Kosovo bi bez Srba bilo samo Velika Albanija

Iako nekoliko meseci izvan zvanične kosovske političke scene, u više navrata poslanica kosovske skupštine, sada već bivša, Rada Trajković je, pored svojih profesorskih obaveza, trenutno aktivna pri nevladinoj organizaciji “Evropski pokret Srbija” i aktivno učestvuje  u civilnim i političkim diskusijama posvećenim Kosovu. Bila je deo izbornog procesa unutar liste “Srpska”. Povukla se i tako prihvatila izborne rezultate da nije osvojen nijedan mandat. Ova veteranka srpske kosovske politike, govori za naš portal o poslednjim političkim i institucionalnim previranjima, ali i o odnosu srpskih vlasti prema kosovskom pitanju.

Hoće li biti novih izbora?

Ja mislim da je predsednica Kosova trenutno, sa punim legalitetom i legitimitetom, odgovorna kao političar i kao žena, da je trezvena i tolerantna, da ima podršku međunarodnih institucija i najmoćnijih zemalja, da je sa pravom prepoznaju kao faktor stabilnosti. Nakon posete Americi čeka je mnogo stvari da reši. Tu je i njeno prethodno poništavanje ostavke američkog sudije u Ustavnom sudu Kosova. Računam da želi da se pribegne institucionalnoj konsolidaciji – opredeljenju predsednice da naredni izbori budu skora budućnost.

To znači da su novi izbori izvesni?

Ja mislim da da. Kosovski političari su suviše daleko otišli u suprostavljanju, suviše mnogo stvari se ovih dana desilo između jednih i drugih, a suviše je malo prostora ostavljeno za kompromis.

Mogli bi da budu do kraja godine?

Pa, pre vanrednih izbora se i planiralo da budu do kraja godine.

U kosovskoj štampi se već pominje moguć rascep unutar koalicije VLAN? Navodno je LDK spreman da revidira svoj položaj unutar koalicije i da Isa Mustafa, umesto Haradinaja bude premijer, a što je Haradinaj odbio kao “čaršijsku priču”, uz tvrdnju da je koalicija čvrsta sa ranijim dogovorima?

Ubeđena sam da je taj savez vrlo stabilan. Sa druge strane, s obzirom na Tačijeve mogućnosti, da ima najveći broj glasača, da je prisutan unutar svih institucionalnih struktura, mislim na policiju, Kosovske zaštitne snage, na svoj vrlo moćan ŠIK, a mislim da on veoma mnogo ulaže i radi, pozicionira se tako da nikako ne napusti lidersku poziciju. Izveštaj tužioca Viliamsona, uz mnoge druge izazove, terali su Tačija da po svaku cenu traži izlaz unutar institucionalnog predstavljanja njegove partije. Sa druge strane, ukoliko bi neko razbio dogovor unutar bloka, mislim da bi to dugoročno nanelo štetu onome ko to uradi, jer je nemoguće napraviti neki ozbiljniji savet koji bi mogao menjati ustav Kosova.

Na šta konkretno mislite?

Svi očekuju promenu ustava Kosova. U pitanju je promena izbornog zakona, pitanje statusa Kosovskih bezbednosnih snaga. Otvorila bi se mnoga druga pitanja kada su u pitanju ustavne promene. Za promene su potrebne dve trećine saglasnosti parlamenta, a za promene koje su posebno važne za Srbe, potrebne su i dve trećine saglasnosti srpskih poslanika, tako da je pred Kosovom vrlo značajan period. Uz  to, potrebno je i izglasavanje zakona o specijalnom sudu, zakona o kažnjavanju ljudi koji odlaze na ratišta u Siriju.

Imaju li  postojeći politički blokovi kapaciteta za to?

Koalcijia (V)LAN koja insistira da formira institucije, suočiće se sa problemom da ne mogu nijedno takvo pitanje da reše bez podrške Tačijeve partije, jer su im u parlamentu potrebne dve trećine kosovskih poslanika. Oni ni sa Samoopredeljenjem tu brojku ne mogu da imaju.

Kako je moguće da iskusni kosovski lideri, kao što je Haradinaj, nisu bili toga svesni odmah na početku formiranja koalicije?

U pitanju je želja za vlašću. U ovom trenutku svi albanski lideri pokazuju grčevitu želju za institucionalnim pozicioniranjem, žrtvujući neke projekte koji su im u izbornoj kampanji bili prioritet, tako da ta želja za vlašću i međusoban uzajaman antagonizam idu do te mere da suštinski ugrožavaju Kosovo i Metohiju, jer u ovom trenutku, oni ne mogu da pruže legitimne odgovore na brojne izazove, kao što je jačanje elementa radikalnog muslimanskog fundamentalističkog faktora.

Ima li pitanje aktuelizacije ISIS-a veze sa institucionalnom krizom?

Albansko društvo na Kosovu se nalazi u previranju i to traje veoma dugo. Od kada učestvujem u parlamentu, stalno sam pratila ponašanje albanskih predstavnika i uvek sam osećala da oni imaju problem identifikacije svog nacionalnog cilja. Prema njihovim političkim orjentacijama, u kontinuitetu se promovisao ‘albanski projekat’, koji je podrazumevao da Kosovo i Metohija – kao prostor – zadovoljava njihove nacionalne potrebe. Iako mi sada očekujemo demokratski parlament, ja se ipak bojim da ono što se sada nadvilo nad Kosovom – fundamentalistički pokret – nešto je što govori da se albanski narod nije zadovoljio svojim pravima i nije, rekla bih, više lojalan američkoj administraciji kao što je pre bio slučaj.

Šta ćete Vi da uradite ukoliko bude bilo novih izbora?

Ja sam i pre ovih izbora imala preporuke od dobronamernih ljudi da izađem na izbore kao samostalan kandidat, ali to nisam htela. Neki srpski državni predstavnici su glasali da budem na listi “Srpska” i nisam bila naivna da ne predvidim ishod. Znala sam da se ulaskom na tu listu, na jedan način, izolujem iz budućih aktivnosti u parlamentu, ali sam namerno prihvatila.

Ako je tako, zašto ste to uradili?

Htela da potvrdim te pretpostavke. Želela sam da vidim šta to u stvari srpska politika iz Beograda želi sa Srbima na Kosovu. Razočaranje je tim veće, jer nismo dobili političke lidere, već masu ljudi, u političkom smislu – bez imena i prezimena, koji ne umeju politički da razmišljaju, da definišu svoje ciljeve, već su jednostavno tu da odrade neke poslove i čak i niko od nas, pa ni oni sami, ne znaju kakvi su poslovi pred njima. Uostalom, to se vidi i po funkcionisanju lokalne samouprave na Severu. Iako su opštine sastavljene od različitih srpskih partija, predstavnici koji dolaze iz partija koje nisu Srpska su na određen način izolovani i lišeni mogućnosti da dobiju informacije i komuniciraju na višem nivou, kao što odbornici Srpske imaju tu priliku. To stanje treba da se prevaziđe, jer je interes svih Srba identičan. Ne postoje manje i više poverljivi Srbi, nego samo Srbi koji već 15 godina opstaju na KiM-u i čine napor da ostanu jedan narod unutar svega, na način na koji najbolje mogu.

Ako je istina kao što kažete da Vas nisu želeli u parlamentu, te su Vas stoga pred izbore primili unutar Srpske, kako je moguće da su drugi srpski poslanici iz kosovskog parlamenta posle izbora opstali u Srpskoj, mislim konkretno na SLS, tim pre što su oni do sada iz Beograda označavani kao “Tačijevi Srbi”?

Svoje stavove izražavam javno. Vrlo sam principijelna u tome. Čak i oni sa Severa koji su mi se suprotstavljali – rekli su mi na korektan način da svoje političke stavove o Kosovu nisam menjala. A kada čujem danas da je za ulazak u vladu jedan od glavnih zahteva Srpske – revizija privatizacije, meni je prosto smešno, jer čovek koji je aktivno radio na ovom pitanju je Slobodan Petrović. On je bio najdirektniji član kosovske Agencije za privatizaciju, a njegov saradnik je još uvek u tom timu koji, na žalost, privatizuje privatnu imovinu Srba i dodeljuje je Albancima. To je zapravo pitanje za moju državu – zašto menja vrednosni sistem?

Šta mislite, zašto?

Mislim da je i država bila nesposobna za ove ozbiljne zadatke, što se vidi i po načinu ponašanja Srpske ovom u albanskom političkom sukobu, jer je i Srpska prihvatila da učestvuju u izglasavanju predsednika skupštine. Srbi su tako direktno ušli u albanski sukob, infiltrirali se, na jednoj strani – kod Ramuša, a na drugoj – kod Tačija, te nam ta  nedefinisanost više otežava poziciju.

Kolika je bila odgovornost Srpske kada je zahvaljujući njihovim glasovima, letos izglasan Isa Mustafa za predsednika skupštine?

Velika odgovornost i velika kompromitacija, jer je ustavni sud poništio tu odluku. Sa druge strane, kod Srba je to medijski propraćeno sa velikom galamom kako prvi srpski poslanik (Milka Vujić, prim.red.) predsedava skupštinom, iako smo imali Petra Miletića koji je ranije predsedavao…a ta odluka je napravila još veću dubiozu u parlamentu.

Šta je bio motiv Srpske da to uradi?

Njeno opredeljenje da bude deo vladajuće koalicije sa Ramušem Haradinajem; neki dogovor koji je postojao, ali je taj dogovor očigledno promenjen. Pokušavajući da pokažu neutralnost, oni su suštinski prešli, čini mi se, u Tačijev ‘tabor’. Ali, ukoliko bi bilo zaista potrebno da se tvrdo odrede između ta dva bloka, mislim da bi sigurno došlo do cepanja Srpske, jer ne verujem da bi iz dela Srpske smeli da odu u sukob sa Tačijem. Suviše je putera na njihovim glavama, koji bi Tači – poznajući ga – mogao da iskoristi.

Imate li kontakte sa poslanicima Srpske?

Ne. Ne poznajem najveći broj novih poslanika Srpske. Mislim da njih prepoznaju oni koji su inače odlučivali ko će ući u kosovski parlament, a to svakako nisu bili birači, već političke strukture koje su učestvovale u integraciji Severa Kosova i Metohije i koji su suštinski izvršili odabir poslanika koji će predstavljati Srbe u parlamentu.

O odlasku lekara…

Severna Mitrovica treba da bude prvi prioritet i srpske države i Srba sa KiM-a. Univerzitet i zdravstveni centar su vrlo značajne institucije za našu budućnost jer zdravsrveni centar treba da preraste u Klinički centar, nastavna baza za Medicinski fakultet.

Izražavam zabrinutost da upravo nakon Briselskog sporazuma imamo pokretanje stanovništva i to odlazak intelektualnog dela stanovništva sa Kosova, zato što ne vide izvesnost opstanka i budućnost. Preko dvadeset lekara specijalista su napustili centralno Kosovo za poslednjih sedam meseci, a veliki broj lekara je i sa Severa Kosova otišlo dalje.

Znate da je ta vest demantovana, uključujući i rukovodstvo grada i same bolnice?

Pokretanje tog pitanja se u ovom trenutku doživljava kao partijsko, a mislim da je to velika greška jer to ugrožava sve nas. To nije partijsko pitanje.

Sa kojim podacima i dokazima raspolažete?

Ja sam lekar na centralnom Kosovu i odatle navodim tačne podatke. Takođe provodim vreme u zdravstvenom centru u Mitrovici. Kada tamo odem na predavanja, vidim da su neke kolege otišle, čujem da su otišli sa anestezije i sa drugih odeljenja i te informacije nisu tajna, za dobronamerne ljude koji žele da otvore ovaj problem. Ali ako hoćemo da problem krijemo, da ga umanjujemo, da o njemu ne govorimo, mi onda problem ne rešavamo, već ga guramo pod tepih. A problem postoji.

Zašto odlaze? Na specijalizacije?

Mislim da je jedini razlog neizvesnost, tim pre jer ovde postoji  finansijska motivacija da se ostane. Oni misle da neće imati budućnost u sistemu koji će prekinuti sa Srbijom. 

Koje su to strukture?

To su strukture koje su u to vreme vodile i bile zadužene za Kosovo od strane Vlade Srbije, mislim na gospodina Vulina, na njegovog savetnika za bezbednost Mikića. Oni su u bukvalnom smislu doneli glasove iz Komesarijata za raseljene Srbe i sa kojima se u stvari odlučilo ko će biti u parlamentu. To je opšte poznata stvar – međunarodnoj zajednici, Srbiji i Srbima na Kosovu. Međunarodna zajednica je to prihvatila u želji da Sever učestvuje u centralnom izbornom projektu, te da se legalizuju srpski poslanici.

Međunarodni predstavnici istovremeno pričaju o demokratskim i fer procesima na Kosovu?

Glavni politički projekat međunarodne zajednice je bio da se Sever Kosova integriše. Izabrali su da to urade po svaku cenu, te računam da su tako prihvatili da lokalni izbori budu izbori po želji i volji onima koji su pomagali integraciju, a to je srpska vlada koja je učestvovala u izbornom procesu.

Da li je Sever Kosova integrisan?

Zvanično, na osnovu papira – da; po izlaznosti građana na izborima – ne. Po pasivnosti Srba na Severu, reklo bi se međutim, da na jedan način – oni nemaju ništa protiv.

Kakav je Vaš ličan stav po pitanju nezavisnosti Kosova i Metohije?

Uvek sam bila za teritorijalnu celovitost prostora Kosova i Metohije, što je meni lično zadavalo mnogo problema od povlačenja srpskih snaga ’99. Sukobljavala sam se sa politikom u Beogradu, zato što sam uvek pripadala onim Srbima koji su iskreno želeli jedinstven pristup u rešavanju srpskog pitanja na ovom prostoru, bez obzira gde ko živi.

Šta znači kada kažete “celovitost”?

Nikada nisam pripadala onima koji promovišu nezavisnost kao budućnost (doći će vreme otvaranja svih stenograma). Mislim da nezavisnost podrazumeva odlazak Srba, etnički čisto Kosovo, stvara nestabilnost čitavog regiona. Bez Srba, ovo neće biti više Kosovo, već samo deo albanskog projekta. Ja mislim da je Kosovo deo srpske države i da je Srbija trebalo da obezbedi Kosovu status samostalnosti do one mere u kojoj Kosovo ipak neće biti predstavljano u institucijama kao što su Ujedinjenje nacije, ili druge –  rezervisane samo za države.

 


Da li vam se čini da je kasno za tu ideju da Srbija može uticati na stepen omogućavanja samostalnosti Kosova?

Veliki broj država nije priznalo Kosovo i Metohiju. Mislim da nije kasno da se pre svega zaustavi proces priznavanja, a poslednja dešavanja na Kosovu i Metohiji daju nam za pravo da pokrenemo tu inicijativu. U pitanju su dva vrlo relevantna razloga. Prvi je da bi sada možda trebalo tražiti reviziju odluke međunarodnog suda pravde o legitimnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, a nakon Viliamsonovog izveštaja, u kojem su iznete veoma teške optužbe protiv pripadnike tzv. Oslobodilačke vojske Kosova.  Ako je pređašnja odluka doneta zbog onoga što je činio Milošević, zar onda ovaj izveštaj ne govori da i druga strana ne može da prođe bez posledica za ono za šta se optužuje? Sa druge strane, zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova i Metohije su mislile da će nezavisnost da zadovolji potrebe. Međutim, situacija je drugačija. Kosovo je sa 10.000 kvadratih kilometara svoje površine sada snažno uporište ISIS-a. Imamo više stotina Albanaca koji su vrlo aktivni članovi tog pokreta. Odlazak mladih Albanaca ne može da se kvalifikuje kao odlazak socijalno ugrožene mlade populacije koja traži način za egzistenciju, kao što je to bilo ranije, kada su odlazili u Evropu trbuhom za kruhom. Ukoliko se neko odlučuje za džihad, nešto je što zabrinjava. Odlazak sa KiM-a u borbu za Islamsku državu, u tako velikom broju, sa stanovništvom koje je skoro 90% albansko, i od toga 95% muslimanske veroispovesti, suštinski predstavlja veliku opasnost za Evropu, region, uopšte za sve nas. Ako je gospodin Obama izjavio da su pripadnici ekstremnih organizacija Islamske države legitimna meta bombardovanja, a s obzirom na progresivno umnožavanje i širenje ovih sila na prostoru KiM-a, kod nas mogu da se dese i nova bombardovanja kakva su bila 1999. godine.


 

Albanija, za razliku od Kosova – pozitivan primer verske raznolikosti

Niko do sada nije ozbiljno doživljavao Kosovo kao muslimansku teritoriju, već kao prostor sekularnih Albanaca, iako mislim da je to velika zabluda. Ali ja zaista moram da kažem da me je Albanija prilično iznenadila u pozitivnom smislu, jer među albanskim vođama u Albaniji, i to na vrlo visokim pozicijama, u najboljem smislu zajednički rade predstavnici muslimanske, katoličke i pravoslavne veroispovesti, za razliku od Kosova. Ovde, iako ne govore javno, tajno drže da je Kosovo i institucionalno zastupljeno kao muslimansko. Kosovo i Metohija zaista predstavlja jednu suštinsku crnu rupu unutar celog ovog regiona zbog jake muslimanske institucionalne i verske dominacije, a to se pokazalo u brzom i pojačanom širenju islamskog pakta.

Kosovski zvaničnici bi Vas demantovali tako što bi Vam nabrojali nekoliko međuverskih inicijativa, događaja, oblika saradnje, kao i predstavnike u kosovskim institucijama druge veroispovesti?

Retorički možemo da napravimo štošta, ali njihove brojke sa jedne strane i realnost na terenu, sa druge, pokazuju da se na najjačim institucionalnim pozicijama nalaze Albanci – muslimani, da je muslimanska zajednica u svakom smislu dominantna, iako međunarodna zajednica čini zaista velike napore, mislim na Ameriku i ostale zemlje da sačuvaju Srpsku pravoslavnu crkvu i njenu kulturnu baštinu na KiM-u. Da nije te zaštite, mislim da bi stanje srpske crkve bilo mnogo lošije. Ne mogu da zamislim kako bi sve to izgledalo bez kontrole i zaštite međunarodnih faktora.

Kosovo barata cifrom od oko stotinjak boraca, a ne više stotina?

Brojka je veća. Glavni finansijeri nisu otkriveni, brojke još uvek nisu jasne, ne znamo koliko je tih ljudi  unutar kosovskog institucionalnog sistema. Setite se da je više od deset policajaca odbilo da uhapsi imame. Ne znaju se svi podržavaoci fundamentzalističkih pokreta, a svi znamo da su oni već jako dugo prisutni na KiM-u. Podsećam na jedan od najočiglednijih događaja, kada su jordanski policajci pucali u Amerikance u krugu zatvora u Mitrovici zato što su imali logistiku unutar lokalne zajednice u Južnoj Mitrovici. To je bilo zaista strašno stradanje, mislim da su mnogi još od tada pratili situaciju, ali tome nisu pridavali značaj, ili se možda još tada krio element destabilizacije KiM-a.

Jesu li međunarodni predstavnici svesni pogleda koji predstavljate kada dovodite u vezu tumačenje  Vilijamsonovog izveštaja i kosovskih boraca u ISIS-u sa nezavisnošću Kosova?

Međunarodna zajednica nije ta koja će pokretati i poništavati sopstvene dokumente. Srbija treba da bude najzainteresovanija za to.

Kako trenutno vidite srpsku diplomatiju, a kako kosovsku?

Na žalost, ne prepoznajem srpsku diplomatiju u smislu novih inicijativa. Ako me pitate šta vidim u srpskoj državi i u trenutnoj srpskoj politici, vidim ono što od ‘94 god nisam očekivala da ću videti. Čini mi se da je srpska politika u potpunosti diskreditovana. Možda je to teška reč, ali moram da je upotrebim –  ona ima izgled hobotnice. Imamo glavu i pipke – jednu politiku koja se svodi i koja je personifikovana u liku jednog čoveka koji ima bukvalnu moć da odlučuje o svemu, što predstavlja  deficit demokratije. Sa druge strane, imamo Kosovo, koje se trenutno nalazi u još jednoj velikoj krizi – institucionalnoj. Imamo zbunjujuću diplomatiju, jer kosovski ministar inostranih poslova nema vladu punog  kapaciteta, a kada se pojavi, ne deluje kao ličnost sa institucionalnim legitimitetom. Izbori su prošli, a institucije nisu konstituisane. Najlegitimniji predstavnik trenutno je predsednica Kosova koja svoj posao radi za nezavisnosti Kosova, na način na koji to ona najbolje ume, sa željom da pokrije sve dubioze albanskog društva na prostoru KiM-a, koje su velike, teške i vrlo problematične.

Na samom kraju ovog intervjua postaviću Vam hipotetičko pitanje – možete li da zamislite koaliciju u kosovskom parlamentu, u kojoj biste bili zajedno sa Markom Jakšićem, Milanom Ivanovićem, Dragišom Milovićem, Slavišom Ristićem…?

Meni bi to predstavljalo zadovoljstvo, jer bi to značilo da sam ušla sa ljudima koji nisu spremni da prave kompromise kada je u pitanju ulog srpskog opstanka i budućnosti na Kosovu i Metohiji. Ta snaga bi bila vrlo respektabilna unutar kosovskog parlamenta. Pa i samo Samoopredeljenje je menjalo svoju politiku, koje se vrlo često videlo kao destabilizujući faktor zbog tvrdih stavova prema Srbiji, ali politika menja sve. Kada imate problem i odgovornosti za svoj narod, ali i šansu da kroz institucije rešite problem, onda se i politika određene grupacije prilagođava, pre svega, interesima onih koji su ih birali. Glavni prioritet Srba treba da bude opstanak Srba na KiM-u pronalaženjem modaliteta za njihov opstanak, a sa druge strane, prvi interes Albanaca na Kosovu treba da bude multietniučko Kosovo i opstanak Srba unutar KIM-a, jer će Kosovo bez Srba biti samo Velika Albanija.

U tome vidite kompromis?

Uvek u tome vidim želju za kompromisom, u potrebi Albanaca da i Srbi žive ovde, i potrebi Srba da opstanu na Kosovu i Metohiji, te da je to najsnažnija odbrana demokratije na Kosovu.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.