jednom, pravo Ustavnog suda jeste da odredi način, vreme i pravne posledice izvršenja svojih odluka.

Profesore Hasani, ako poslanici eventualno konstituišu Skupštinu nakon isteka roka koji je odredio Ustavni sud – da li bi to značilo da je konstituisanje neustavno?

Ne, ne znači. Jer samo Ustavni sud može da kaže da li je nešto neustavno. U poslednjoj presudi Sud nije odredio pravne posledice, već je samo propisao rok. Sud je na taj način redefinisao i de facto izmenio Ustav – rekavši da rok od 30 dana ne važi samo za početak sednice, već i za konstituisanje Skupštine. Ali nije odredio posledice.

Poslanici i institucije će nastaviti da funkcionišu i posle 27. jula. Hipotetički, ako se ništa ne desi, oni treba da nastave u okviru 48-časovnog roka, jer imaju Poslovnik, imaju Ustav koji je na snazi.

Kasnije, ako se Skupština konstituiše, ili ako slučaj stigne pred Ustavni sud, ili paralelno s tim, Sud će odlučiti o pravnoj sudbini konstituisanja posle isteka roka.

Samo Ustavni sud, niko drugi, određuje šta je ustavno, a šta nije.

U međuvremenu, ako se Skupština konstituiše, da li predsednica može da odbije da imenuje mandatara, čekajući odluku Ustavnog suda?

Ne, apsolutno ne. Jer nema nikakvu zabranu, i predsednica nije tumač Ustava. Ona mora da dodeli mandat – ima ustavni rok. Kada se Skupština konstituiše, ona mora odmah da imenuje mandatara i da se pristupi formiranju institucija.

U bilo kom trenutku, Ustavni sud može da odluči o pravnim posledicama – kao što je to uradio, znate, u slučaju „Pacolli“. On tada nije proglašen razrešenim predsednikom, već „neustavnim predsednikom“. Međutim, njegove odluke su ostale na snazi – prihvatio je akreditive, imenovao ambasadore – i one se nisu mogle poništiti.

To znači da Ustavni sud upravlja pravnim posledicama, ali država ne sme da se zaustavi.

Ako se postigne dogovor, Skupština treba da se konstituiše čak i posle isteka 30 dana. Mandatar mora biti imenovan i tada. I samo Ustavni sud odlučuje o pravnim posledicama takvog konstituisanja i mandatiranja – niko drugi.

Dakle, ako se izglasa Vlada – ona će biti ustavna?

Da, sve dok Ustavni sud ne kaže suprotno.

Profesore Hasani, šta ako se Skupština ne konstituiše ni u roku od 30 dana, ni nakon eventualnog pojašnjenja Ustavnog suda? Da li to znači gubitak mandata poslanika ili njihovu zamenu drugima sa liste?

To može da se desi samo ako Ustavni sud odluči da je pravna posledica decertifikacija poslanika – bilo svih, bilo dela njih.

Samo Ustavni sud može da oduzme mandat i izvrši decertifikaciju poslanika Skupštine Kosova – i to uz obrazloženje zašto se to dešava. To jeste pravna posledica.

Za sada, Sud nije odredio nikakve pravne posledice u svojoj poslednjoj presudi. Očekuje se da to uradi – u vezi sa neispunjenjem presude u roku od 30 dana. Niko drugi to ne može da učini. Dakle, ne dolazi do automatskog gubitka mandata. O tome odlučuje isključivo Ustavni sud.

Profesore, šta Vi očekujete? Kakve bi mogle biti odluke Suda?

Ne mogu da spekulišem. Ono što očekujem i iskreno se nadam jeste da će Sud znati da sačuva svoj profesionalni integritet, da će se čvrsto osloniti na svoju poslednju presudu, i da će operacionalizovati njene delove – na osnovu obrazloženja koje je tada dao.

Jer i zahtevi poslanika iz obe strane pozivaju se upravo na tu presudu. Ne postoji logika, i bilo bi jako loše za Sud, da odstupi od sopstvenog obrazloženja iz poslednjeg akta.

Verujem i nadam se da će Ustavni sud definisati pravne posledice nepoštovanja svoje presude – zasnovano na njenom obrazloženju – a u vezi sa slučajem koji je pokrenula Alijansa za budućnost Kosova.

Mislite li da bi poslanici mogli biti dovedeni u situaciju da glasaju za određeni rok za konstituisanje Skupštine?

Teško. To je politička procena. Ne mogu ništa da kažem. Ne bih spekulisao u tom pravcu.

Šta može da se očekuje do kraja?

Situacija će se pokrenuti tek kada Ustavni sud pruži jasnoću u vezi sa pravnim posledicama nekonstituisanja Skupštine i u vezi sa pravom prve stranke da predloži mandatara.

Sud mora da pojasni ta dva segmenta: pravnu prirodu ustavnog prava prve stranke da predloži. Da li je to apsolutno pravo koje važi zauvek? I drugo – šta se dešava ako se Skupština ne konstituiše u nedogled?

Osmani zatražila tumačenje Ustavnog suda o posledicama ako se skupština ne konstituiše u roku