Komentariše: Nenad Radosavljević
Projekat: „Naš stav“
Poštovani, danas je na redu druga opcija od pet predloga za šta treba da se zalažemo da bi pitanje Kosova rešili, ni na čiju štetu, ali ne ni na našu. Izneću svoje razmišljanje. Molim vas da date svoje. Sve ćemo sublimirati i na kraju izaći pred donosioce odluka sa dokumentom „Naš stav“. Ovaj projekat ne finansira niko osim nas.
Za 7 dana pokrećemo mogućnost br. 3 – razmeniti teritorije.
Mogućnost i opcija br. 2. Podeliti Kosovo i Metohiju
Prednosti:
- Deo teritorije bi ostao u sastavu Republike Srbije.
- Stanovništvo sa teritorije koja bi, posle podele – razgraničenja, pripala Srbiji bi se potpuno i odmah vratilo u ustavno pravni sistem svoje države, eliminisanjem svih transformacija koje su učinjene poslednjih godina kao posledica briselskih dogovora i sporazuma.
- Srpsko stanovništvo koje ne bi bilo obuhvaćeno granicom države Srbije bi imalo mogućnost da se iz enklava i teških uslova opstanka preseli uz pomoć države u organizovano stvorena naselja na sigurnoj teritoriji.
Nedostaci:
- Deo teritorije koji ne bi pripao Srbiji pripao bi tvorevini koja bi tek tada postala nezavisna država Kosova sa svim atributima državnosti i teško bi je bilo ikada povratiti bez sukoba, a zauvek bi ostao potencijalni izvor novih sukoba, kao posledica stava ugrađenog u svest “I ono tamo je bilo naše”.
- Deo teritorije koji bi pripao Srbiji bi uvek u budućnosti bio izvor potencijalnih sukoba kao posledica težnji ugrađenih u svest albanske populacije po principu “i ono tamo je moglo biti naše”.
- Ustav Republike Srbije bi morao pretrpeti promene, naročito što se tiče preambule, a to zahteva postupak i procedure koje ne bi bilo lako sprovesti s obzirom na neslaganje većine stanovništva, a do mere da bi bilo potpuno neizvodljivo usled protivljenja i otpora radikalnijeg dela građana sa izgrađenom nacionalnom svešću koji sada čine značajnu većinu.
- Slično sadašnjim uslovima, ali dovedeni u još goru poziciju, građani srpske nacionalnosti bi zauvek napustili enklave u kojima su do sada kako-tako opstajali, ali i veća naselja usled nemogućnosti da organizuju život za sebe i svoje porodice, bez prisustva prosvetnog i zdravstvenog sistema Republike Srbije kao do sada.
- Sva privatna imovina i raseljenih 1999. koji se posle 19 godina nisu vratili i onih koji bi se zbog posledica podele dodatno iselili bi bila ili potpuno izgubljena ili bi je bilo teško povratiti u posed ili naplatiti od strane pojedinaca bez ozbiljne strategije i organizovanog nastupa državnih organa koji za sada ne postoje.
- Sva društvena imovina, pa čak i ona za koju Srbija još uvek nije isplatila kredite bi bila stavljena na međunarodnu arbitražu sa teškim izgledima da se za nju dobije bilo kakva naknada s obzirom na trenutno stanje, koje će se teško i dugoročno promeniti, u sudovima koje kontrolišu najmoćnije zemlje sveta pristrasne kosovskoj nezavisnost.
- Najsiromašniji slojevi srpskog stanovništva u nemogućnosti da odu bili bi izloženi asimilaciji.
- Kulturno istorijski spomenici i verski objekti bez naroda i bez eventualno izdejstvovane eksteritorijalnosti bi postali samo spomenici sa neizvesnošću opstanka i eventualnog prisvajanja od strane većinske verske zajednice.
Prepreke:
- Najmoćnije zemlje sveta, čiji je projekat nezavisna država Kosovo – su previše moćne da bi lako odustale od svojih opredeljenja, a to je jedinstvena teritorija u okviru sadašnjih administrativnih linija.
- Najmoćniji vojni savez na svetu ne može biti ni na koji način prisiljen, niti usmeren na transformaciju Kumanovskog sporazuma i formirane Kopnene zone bezbednosti ili njene rekonfiguracije.
Pročitajte još:
Mogućnost i opcija br. 1 – „Proglasiti okupaciju“
Svi navodi iznešeni u ovom tekstu su lični stav autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije. KoSSev nije autor teksta.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
