Konjufca o Jašariju nema prave reči jer „reči su zemaljske a njegova žrtva iznad“

„Najvažniji događaj za Albance kojim je započeo 20. vek bila je nezavisnost Albanije, a najvažniji događaj koji je zatvorio ovu stogodišnjicu bilo je oslobođenje Kosova. A najvažniji događaj u okviru oslobođenja je nesumnjivo herojska pogibija i kolosalna žrtva Jašarijevih na čelu sa legendarnim komandantom Ademom Jašarijem. Oslobođenje je de fakto sloboda. A nezavisnost je de jure sloboda“, smatra predsednik kosovske skupštine. 

Započela je trodnevna „epopeja“ Ademu Jašariju, za Albance „legendarnog komandanta“ i „oca nacije“, kojeg srpski državni izvori, međutim, i dalje kvalifikuju kao teroristu kojeg su policijske snage posle trodnevne opsade 5.,6., i 7. marta 1998., nakon što je prethodno odbio da im se preda – likvidirale u kući u Prekazu, uz celu porodicu koja se sa njim zabarikadirala. Ukupno 58 žrtava.

Za predsednika kosovske skupštine i ostale Albance, 5. mart je „najviši čin nacionalne slobode“.

„Pokušao sam stotinama puta da pišem o 5. martu, ali nisam mogao. Ne zato što nisam započeo, ne zato što nisam pokušao, već zato što nikada nisam uspeo. Bez obzira kako sam počeo, gde god sam počeo, gde god da sam otišao, reči su imale neizbežan, neobjašnjiv zastoj, unaped otuđene. Nijedna od njih me nije ubedila da bi mogle u potpunosti da obuhvate čin žrtvovanja Jašarijevih“, poručio je Gljauk Konjufca danas.

Domaćin narodnog doma, za skupštinskom govornicom uvijenom u zastavu „UÇK“, kao i njegova predsednica Osmani, kaže da je zapravo shvatio da su reči „zemaljske“, a Jašarijeva žrtva „iznad“.

„Fizički zakoni smrtnika važe na zemlji, a 5. mart pripada drugoj dimenziji“, jer „nijedna reč, nijedna misao, nijedan izraz, nijedna pesma, nijedna umetnost ili delo bilo koje vrste – nije u stanju da dotakne srž ove žrtve“, smatra Konjufca i dodaje:

„Ne postoji naklon koji može da bude dovoljno dubok da prenese ovu zasluženu pobožnost. Nema toliko visoke zahvalnosti za pijetet koji zaslužuje“.

„5. marta 1998. ceo albanski narod i naša sudbina zavisili su od ideala Jašarijevih. Njihova kula postala je dom nacije. Njihova žrtva vratila se kroz duh izbavljenja. Do 5. marta smo želeli slobodu. Posle 5. marta nas je obuzela sloboda. To je postalo princip našeg kolektivnog bića. Do 5. marta smo mislili da su heroji pojedinci. Posle 5. marta sav narod je postao herojski. Do 5. marta oslobođenje je bilo napor i prilika. Posle 5. marta oslobođenje je postalo imperativ. Pogibija Jašarijevih napravila je vojsku OVK. Ona je ljude pretvorila u zajednicu koja život ne shvata kao nešto što se može spasiti, već kao ono najdragocenije što treba dati. Do 5. marta smo želeli da pobedimo. Posle 5. marta više nismo mogli da izgubimo. Zato što su svi ljudi postali OVK“. „Ali teška istorija našeg naroda nas uči da nijedan čin, koliko god bio uzvišen, ne počinje kao apsolutno polazište ni iz čega. Adem i Hamez Jašari, predvođeni Bacom Šabanom, cela porodica je bila oličena u slavi i hrabrosti Skenderbega i viziji Hasana Prištine. Ukalupljena su dugom i nepobedivom borbom našeg naroda da se oslobodi od tuđinske vlasti. Njihova porodica idealno sublimira najvišu spremnost u našoj naciji da ništa ne štedi za slobodu. Naš oslobodilački rat, Slavna oslobodilačka vojska Kosova, naši mučenici koji su dali svoje živote za našu slobodu, naša su najsvetija nacionalna vrednost. Jer to je krv i duša otadžbine. Oni su sve što jesmo i sve što imamo. Slava junačkom Jašariju! Slava palim herojima! Slava svima koji su dali svoje živote za slobodu našeg naroda!“

U sličnom stilu govorila su i Vjosa Osmani i Aljbin Kurti.

„Herojski podvig komandanta OVK Adema Jašarija i uzvišena žrtva cele porodice Jašari za slobodu je najvažniji događaj koji je postavio temelje države i koji će zauvek ostati u sećanju albanskog naroda i biće tu sačuvan za večnost“, poručila je Osmani uz brojno ponavljanje reči kao što su „sloboda“, „heroizam“, „uzvišenost“, „bol i stradanje“, „država“, nasuprot „genocidni režim“ i „hegemonija“.

„Naš rat je bio oslobodilački protiv genocidnog okupatora“, lekciju iz istorije održao je i Aljbin Kurti, uz povezivanje i sa ratom u Ukrajini ali i o pokušajima da se, kako kaže, promeni istina o ratu, koji Srbija hoće „lažima da obnovi“. 

Šta su Osmani i Kurti poručili poručila, čitajte u:

Osmani: Jašari, drago kamenje sećanja

Kurti: Da pamtimo herojsku prošlost i ne ustuknemo pred provokacijama promene istine o ratu

Sednicu su u skupštini pratili članovi porodice Jašari, bivši kosovski predsednik Fatmir Sejdiu, predsednik makedonskog sobranja Taljat Džaferi, međunarodni predstavnici i diplomate na Kosovu, veterani i komandant KBS.

„Epopeja OVK“ centralni je događaj naredna tri dana za albansku javnost i medije. Televizijski programi, društvene mreže, politička i javna scena obojena je glorifikacijom nove kosovske istorije, od izjava, preko fotografija i muzike. Ove godine posebno se prave upoređivanja stradanja izbeglica na Kosovu i u Ukrajini, kao i „herojska odbrana svojih domova“.

Prema podacima FHP, od 58 članova porodice Jašari koji su sahranjeni kasnije, bilo je 18 žena, i 10 dece od kojih je nastarije imalo 16 godina. Nije ubijena samo 11-godišnja devojčica.

„Srpska policija je negirala bilo kakvu nezakonitost u napadima i tvrdila da je progonila ‘teroriste’ koji su napali policiju. Portparol policije negirao je ‘laži i izmišljotine’ o mučenju kako su javili neki lokalni i strani mediji i rekao „da policija nikada nije koristila takve metode, niti će ikada“, naveo je Fond u jednom od svojih izveštaja.

Zvanični srpski policijski izvori, imaju suprotno tumačenje u odnosu na tumačenje sa Kosova:

Adem Jašari, sa svojim bratom Hamezom Jašarijem bio je vođa OVK, koju je zvanična Srbija videla kao terorističku grupu Jašari, koji su stradali sa članovima svoje porodice jer su odbili da se predaju u dreničkom selu Donjem Prekazu, istočno od Srbice, gde su živeli.

Srpske snage bezbednosti (PJP i SAJ) su okružile Jašarijevu porodičnu kuću i pozvale na predaju, dajući dvosatni rok za predaju. I dok se više desetina civila predalo i udaljilo sa lica mesta, iz Jašarijeve kuće započelo se sa upotrebom teškog naoružanja kada su ubijena dva policajca, a ranjena tri. Policija je potom uzvratila teškom artiljerijom i praktično uništila i Jašarijevu kuću, uz 56 članova Jašarijeve porodice.

Kosovski izvori navode 59 ubijenih članova Jašari porodice.

Kako je prošle godine ova „epopeja2 protekla, podsetite se u:

Na Kosovu se obeležava 23 godine od ubistva porodice Jašari



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.