Predstavnici KFOR-a i Islanda potpisali su u Rejkjaviku sporazum kojim se saradnja u vezi sa vazdušnim prostorom iznad Kosova produžava do 31. decembra 2028. godine. Sporazum je usmeren na omogućavanje dodatnih komercijalnih ruta u donjem vazdušnom prostoru, saopštio je danas KFOR. Reč je o nastavku postojećeg aranžmana, a ne o prenosu kontrole letenja na Island: KFOR zadržava primarnu nadležnost za korišćenje donjeg vazdušnog prostora, prištinska služba pruža usluge kontrole civilnog saobraćaja u tom delu, dok mađarski „HungaroControl“ upravlja civilnim saobraćajem u gornjem vazdušnom prostoru.
KFOR je u današnjem saopštenju naveo da je sporazum potpisan sa Vladom Islanda, koja u ovom aranžmanu deluje preko Islandske transportne uprave (ICETRA).
„Sporazum o produženju obezbeđuje nastavak partnerstva između KFOR-a i Vlade Islanda, koja deluje preko Islandske transportne uprave, sa ciljem da se olakša uvođenje dodatnih komercijalnih ruta u donjem vazdušnom prostoru iznad Kosova“, navodi se u saopštenju.
Iz KFOR-a dodaju da se sporazum nadovezuje na dugogodišnju saradnju i doprinosi naporima da se obezbedi bezbedno i efikasno korišćenje donjeg vazdušnog prostora.
Misija je ponovila da nastavlja da sprovodi svoj mandat na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, doprinoseći bezbednom okruženju i slobodi kretanja za sve zajednice na Kosovu, nepristrasno i u koordinaciji sa Kosovskom policijom i EULEX-om, u skladu sa njihovim odgovornostima.
Islandska vlada: Projekat u sadašnjem obliku uspostavljen 2020.
Dan pre KFOR-ovog saopštenja, 7. septembra, Ministarstvo spoljnih poslova Islanda potvrdilo je produženje sporazuma.
Prema islandskom saopštenju, sporazum je potpisao Džonas G. Alanson, generalni direktor Direktorata za odbranu pri Ministarstvu spoljnih poslova. Projekat u sadašnjem obliku uspostavljen je 2020. godine, na zahtev NATO-a, dok Island i ranije pruža podršku u oblasti vazdušnog prostora i civilnog vazduhoplovstva na Kosovu.
Projektom u ime islandskog Ministarstva spoljnih poslova upravlja ICETRA. Islandska vlada ocenjuje da saradnja predstavlja doprinos civilnom vazduhoplovstvu na Kosovu, ali i doprinos Islanda NATO-u.
Šta je zapravo produženo?
Precizniji odgovor nalazi se u javno dostupnim NATO-ovim Pravilima za opšti vazdušni saobraćaj u regionu Balkana, verzija 5.0, koja su stupila na snagu 15. oktobra 2025. godine.
U odeljku 2.1.3 dokumenta navodi se da je sporazum između Vlade Islanda, preko ICETRA-e, i međunarodnih bezbednosnih snaga na Kosovu potpisan u februaru 2020. godine, sa ciljem normalizacije vazdušnog prostora, posebno njegovog donjeg dela.
Tim aranžmanom uspostavljeno je partnerstvo kojim Island pruža podršku KFOR-u u uvođenju dodatnih komercijalnih ruta i saradnji sa lokalnim i međunarodnim akterima.
NATO-ov dokument potvrđuje i da je sporazum do tada bio dva puta produžavan, a da je prethodno važenje bilo predviđeno do 31. decembra 2026. godine. Najnovijim produženjem taj rok pomeren je za još dve godine, do kraja 2028.
Ko je nadležan za vazdušni prostor?
Upravljanje vazdušnim prostorom iznad Kosova obuhvata različite nadležnosti: ovlašćenje za korišćenje prostora, pružanje usluga kontrole letenja i nadzor bezbednosti civilnog vazduhoplovstva.
KFOR zadržava primarnu nadležnost za korišćenje donjeg vazdušnog prostora, u skladu sa mandatom iz Rezolucije 1244 i vojno-tehničkim aranžmanima. To ne znači da njegovi pripadnici svakodnevno izdaju instrukcije svakom civilnom avionu.
Kosovska agencija za vazdušno-navigacione usluge (KANS) pruža usluge vazdušnog saobraćaja u donjem prostoru, od tla do nivoa leta FL205, prema NATO-ovim pravilima. Reč je o vazdušnom nivou koji odgovara približno 6.250 metara u standardnim uslovima. Prištinska služba kontroliše civilni saobraćaj u okviru svojih nadležnosti, uključujući prilazne i odlazne letove sa prištinskog aerodroma.
ICETRA, islandska transportna uprava, obavlja funkciju stručnog nadzora bezbednosti i podržava KFOR u proceni tehničkih rešenja koja omogućavaju uspostavljanje novih direktnih ruta. Njena uloga nije isto što i operativna kontrola letenja nad celim Kosovom.
„HungaroControl“, mađarski pružalac vazdušno-navigacionih usluga, upravlja civilnim saobraćajem u gornjem vazdušnom prostoru, od FL205 do FL660, u okviru aranžmana sa NATO-om. Usluge se pružaju iz kontrolnog centra u Budimpešti.
Ovu podelu potvrđuju i NATO-ovo objašnjenje iz januara 2024., kao i zvanični podaci HungaroControla. Samo pružanje usluga kontrole letenja ne predstavlja prenos suvereniteta nad vazdušnim prostorom.
Kako je došlo do ovakve podele?
Današnji aranžman nastao je kroz postepenu normalizaciju civilnog vazdušnog saobraćaja nakon 1999. godine. NATO od tada vodi konsultacije sa nadležnim vazduhoplovnim i vojnim institucijama, uključujući regionalne službe, ICAO, evropske bezbednosne agencije i EUROCONTROL.
Prema NATO-ovim pravilima, KFOR je 1. aprila 2004. godine delegirao UNMIK-u kontrolu prištinskog aerodroma i terminalnog vazdušnog prostora. Gornji vazdušni prostor ostao je zasebno pitanje, a njegovo ponovno otvaranje za civilni saobraćaj usledilo je 2014. godine.
Tada je, na osnovu mandata NATO-a, HungaroControl preuzeo pružanje vazdušno-navigacionih usluga u gornjem prostoru. Mađarska kompanija upravlja tim saobraćajem iz Budimpešte, a ne iz kontrolnog centra na Kosovu.
KoSSev je još 2019. godine pisao da Kosovo nije spremno da preuzme kontrolu gornjeg vazdušnog prostora od Mađarske. Tadašnji direktor Uprave za civilnu avijaciju Eset Beriša potvrdio je da je aranžman sa HungaroControlom produžen na neodređeno, dok su kao uslovi za preuzimanje odgovornosti pominjani politički uslovi, obuka kontrolora i nabavka opreme, uključujući radar i sistem za upravljanje letovima.
To pitanje je odvojeno od današnjeg produženja saradnje sa Islandom, koje se prvenstveno odnosi na normalizaciju donjeg vazdušnog prostora i razvoj novih ruta.
Od sporazuma sa Islandom do otvaranja koridora sa Albanijom
Saradnja sa Islandom već je imala konkretne rezultate. NATO je 11. februara 2021. saopštio da su civilnim avio-kompanijama postale dostupne nove jugozapadne rute u donjem vazdušnom prostoru iznad Kosova. One su uspostavljene kroz proces normalizacije koji vodi NATO, uz doprinos islandske ICETRA-e i tehničke sporazume albanskog Albcontrola i prištinske službe vazdušne navigacije.
Nove rute omogućile su kraće letove ka Prištini, pre svega za avione koji dolaze iz severnog pravca, uz očekivane uštede vremena i goriva i smanjenje zagađenja. U septembru iste godine NATO je izvestio i o postavljanju nove navigacione opreme na prištinskom aerodromu, kao delu daljeg unapređenja civilnog vazdušnog saobraćaja.
Sledeći značajan korak usledio je 24. januara 2024. godine, otvaranjem dodatnih civilnih ruta kroz vazdušni prostor Albanije, čime je nastavljen proces postepenog otvaranja i normalizacije vazdušnog saobraćaja ka Prištini.
O tome je KoSSev izvestio u tekstu NATO pozdravlja otvaranje vazdušnih koridora Kosova sa Albanijom – kraća putovanja, manja potrošnja goriva.
Prethodni slučaj: KFOR odlučivao i o zahtevu za zabranu ruskih letova
Podela nadležnosti bila je u fokusu javnosti i u martu 2022. godine, kada su kosovske institucije tražile zatvaranje vazdušnog prostora za ruske avione nakon početka rata u Ukrajini.
KoSSev je tada preneo da je KFOR potvrdio da vazdušni prostor ostaje otvoren, uz objašnjenje da komandant misije zadržava primarno ovlašćenje za njegovo korišćenje.
Potom je HungaroControl objasnio svoj položaj, navodeći da pruža tehničke usluge u gornjem vazdušnom prostoru i da bi sproveo posebnu zabranu ukoliko bi je NATO doneo.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
