„Kontejner izdaja – ono što se dešava na Severu Kosova, Banjska – sramota države i teroristički čin“

Izvor
KoSSev
-

„Kontejner izdaja je ono što se dešava na Severu Kosova. I to nisam izdao ja kroz ovaj spot, to je izdao onaj koji ga je kreirao i u čijoj je kuhinji napravljen“, poručio je advokat Ivan Ninić koji se prethodnih dana našao na udaru prorežimskih medija i vlasti kroz spot u kojem se, poput Olivera Ivanovića, targetira kao izdajnik Srbije. A „par ekselans izdaja“, „sramota države“, „ozbiljna prevara“ i „teroristički čin“ je slučaj Banjska, i to etapna, da bi narod mogao da „sažvaće“ i da kaže – „pa neće valjda Aca Srbin to nama da uradi“. Što se Ninića tiče: „U normalnom sistemu Aleksandru Vučiću bi se sudilo za veleizdaju“.

„On ne može da dođe do Aljbina Kurtija, ali može da ubode nožem ili prebije palicom Ivana Ninića, zato što mu je taj video stvorio sliku da sam ja u Beogradu prvi saradnik Aljbina Kurtija“, kaže Ninić, dok govori o prosečnom konzumentu vesti sa prorežimskih tabloida.

A na njima se pušta skandalozni video-spot u kojem je označen kao neprijatelj Srbije. 

U intervjuu za podkast univerzitetskog profesora i političara Vladimira Pavićevića „Milo je pao, ko je sledeći“, spot protiv Ninića se upoređuje sa targetiranjem Olivera Ivanovića tri meseca pre njegovog ubistva 2017. godine.

Ninić, koji je u proteklih mesec dana javno kritikovao Milana Radoičića – uključujući govor na protestu u Kraljevu, tvrdi da je zbog toga postao meta prorežimskih medija i Telegram grupe „Koridor“, koju povezuje sa „Severnom brigadom i Milanom Radoičićem“. U više navrata, prethodno je ovaj advokat iznosio da tu grupu navodno vode i novinari sa severa Kosova.

Poreklo spota: „Iz bot sobe SNS, sa glasom bivše zvaničnice MUP-a“

Ninić detaljno objašnjava da je kontroverzni spot, u kojem mu je nacrtana meta na čelu – slično onome protiv Olivera Ivanovića – nastao u „bot sobi Srpske napredne stranke (SNS)“. „Oni imaju svoju platformu u okviru koje to rade i proizvode takve sadržaje, ne samo za mene, već i za druge ljude“, rekao je.

Posebno je identifikovao naratorku: „Po glasu autorke ili naratorke tog spota, jasno je da je to jedna gospođica koja je ordinirala u samom vrhu MUP-a izvesno vreme, u periodu dok je ministar bio Nebojša Stefanović. Ta gospođica, koja dok pravi taj video, čeka drugostepenu sudsku presudu kojom će se utvrditi da li će se vratiti u zatvor ili ostati na slobodi, danas je prisutna u javnosti kao analitičarka društvenih dešavanja. Ona se nije trudila da svoj glas sakrije, i kada se uz pomoć softvera filtrira taj glas, vrlo je jasno i nesporno da je to ona“.

Poziva nadležne da ispitaju da li je to uradila samostalno ili prema nalogu, kako kaže – „Boga sunca“ ili „Oskara sa Skaj aplikacije“.

„Ne ulazeći u to ko je to naredio, meni je jako važno, a mislim i javnosti zbog nekih budućih događaja, da se zna iz koje kuhinje taj proizvod stiže. Jer juče je neko drugi, danas sam ja, sutra će biti neko treći. Zato je jako važno da se zna rukopis i modus operandi odakle to stiže“, naglasio je Ninić, ističući da takvi spotovi služe za sistematsko targetiranje kritičara vlasti u Beogradu.

Okretanje optužbi: „Vučić je taj koji je izdao Kosovo, ne ja“

Ninić je optužbe iz spota protiv sebe, uporedio s tim da upravo predsednik Aleksandar Vučić radi ono što mu se pripisuje.

„Dakle, ja koji nemam državnu funkciju, nemam stranku, ne pripadam nijednoj opciji formalno, nemam nikakvu efektivnu moć i kontrolu, nisam potpisao nijedan sporazum, nisam se rukovao sa Kurtijem i Tačijem u Briselu, nisam sedeo na onim sastancima i ležao na podu – ja sam izdao Kosovo i Metohiju. Iz te prizme, ja sam verifikovao kosovsku nezavisnost, ja sam stavio kontejnere na Brnjaku i Jarinju, ja sam dao obrazovanje, zdravstvo i pravosuđe“, ironično je naveo.

Podsetivši na desetine zatvorenih institucija Srbije na Kosovu, vlast Aleksandra Vučića, prema Niniću, nastavlja politiku „puzajućeg priznanja“ kosovske nezavisnosti.

Kritikuje Vučićevu politiku kao rušenje jedinstva pravnog poretka Srbije: „Kako je moguće da na jednoj teritoriji imate dva pravna sistema i dva ustava? Evo, Vučić je pravnik, neka nam objasni.“

Podsetio je na Vučićevu izjavu sa batajničkog aerodroma pre skoro 10 godina, gde je pozvao srpske sudije i tužioce na Kosovu da, kako on to kaže, polože zakletvu na „Tačijev Ustav“.

„Ti ljudi su se zakleli na vernost albanskoj vlasti i ustavu, a u našem sistemu su bili vlast. A onda su spinovali da to nije Vučić verifikovao, nego da je Vlada Srbije donela odluku – zaključak da se to uradi, i da to nije nikakva zakletva, nego neutralna izjava. Od tog momenta srpske sudije i tužioci na Kosovu sprovode albanske propise koje donosi Skupština Kosova i objavljuje u svom glasniku. Ti ljudi su narušili jedinstvo pravnog poretka sledeći politiku Aleksandra Vučića.“

Prema Niniću, ovo je dovoljno za „optužbu za veleizdaju“:

„Aleksandru Vučiću bi se u nekom normalnom sistemu sudilo za veleizdaju. Slušajući ga, ne mogu da verujem šta taj čovek radi već 13 godina. Počevši od Briselskog sporazuma koji je potpisao Dačić, pa francusko-nemačkog plana – Ohridskog, Vašingtonskog, sa hoklicom kod Trampa… Dakle, 13 godina kuvanja žabe i 13 godina puzajućeg priznanja Kosova.“

Dodaje da Srpska lista na Kosovu „čisti“ neistomišljenike, a čak i 17.000 glasova za Vučića predstavlja kao „veoma upitne“:

„Dok braća dole na Kosovu i Metohiji rade, dok Srpska lista briše i čisti sve neprijatelje sa lica zemlje, dok dole mora da postoji samo jedna politika i samo jedan lider – podrška Aleksandru Vučiću – tih 17.000 glasova koji se sliju Vučiću predstavljeni su kao najveća moguća podrška posle Slobodana Miloševića. A ne kaže se da je reč o 17.000 veoma upitnih glasova i načinu na koji su završili u tim kutijama.“

Banjska kao „teroristički čin“ i „ozbiljna prevara“

Prelazeći na incident u Banjskoj, Ninić ga naziva „sramotom države“.

„Za mene je Banjska sramota ove države i jedan teroristički čin koji je proizveo četiri žrtve – jednu albansku i tri srpske. Mi sa tim treba da se suočimo i priznamo, ali ne na konferencijama za štampu i ispred Palate pravde, već u sudskom postupku. Neko treba da bude pozvan na odgovornost za izgubljena četiri života.“

Povezuje ga sa Vučićem preko Milana Radoičića: „Taj isti Milan Radoičić ne bi preuzeo odgovornost za Banjsku u pisanim izjavama da nije bio provaljen dronom i snimcima“.

„On je njegov ortak, prijatelj, brat, sedi na inauguraciji predsednika Republike sa porodicom predsednika“, dodaje Ninić.

Navodi da teza da država Srbija nema ništa sa Banjskom „jednostavno pada u vodu“, dok neko neko može „tako da utovari količinu oružja, preveze je preko administrativne linije i šeta“.

„Sama činjenica da taj Radoičić ni jednu noć nije proveo u zatvoru i da do danas niko nije odgovarao za četiri ljudska života, govori da je ovde po sredi jedna ozbiljna prevara. Banjska je projektovana na ozbiljan i perfidan način i tek će postati omča oko vrata ovog naroda, jer će zapadne sile u jednom trenutku reći da je Banjska pitanje svih pitanja.“

Ninić, zaključuje da je Banjska deo „kontejner izdaje“, umesto što vlast studente i građane optužuje za „kontejner revoluciju“.

„Banjska je par ekselans izdaja – samo u fazama. Ona se dešava etapno, da bi narod mogao da sažvaće i da kaže – pa neće valjda Aca Srbin to nama da uradi. Dao je sve što je mogao da da, predao je sve što je mogao da preda. Sada se vodi kontejner politika – čak i šalterske službe Poštanske štedionice su u kontejnerima. Kontejner revolucija nije ovo što imamo danas u Beogradu, kako žele da predstave. Kontejner izdaja je ono što se dešava na severu Kosova. I to nisam izdao ja kroz ovaj spot, to je izdao onaj koji ga je kreirao i u čijoj je kuhinji napravljen.“

Podsetio je na kontramiting u Beogradu, kada su Srbi sa Kosova dovedeni u albanskim autobusima, a prištinske vlasti zauzele opštine:

„Setimo se kontramitinga u Beogradu, kada su Srbi utovareni kao marva u autobuse, poniženi i dovedeni sa severa Kosova u Beograd – i to albanskim autobusima. Dok je skup trajao u Beogradu, prištinske vlasti su ušle u sve institucije na severu i zauzele opštine. Konstituisale su vlast. A šta je bio odgovor Beograda? Skinite uniforme, pokažite lojalnost Srbiji, mi ćemo vas zaposliti po ugovorima u lokalnim samoupravama i demonstrirajte tako lojalnost svojoj državi. A Kurti neka ostane sa svojim paravojnim formacijama na severu, a međunarodna zajednica će valjda reagovati. Zamislite taj autoritet – Marko Đurić traži od NATO-a da garantuje bezbednost. A po sredi je prevara i pregovori ispod stola, puzajuće priznanje Kosova.“

Kopaonik-Dedinje, možda Rusija?

Ne bi ga iznenadilo da Vučić porekne vezu sa Radoičićem: „Ne bi me iznenadilo da Vučić kaže da on jedva poznaje Milana Radoičića, da se nisu videli 10 godina, iako je on bio i u zgradi Predsedništva i u Narodnoj skupštini. Možda je s tim čovekom formalno progovorio šest rečenica, kad je razmatrao probleme Srba na severu Kosova“.

Govoreći o Radoičićevim vezama, Ninić kaže: „Ono što možemo da vidimo i što znamo jeste da je Milan Radoičić na relaciji Kopaonik–Dedinje. On na Dedinju pravi svoj velelepni objekat. Nije samo on – to je jedan ‚triling‘: Nikola Petrović, jedan od 75 Vučićevih kumova, pravi objekat na Dedinju, pored njega je Milan Radoičić, a pored njega Zvonko Veselinović. Znači, Vučić je postavio sve svoje kumove i slične na Dedinju“.

„Vučić pravi bedem i utvrđenje na Dedinju, a u isto vreme Radoičić, dok gradi taj objekat, svoje firme i vlasništvo u njima prepakovao je i preneo na ostale članove porodice i ortake, da bi sakrio imovinu u slučaju da pritisak međunarodne zajednice bude jači i da ne kažu: ‚Evo, firme Radoičića i dalje rade preko budžeta Srbije. Ne, to su neke druge firme, neki drugi vlasnici, ali Milan je tu, on je preuzeo odgovornosti i čeka‘“.

Ninićev predmet protiv Radoičića „čami“ u Višem javnom tužilaštvu kod „lojaliste broj 1“ Nenada Stefanovića, iako se Radoičić stavio na raspolaganje orgnaima.

„Moja teza je bila da će Vučić praviti nagodbu sa Radoičićem, ali da ta nagodba neće zadovoljiti strane interese jer oni hoće efektivnu zatvorsku kaznu, a u Srbiji niko neće u zatvor. Pa što bi Radoičić multimilijarder špao u zatvor zbog Banjske? Pa nije se on probudio jedno jutro i rekao idem sa minobacačima u Banjsku pa ču biti novi Arkan“.

Spekuliše da će Radoičić, Veselinović i Vučićevi kumovi pobeći ako režim padne: „Da će pokušati sa Surčinskog aerodroma da utovare ono što mogu, pa makar to bio i ručni prtljag i pobeći, tipujem da bi ti mogla biti Rusija, ako to ona prihvati“.

Ubistvo Olivera Ivanovića: „Svi znaju, ali se prave ludi“

Govoreći o samom ubistvu Ivanovića, Ninić kaže da ubistvo nije bio samo „okršaj kod OK korala“:

„Svako je tu imao svoju ulogu i dao doprinos. E sad, ko je pucao – mi to ne znamo. Ko je naredio da se puca i povuče obarač devetke, i da se u Olivera ispali devet metaka – mi to do danas ne znamo. Aleksandar Vučić je sluđivao narod da on to zna, ali da nema dokaza. Imao je i performans sa Bratislavom Gašićem kada je optužio neke, pa se posle izvinjavao. Ja verujem da i albanska i srpska strana, kao i službe bezbednosti, sve znaju, samo se prave ludi – kao što se prave ludi u slučaju Banjska, možda zato što ubica Olivera Ivanovića više nije među živima“.

Navodi da je Veljko Belivuk u sudnici ponudio da ispriča šta zna o ubistvu. Podsetio je na Ivanovićevu izjavu pred smrt o Radoičiću.

Za Ivanovića, koga nije poznavao lično, kaže da je bio „diplomata koji je apotekarski precizno birao reči“, i da bi se u takvom stilu i danas odredio prema Banjskoj da je ostao živ.

„Verujem da bi on rekao da je Banjska jedan pucanj u srpsko-albanske odnose, u normalnost, život, pristojnost i mogućnost uspostavljanja harmonije i dobrosusedskih odnosa dva naroda u istom regionu“.

Slučaj Panda: „Vučić trguje osećanjima porodica, izbegava svedočenje“

U slučaju Panda iz 1998, gde je u Peći streljano šest mladića, Ninić – advokat porodica žrtava – optužuje Vučića da dve godine izbegava svedočenje, iako je saslušano 40 svedoka: „Dve godine tužilac za organizovani kriminal ne sme da pozove Aleksandra Vučića po istoj matrici kako je pozvao 40 svedoka“.

Nedostaju iskazi i Jovice Stanišića i Frenkija Simatovića, takođe potvrđuje.

Podsetio je na Vučićeve izjave o tome kako on zna ko su ubce u Pandi

„Roditelji se od ’98 tragaju za istinom o svojoj deci. Oni do danas nisu dobili istinu u vidu moralne ljudske satisfakcije. Vučić 2012, dolazi na vlast i šta radi? Već 2013, kreće da trguje sa osećanjima i da ponovo ubija tih šest ljudi svojim prostačkim, primitivnim i skandaloznim izjavama – da on zna ko je to učinio, da će se javnost šokirati kada bude saznala da Albanci sa tim nemaju veze. I on te svoje izjave nekoliko puta ponavlja, i onda na krik porodica da ih primi na razgovor kao predsednik Republike, on kaže, primiću vas i on njih laže do danas i ljudi su očajni“.

Jedan svedok je roditelju pokazao predmet iz kabineta: „Ovo je Panda pogledaj kako je DB nacrtao kako će se realizovati“, ali je u tužilaštvu modifikovao izjavu.

Ninić spekuliše: „Tako da je Vučić ključan da nam kaže da li on šalje dimne signale ubicama i naručiocima zločina iz Pande, da li ih on drži u šaci, fioci, ucenjuje i kontroliše i da li mu možda ti ljudi sada završavaju neke druge poslove pa ih on na ovaj način sporadičnim spominjanjem drži ucenjenim. Reč je o jednom trgovcu ljudskim sudbinama, životima amoralnom predsedniku Republike koji ničim ne doprinosi utvrđivanju činjenica istine pravde“.

Povezao je i spot u kojem se on targetira sa Pandom, rekavši da prvo što je pomislio kada ga je video, bila je upravo Panda.

„Oskar“ kao „lutka na koncu“: „Privatna latifundija za sebe i kumove“

Na kraju, Ninić prvog čoveka Srbije opisuje i kao marionetu, ali i kao velikog šefa, koristeći navodno kodno ime Oskar iz dešifrovane komunikacije kriminalaca iz Srbije sa Skaj aplikacije koju su navodno francuske vlasti prosledile srpskim vlastima pre više godina.

„Oskar je lutka onih koji su ga doveli da u hotelu Ric 2008, kada je bio onaj sastanak prilikom osnovanja Srpske napredne stranke, i on mora da igra kako oni sviraju, i u pogledu litijuma, i u pogledu Kosova, i nekih drugih ustupaka. Oskar je lutka na koncu onih koji odlučuju o našim životima i sudbinama i tretiraju nas kao ostrvo ili zabran. To što je on od nas napravio jednu privatnu latifundiju za sebe i svog brata i svoje kumove – to je njemu ustupak za ono što on isporučuje napolje 13 godina. Ali Oskar je ‘big boss’, Oskar je broj jedan i ima ljudi koji kažu nije on, već njegov brat, ja mislim da je on a da su svi ispod njega gradirani u toj piramidi. Svako ima svoje mesto i svoju ulogu, ali bez njega nema vazduh, nema čaše vode u političkom i kulturnom životu. Dakle, to je covek koji je pokorio sve“.


Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.