„Ovde sam 18 meseci i velika je privilegija da radim kao britanski ambasador. Ono što me je gotovo u svakom sastanku impresioniralo je dubina i toplina odnosa Kosova i UK. To ide sve od 1999, kada je Britanija bila među prvima u NATO operaciji, do 2008, kada je UK bila prva zemlja koja je priznala nezavisnost Kosova. Dugoročna je saradnja u oblasti bezbednosti i uverenja da Kosovo jeste nezavisna i suverena država. Dakle, odnos UK i Kosova je duboko ukorenjen i veoma smo ponosni na to.
Naravno, imamo neke zabrinutosti koje dele i drugi međunarodni partneri. Spomenuo sam zabrinutost zbog jezika oko Ustavnog suda i nekih akcija, posebno na Severu Kosova u poslednjim mesecima, koje nisu rađene u konsultaciji sa pogođenim zajednicama i koje su izazvale strah i nestabilnost.
Brinem kada čujem da se dovodi u pitanje osnova države, koja je, po našem mišljenju, utemeljena u Ahtisarijevom planu, Deklaraciji o nezavisnosti i Ustavu, što je temelj veze naših zemalja i proces priznavanja Kosova od preko 100 država“.
Ovo je kazao britanski ambasador na Kosovu, Džonatan Hargrivs, u ekskluzivnom intervjuu za RSE.
On je, između ostalog, govorio o zastoju u formiranju kosovske skupštine i vlade, lokalnim izborima, dijalogu Beograda i Prištine, integraciji srpskog obrazovanja i zdravstva u kosovski sistem, kao i o slučaju Banjska.
Ceo intervju možete pogledati ovde.
Zdravstvo i obrazovanje – kroz ZSO
Govoreći o sve češćim navodima o integraciji srpskog obrazovanja i zdravstva u kosovski sistem, Hargrivs je istakao da je reč o veoma osetljivoj temi, te naglasio zabrinutost porodica u vezi sa kvalitetom usluga i pristupom njihovoj deci.
„Dakle, ta dva pitanja su izuzetno osetljiva, i, usput, važna za ljude širom Kosova. Trenutno ih jasno pružaju srpske strukture, i mi smo uvek dosledno smatrali da glavni način na koji bi to trebalo da se reguliše i upravlja u okviru kosovskog zakonodavnog okvira treba da bude kroz dogovoreni mehanizam asocijacije opština sa srpskom većinom. I dalje verujemo da je to krajnji cilj – da se dogovori, formira i sprovede asocijacija koja nadgleda te usluge“.
Kaže da bi se svaki političar, gde god na svetu, složio sa tim da je potrebno imati pravu konsultaciju, odnosno uključivanje zajednica koje će biti, prema njegovim rečima, pogođene promenama.
Kaže da postoje različiti načini komunikacije putem kojih takva pitanja mogu da se saopšte:
„Zaista je neophodno da nadležni organi komuniciraju lično i direktno sa zajednicama koje su pogođene i da se pronađe način da, šta god da se desi sa uslugama, one i dalje budu dostupne, visokog kvaliteta i pristupačne“, istakao je britanski ambasador.
„Ohrabruje ga“, kaže, govor Aljbina Kurtija koji je uputio srpskoj zajednici:
„Ohrabrilo me je ono što je premijer rekao u svojoj video-poruci srpskoj zajednici pre oko nedelju dana, gde je istakao svoju posvećenost zajednici kosovskih Srba, posebno saradnji sa novim gradonačelnicima kosovskih Srba, ukoliko i kada budu izabrani, posebno u četiri severne opštine. Ono što bismo želeli da vidimo sada, i u narednim mesecima i godinama, jesu dela, izvan reči, koja zaista pokazuju da on i vlada ozbiljno misle ono što govore. Da kosovski Srbi i druge nevećinske zajednice osete da je Kosovo mesto gde imaju budućnost, sa jednakim pravima na usluge i zaštitu kao i svi ostali“, kazao je Hargrivs, između ostalog.
Nije tajna da dijalog ne ide brzo
Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine koji se vodi pod okriljem EU, Hargrivs kaže da „nije tajna“ da trenutno stvari ne idu baš brzo.
To, dodaje, nije iznenađujuće s obzirom na odsustvo Skupštine i pune vlade na Kosovu, kao i zbog dešavanja u Srbiji.
„Dakle, razočaravajuće je i zabrinjavajuće što dijalog trenutno ne napreduje brže. Ali imate izvanrednog specijalnog predstavnika i odličan tim koji sada izuzetno naporno rade kako bi pripremili teren za trenutak kada će biti bolja prilika za napredak.“
Banjska
Upitan o tome što Kurti traži da jedan od uslova za nastavak dijaloga bude izručenje Milana Radoičića, Hargrivs kaže da je veoma bitno da izvršioci napada u Banjskoj budu „privedeni pravdi što je pre moguće“.
Upitan gde bi Radoičić, prema njegovim mišljenju, trebao da odgovara, Hargrivs kaže:
„Ne želim da ulazim u to šta se dešava nakon toga, jer mislim da je to pre svega pitanje za srpski pravosudni sistem. Ali je zaista važno da se to dogodi. Ne možemo nastaviti sa nekažnjivošću za taj strašan napad i potrebno je preduzeti akciju protiv Radoičića i njegovih saradnika“.
Najzad, na pitanje da li Kurti treba da se drži tog uslova, Hargrivs je rekao da nije govorio o tome da li to treba biti uslov za dijalog.
„Mislim da je to proces koji mora da se odvija. Takođe smatram da što pre budu nastavili konstruktivni dijalog jedni s drugima, to će biti bolje za ljude“.
O političkom zastoju na Kosovu
Govoreći o političkom zastoju na Kosovu, odnosno o formiranju Skupštine i vlade, Hargrivs ističe da to šteti interesima Kosova i, kako je rekao, blokira gotovo milijardu evra u vidu grantova i kredita.
„Želimo da vidimo Kosovo u više međunarodnih organizacija, kao partnera u evropskoj bezbednosti. Želimo da vidimo kosovsku vladu koja radi stvari koje su bitne za sve različite ljude koji žive na Kosovu, a sve je to trenutno na čekanju. Mislim da to nije u interesu Kosova.“
Ujedno je izrazio zabrinutost zbog izraza koji se koriste povodom odluka Ustavnog suda, uz dodatak da se iskreno nada i očekuje da sve političke partije i svi u društvu dozvole sudu da obavlja svoj posao i, kao što je rekao, iznad svega sprovedu ono što sud odluči.
Elek traži hitno raspoređivanje snaga KFOR-a i EULEX-a ispred bolnica i škola
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
